Srbija omogućila pristup dokumentima, arhivama i svedocima ali mora da pojača potragu za haškim beguncima, izveštava UN glavni tužitelj.
U novom redovnom izveštaju glavnog tužioca Haškog tribunala Serža Bramerca o saradnji Srbije sa tim sudom pohvalno se govori o stepenu saradnje vlasti u Beogradu, posebno kada je reč o pristupu dokumentima i svedocima, ali i konstatuje da bi potraga za preostalom dvojicom begunaca mogla biti unapređena u nekim segmentima.
Kako se navodi u izveštaju Savetu bezbednosti UN, u koji je agencija Tanjug imala uvid, Srbija je blagovremeno i adekvatno izašla u susret svim zahtevima Tužilaštva Haškog tribunala za omogućavanje pristupa dokumentima, arhivama i svedocima.
Bramerc se pohvalno izjasnio i o aktivnostima Nacionalnog saveta za saradnju sa Haškim tribunalom, koji, kako je ocenio, uspešno obavlja svoju koordinacionu ulogu između brojnih vladinih tela kako bi se zadovoljili zahtevi Tužilaštva.
Vlasti Srbije, kako se navodi u izveštaju, kontinuirano omogućuju pojavljivanje svedoka pred Tribunalom, dostavljaju pozive i reaguju onda kada postoji bojazan da bi neki svedoci mogli biti ugroženi.
U periodu na koji se odnosi izveštaj, nadležni državni organi Srbije uspešno su sproveli neke istražne radnje, uključujući "operacije potrage i zaplene", konstatuje Bramerc.
Kao jedna od takvih operacija pominje se pretres stana supruge Ratka Mladića u februaru ove godine, kada je zaplenjeno više predmeta, uključujući videotrake i 18 dnevničkih svezaka, koje sadrže oko deset hiljada rukom pisanih strana.
Ti predmeti su dostavljeni Tužilaštvu Haškog tribunala i, prema Bramercovim rečima, sadrže "veoma dragocene" informacije, koje se već koriste kao dokazi u više postupaka pred tim sudom.
"Tužilaštvo pozdravlja ovaj važan razvoj događaja, kao i uspešnu istražnu akciju srpskih organa i brzo dostavljanje zaplenjenih materijala", navodi se u izveštaju.
Kada je reč o potrazi za odbeglim haškim optuženicima Ratkom Mladićem i Goranom Hadžićem, u izveštaju se konstatuje napredak u efikasnosti i profesionalnosti službi koje tragaju za njima, a posebno naglašava značajna uloga Saveta za nacionalnu bezbednost.
Tužilaštvo je, međutim, predložilo unapređenje u nekim operativnim, analitičkim i metodološkim aspektima traganja za dvojicom begunaca.
"Ne može biti alternative hitnom hapšenju dvojice preostalih optuženika", zaključuje Bramerc u izveštaju koji je već dostavljen diplomatama u UN.
Direktor Kancelarije za saradnju sa Haškim tribunalom Dušan Ignjatović ocenio je u petak da je izveštaj Serža Bramerca pozitivan, i da bi mogao predstavljati dobar osnov da EU donese odgovarajuće odluke za nastavak evrointegracija Srbije.
Ignjatović je izjavio Tanjugu da je taj dokument veoma sličan izveštaju iz decembra prošle godine, da je korektan i da oslikava saradnju Srbije s tim sudom.
On smatra da je realno očekivati da, nakon ovakvog izveštaja, Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju bude upućen na ratifikaciju parlamentima zemalja članica EU, ali se mora uvek imati u viidu da primaran razlog saradnje s Tribunalom i suđenja za ratne zločine pred srpskim sudovima jeste utvrđivanje istine o ratnim zlocinima i kažnjavanje odgovornih.
Ukoliko je Tužilaštvo Haškog tribunala zadovoljno saradnjom Srbije, Holandija 14. juna neče odbiti ratifikaciju sporazuma sa Beogradom.Kako se navodi u izveštaju Savetu bezbednosti UN, u koji je agencija Tanjug imala uvid, Srbija je blagovremeno i adekvatno izašla u susret svim zahtevima Tužilaštva Haškog tribunala za omogućavanje pristupa dokumentima, arhivama i svedocima.
Bramerc se pohvalno izjasnio i o aktivnostima Nacionalnog saveta za saradnju sa Haškim tribunalom, koji, kako je ocenio, uspešno obavlja svoju koordinacionu ulogu između brojnih vladinih tela kako bi se zadovoljili zahtevi Tužilaštva.
