Veliki broj ljudi smatrao je da je iza 5. oktobra 2000. godine i uklanjanja Slobodana Miloševića stajao samo zapad, Amerika i NATO. Međutim, prema dokumentima iz vremena kad je Bil Klinton bio predsednik SAD u tome ih je podržala i Rusija, odnosno Vladimir Putin.

Biblioteka Bila Klintona objavila je pre nekog vremena novu grupu dokumenata iz vremena Klintonovog predsednikovanja. Među deklasifikovanim dokumentima nalaze se i neki koji bacaju novo svetlo na događaje u Beogradu od 5. oktobra 2000. i njihov karakter.

U pitanju je naravno američki zapisnik, a postoji i ruski čiji je sadržaj nepoznat. Ne može da se odbaci i da trenutak u kome su ovi transkripti objavljeni može da ima ima i aktualnu konotaciju povezanu sa srpsko - ruskim i srpsko - američkim i rusko - američkim odnosima, piše danas.

Kako se navodi, američki predsednik pozvao je Putina nakon održanog prvog kruga izbora u SR Jugoslaviji, 30. septembra 2000. godine, tražeći da razgovaraju o Jugoslaviji. Oni su već ranije, na zasedanju Generalne skupštine UN, 6. septembra razgovarali o Jugoslaviji. Tada je Klinton zamolio Putina da lično primi Mila Đukanovića kako bi poslao "snažan signal" Miloševiću, da zbog bojkota izbora ne pokušava da uvede vojsku u Crnu Goru, uvede vanredno stanje i odloži izbore.

Putin je rekao da će se s Đukanovićem sresti sekretar Saveta bezbednosti, Sergej Ivanov. U telefonskom razgovoru, Klinton je rekao Putinu da "gotovo svi prihvataju činjenicu da je opozicija pobedila na izborima“. Klinton se onda obratio ruskom predsedniku: "Mislim da je najbolje da pokušam da nateramo Miloševića da ode, ali mislim da si ti jedina osoba koja to može da učini. Znam da je za tebe teška situacija, ali ono na šta bih te podstakao jeste da mu pošalješ privatnu, a ne javnu poruku, sa zahtevom da želite da ode i jasno stavite do znanja da će Rusija podržati volju ljudi. Mislim da bi to javno trebalo reći. Čini mi se da imamo izbor između nasilne i mirne tranzicije. Jedina država na svetu koja u tome može da odigra odlučujuću ulogu jeste Rusija, jer znaju da treba da vam se obrate nakon što se sve ovo završi da bi nastavili da imaju solidne odnose“.

Putin je rekao da će on biti "apsolutno iskren" i da neće biti potrebno da se proverava dalje ono što bude rekao, dodajući da je delovao u skladu sa sporazumom koji je postignut na Okinavi. Putin je obavestio Klintona da je razgovarao s nemačkim kancelarom Šrederom i da će "biti druga osoba koja saznaje ove informacije“.

"Predložio sam da imamo sastanak u Beogradu između jednog od naših visokih predstavnika, poput savetnika za nacionalnu bezbednost ili ministra spoljnih poslova i predstavnika opozicije, ali je on (Koštunica) odbio takav sastanak. On je odbio kontakt sa nama, ali u osnovi ćemo vas obavestiti o našoj poziciji. Već smo mu jasno saopštili naš stav da ne želimo da budemo saterani u ugao ili da budemo primorani da podržimo posebno nedemokratska rešenja situacije“, rekao je Putin.

Zatim je dodao da je "pravo vreme da Milošević napusti scenu“: "Želim da bude jasno da ne odstupamo ni sa jednog pravca u saradnji sa vama kao našim partnerom. Ali želeo sam da znate da je pravo vreme da on (Milošević) napusti scenu. Nisam siguran da će to učiniti“, zaključio je ruski predsednik.

On je zatim razrađivao ideju da opozicija pristane na drugi krug, ali da bude sigurno da će Koštunica da pobedi u drugom krugu. "Miloševiću bi preostala samo jedna šansa, to je izborna krađa, a niko ne može sa sigurnošću da kaže da će pokušati da pribegne toj akciji ili garantuje da neće“, primetio je Putin.

On je predložio da Moskva pruži veoma jasnu podršku kandidatu opozicije. "Mogli bismo pozvati lidera opozicije u Moskvu. Tada bi se ovde s njim sastao Ivanov, naš ministar spoljnih poslova. Verovatno bih i ja mogao da ga pozovem i razgovaram s njim telefonom. Dok bi bio ovde u Moskvi, mogao bi da izjavi da je spreman da izađe u drugom krugu izbora, pod uslovom da Milošević dozvoli verifikaciju, a možda čak i međunarodne posmatrače, kako na nivou biračkih mesta, tako i prebrojavanja glasova. Taj stav bi imao apsolutno zvaničnu i jasnu podršku sa naše strane“, rekao je Putin.

"Ukoliko Milošević odbaci takav stav, tada ćemo bez ikakvog oklevanja osuditi njegove postupke. Sama činjenica da je lider opozicije bio u poseti Moskvi i ovde vodio razgovore na najvišem nivou, pokazala bi našu vrlo jasnu podršku i verovatno bi mu donela pet do sedam odsto glasova. Mislim da u takvoj poziciji nemamo šta da izgubimo, ali dobici su vrlo jasni. Želeo bih ponovo da podvučem sa naše strane, ovo bi se svuda smatralo vrlo jasnom i nedvosmislenom podrškom opoziciji“, precizirao je Putin.

Nakon što je Putin još detaljnije elaborirao ove ideje, Klinton je upitao: "Znači, verujete da bi ga, ako ga pozovete i on to prihvati, to poslao jasan signal podrške poštenim izborima i da vam nije problem da on postane predsednik?". Putin je odgovorio: "Apsolutno“. Klinton: "Da pitam i ovo. Mislim da ovo ima vrednost, sve dok ne daje vremena Miloševiću da ukrade izbore. Ali želim da ti postavim još jedno pitanje. Kako ćemo ga izvući odatle?". Putin: "Misliš, kako da ga sklonimo?".

Dvojica predsednika su se na kraju dogovorila da ostanu u kontaktu ovim povodom i da prouče još neka rešenja, tako da je mogućno da ovo nije poslednji razgovor o Miloševićevoj sudbini i događajima od pre 20 godina, 5. oktobra 2000. godine.

(MONDO)