Ipak, u Srbiji i dalje postoje problemi kad je reč o diskriminaciji manjina, uslovima u zatvorima i položaju aktivistkinja za ljudska prava, ocenjuje AI.
"Srbija je postigla izvestan napredak u procesuiranju ratnih zločina pred domaćim sudovima. Diskriminacija manjinskih zajednica i dalje je prisutna u Srbiji i na Kosovu gde ima i međuetničkog nasilja", navodi se u delu izveštaja koji se odnosi na Srbiju, uključujući Kosovo.
Amnesti podseća na pozitivan izveštaj glavnog haškog tužioca Serža Bramerca iz decembra 2009. godine nakon čega je EU odblokirala Prelazni trgovinski sporazum sa Srbijom.
Srbija je tada podnela zahtjev za dobijanje statusa kandidata za članstvo u EU što zavisi od odluke o odmrzavanju Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju.
Napredak zavisi i od hapšenja preostala dva haška begunca Ratka Mladića i Gorana Hadžića.
U izveštaju se podseća i da je Srbija usvojila Zakon protiv diskriminacije, ali i da je Parada ponosa otkazana.
Podseća se i na preporuke savetodavnog komiteta Saveta Evrope da pravosudni sistem treba da bude efikasniji u slučajevima diskriminacije manjina i da je potrebno preduzeti mere za izdavanje dokumenata i borbu protiv diskriminacije Roma u različitim oblastima.
U izveštaju se posebno ukazuje na napade na Rome i dodaje da nijedan počinilac nije priveden pravdi, kao i na prisilno iseljenje stanovnika nelegalno podignutih romskih naselja.
U Srbiji su, navodi se u izveštaju, ugrožene žene koje se bave ljudskim pravima, a posebno one koje se bave ratnim zločinima, pravdom u tranziciji i korupcijom.
Izložene su stalnim pretnjama, medijskim napadima i zlonamernim proganjanjima, piše Amnesti internešnel i dodaje da su vlasti propustile da ih zaštite.
Amnesti navodi, pozivajući se na izveštaj Evropskog komiteta za sprečavanje torture, da su uslovi u zatvorima loši, posebno u Centralnom zatvoru u Beogradu.
Kada je reč o situaciji na Kosovu, Amnesti navodi da je policijska i pravosudna misija EU preuzela od UNMIK-a deo odgovornosti i ukazuje na loše uslove u zatvorima na Kosovu.
Na Kosovu je i dalje prisutna diskriminacija Roma i potrebno je primeniti plan o njihovoj integraciji, kao i Aškalija i Egipćana.
U izveštaju se ukazuje i na prisustvo međuetničkog nasilja, posebno u Kosovskoj Mitrovici, kao i na prisilno vraćanje izbeglih uključujući Rome iz evropskih zemalja na Kosovo.
AI navodi da je u decembru prošle godine pred Međunarodnim sudom pravde u Hagu održana rasprava o legalnosti proglašenja nezavisnosti Kosova, koje su do kraja godine priznale 64 države.
U izveštaju se ističe da više od 1.800 porodica na Kosovu i Srbiji i dalje ne zna sudbinu svojih nestalih članova.
Navodi se da na Kosovu akcioni plan za primenu strategije za integraciju Roma, Aškalija i Egipćana tek treba da bude primenjen.
(agencije/MONDO)
"Srbija je postigla izvestan napredak u procesuiranju ratnih zločina pred domaćim sudovima. Diskriminacija manjinskih zajednica i dalje je prisutna u Srbiji i na Kosovu gde ima i međuetničkog nasilja", navodi se u delu izveštaja koji se odnosi na Srbiju, uključujući Kosovo.
Amnesti podseća na pozitivan izveštaj glavnog haškog tužioca Serža Bramerca iz decembra 2009. godine nakon čega je EU odblokirala Prelazni trgovinski sporazum sa Srbijom.
Srbija je tada podnela zahtjev za dobijanje statusa kandidata za članstvo u EU što zavisi od odluke o odmrzavanju Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju.
Napredak zavisi i od hapšenja preostala dva haška begunca Ratka Mladića i Gorana Hadžića.
U izveštaju se podseća i da je Srbija usvojila Zakon protiv diskriminacije, ali i da je Parada ponosa otkazana.
Podseća se i na preporuke savetodavnog komiteta Saveta Evrope da pravosudni sistem treba da bude efikasniji u slučajevima diskriminacije manjina i da je potrebno preduzeti mere za izdavanje dokumenata i borbu protiv diskriminacije Roma u različitim oblastima.
U izveštaju se posebno ukazuje na napade na Rome i dodaje da nijedan počinilac nije priveden pravdi, kao i na prisilno iseljenje stanovnika nelegalno podignutih romskih naselja.
U Srbiji su, navodi se u izveštaju, ugrožene žene koje se bave ljudskim pravima, a posebno one koje se bave ratnim zločinima, pravdom u tranziciji i korupcijom.
Izložene su stalnim pretnjama, medijskim napadima i zlonamernim proganjanjima, piše Amnesti internešnel i dodaje da su vlasti propustile da ih zaštite.
Amnesti navodi, pozivajući se na izveštaj Evropskog komiteta za sprečavanje torture, da su uslovi u zatvorima loši, posebno u Centralnom zatvoru u Beogradu.
Kada je reč o situaciji na Kosovu, Amnesti navodi da je policijska i pravosudna misija EU preuzela od UNMIK-a deo odgovornosti i ukazuje na loše uslove u zatvorima na Kosovu.
Na Kosovu je i dalje prisutna diskriminacija Roma i potrebno je primeniti plan o njihovoj integraciji, kao i Aškalija i Egipćana.
U izveštaju se ukazuje i na prisustvo međuetničkog nasilja, posebno u Kosovskoj Mitrovici, kao i na prisilno vraćanje izbeglih uključujući Rome iz evropskih zemalja na Kosovo.
AI navodi da je u decembru prošle godine pred Međunarodnim sudom pravde u Hagu održana rasprava o legalnosti proglašenja nezavisnosti Kosova, koje su do kraja godine priznale 64 države.
U izveštaju se ističe da više od 1.800 porodica na Kosovu i Srbiji i dalje ne zna sudbinu svojih nestalih članova.
Navodi se da na Kosovu akcioni plan za primenu strategije za integraciju Roma, Aškalija i Egipćana tek treba da bude primenjen.
(agencije/MONDO)
Pridruži se MONDO zajednici.