Vlasti Srbije, kako se navodi u izveštaju, kontinuirano omogućuju pojavljivanje svedoka pred Tribunalom, dostavljaju pozive i reaguju onda kada postoji bojazan da bi neki svedoci mogli biti ugroženi.
U periodu na koji se odnosi izveštaj, nadležni državni organi Srbije uspešno su sproveli neke istražne radnje, uključujući "operacije potrage i zaplene", konstatuje Bramerc.
Kao jedna od takvih operacija pominje se pretres stana supruge Ratka Mladića u februaru ove godine, kada je zaplenjeno više predmeta, uključujući videotrake i 18 dnevničkih svezaka, koje sadrže oko deset hiljada rukom pisanih strana.
Ti predmeti su dostavljeni Tužilaštvu Haškog tribunala i, prema Bramercovim rečima, sadrže "veoma dragocene" informacije, koje se već koriste kao dokazi u više postupaka pred tim sudom.
"Tužilaštvo pozdravlja ovaj važan razvoj događaja, kao i uspešnu istražnu akciju srpskih organa i brzo dostavljanje zaplenjenih materijala", navodi se u izveštaju.
Kada je reč o potrazi za odbeglim haškim optuženicima Ratkom Mladićem i Goranom Hadžićem, u izveštaju se konstatuje napredak u efikasnosti i profesionalnosti službi koje tragaju za njima, a posebno naglašava značajna uloga Saveta za nacionalnu bezbednost.
Tužilaštvo je, međutim, predložilo unapređenje u nekim operativnim, analitičkim i metodološkim aspektima traganja za dvojicom begunaca.
"Ne može biti alternative hitnom hapšenju dvojice preostalih optuženika", zaključuje Bramerc u izveštaju koji je već dostavljen diplomatama u UN.
Direktor Kancelarije za saradnju sa Haškim tribunalom Dušan Ignjatović ocenio je u petak da je izveštaj Serža Bramerca pozitivan, i da bi mogao predstavljati dobar osnov da EU donese odgovarajuće odluke za nastavak evrointegracija Srbije.
Ignjatović je izjavio Tanjugu da je taj dokument veoma sličan izveštaju iz decembra prošle godine, da je korektan i da oslikava saradnju Srbije s tim sudom.
On smatra da je realno očekivati da, nakon ovakvog izveštaja, Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju bude upućen na ratifikaciju parlamentima zemalja članica EU, ali se mora uvek imati u viidu da primaran razlog saradnje s Tribunalom i suđenja za ratne zločine pred srpskim sudovima jeste utvrđivanje istine o ratnim zlocinima i kažnjavanje odgovornih.
Holandija: Srbiji uslovno ratifikovati SSP
U izjavi za "Politiku" Gijs Korifar, iz kabineta ministra spoljnih poslova Holandije Maksima Ferhagena, podsetio je da će u Holandiji 9. juna biti održani parlamentarni izbori, ali da to neće biti prepreka za pristanak na početak ratifikacije SSP-a sa Srbijom.
"Čekamo Bramercov izveštaj, vlada pre toga ne može da se izjasni. Ali ako pitate šta će biti ukoliko je Bramerc zadovoljan saradnjom Beograda, onda je moguće da će odgovor Holandije biti pozitivan", kazao je Korifar.
On je dodao da je to ipak to pretpostavka, jer izveštaj treba da bude pozitivan.
"Ako je Bramerc zadovoljan kao što je bio kada je napisao pozitivan izveštaj prošlog decembra, ako je njegovo raspoloženje isto, nećemo da odbijemo početak ratifikacije", rekao je Korifar.
On je istakao da predstojeći izbori u Holandiji nisu smetnja za eventualnu odluku vlade da podrži početak ratifikacije S S P-a sa Srbijom 14. juna na ministarskom zasedanju EU u Luksemburgu.
"Mislim da tehničkih prepreka tu nema. Ono što ne mogu da prognoziram jeste kada će holandski parlament da raspravlja o ratifikaciji SSP-a sa Beogradom", kazao je Korifar.
"Politika" podseća da će naredni izveštaj Savetu bezbednosti UN Bramerc predstaviti 18. juna, kada će se šefovi diplomatija EU sastati poslednji put pod španskim šestomesečnim predsedavanjem. Od 1. jula predsedavanje preuzima Belgija u kojoj su parlamentarni izbori zakazani za 13. jun.
(Tanjug/MONDO)
