Utisci o isporuci modernih zapadnih tenkova Ukrajini nisu se slegli, a već se razgovara o mogućem novom tipu ofanzivnog naoružanja. Najavljuje se da će se na sledećem, devetom, sastanku Ramštajn kontakt grupe razgovarati o avionima kao i o raketama dugog dometa koje bi mogle da budu isporučene Kijevu.

Od svih aviona zapadnog porekla, najizvesniji kandidat je F-16A/B MLU Fighting Falcon, Kraljevskog holandskog vazduhoplovstva. Naime, Vopke Hoekstra, ministar spoljnih poslova Holandije, najavio je spremnost svoje zemlje da Ukrajini isporuči viškove "Borbenih sokolova", ukoliko to bude zahtevala kijevska vlada. Oglasila se i Bela kuća koja je poručila da nema ništa protiv isporuke holandskih aviona Ukrajini.

Većina aviona u Sjedinjenim Državama

Čini se da je odluka već doneta i formalnosti se završavaju. Tome u prilog govori i činjenica da se jedan broj ukrajinskih pilota već nalazi na obuci u Sjedinjenim Državama. Ne postoji zvanična potvrda o tome koji tip aviona se obučavaju ukrajinski piloti. Nezvanične informacije govore da ukrajinski piloti-instruktori treniraju na F-16. Holandija nije jedina zemlja koja bi mogla da se odvoji od borbenih aviona kako bi pomogla Ukrajini. Pored Holandije, Norveška, Danska i Belgija, zbog uvođenja aviona pete generacije F-35 Lightning II, razvlače popularnu flotu od šesnaest lovaca.

Norveška je već prodala 32 aviona F-16 Vazduhoplovnim snagama Rumunije. Procenjuje se da bi uskoro u Evropi moglo da bude i do stotinu aviona ovog tipa koji bi bili prebačeni u avijacijsku komponentu Ujedinjenih snaga Ukrajine. Međutim, većina aviona se nalazi u Sjedinjenim Državama. Oko 1.200 je u funkciji, a 300 komada Fighting Falcona je sačuvano u magacinima.

Hrvatska je poslala 14 helikoptera Mi-8MTV

Predsednik Ukrajine Volodimir Zelinski je odmah nakon početka agresije zatražio pomoć u avijaciji. Iako inferiorni po broju i kvalitetu aviona, ukrajinski piloti su se hrabro suprotstavili ruskoj agresiji i odigrali jednu od ključnih uloga na početku rata. Međutim, Ukrajina nema sopstvenu proizvodnju borbenih aviona. Ako nema pomoći spolja, neizbežni gubici su nepovratni.

U vidu pomoći, do sada je isporučen nepoznat broj borbenih aviona MiG-29 i jurišnika Suhoj Su-25. Osim borbenih aviona, Vazduhoplovstvo Ukrajine dobilo je i jedan broj helikoptera, takođe poreklom iz bivšeg Sovjetskog Saveza. Iz raznih pravaca pristizali su transportni helikopteri Mi-8 i protivtenkovske topovnjače Mi-24. Hrvatska je takođe odlučila da pošalje svojih 14 helikoptera Mi-8MTV. Odluka da se pošalje oprema za koju već postoji obučeno letačko i tehničko osoblje bila je najlogičnija.

Postojala je čak i ograničena modifikacija borbenih aviona Su-27 i MiG-29 za lansiranje američkih antiradarskih raketa AGM-88 HARM. Iako su zbog tehničkih ograničenja aviona mogli da koriste samo jedan, unapred programirani način napada na ciljeve, protivbrodske rakete ispaljene iz ukrajinskih migoa pokazale su se veoma opasnim za rusku PVO. Međutim, dostupnost rezervnih delova i aviona poreklom iz bivšeg SSSR-a je izuzetno ograničena.

Odlučan prelazak na zapadni tip borbenih aviona

Ako ukrajinska vojska želi da zadrži svoje sposobnosti borbene avijacije, prelazak na zapadni tip borbenih aviona je jedino moguće rešenje. Zašto je F-16 "Fighting Falcon" najpogodniji od kandidata koji bi mogli zameniti borbene avione MiG-29 i Su-27 proizvedene u vreme SSSR-a? Nijedan mlazni avion četvrte generacije nije toliko zastupljen u naoružanju zapadnih zemalja kao F-16. Do sada je proizvedeno preko 4.800 komada i nalaze se u naoružanju 28 vazduhoplovnih snaga širom sveta. Dostupna je velika količina rezervnih delova, alata za održavanje i zemaljske opreme.

Kada je prvi F-16 pušten u upotrebu, daleke 1979. godine, očekivalo se da će biti penzionisan do kraja dvadesetog veka. Međutim, pokazao se kao veoma pouzdan, lak za eksploataciju, upotrebljiv za različite vrste zadataka i pogodan za modernizaciju. I danas ima otvorenu proizvodnu liniju.

Proširene mogućnosti korišćenja pametnih projektila

Holandski, norveški, danski i belgijski avioni prošli su sveobuhvatnu nadogradnju i modernizaciju pod nazivom Mid Life Update (MLU). Centralni deo modernizacije bio je modularni računar misije. Novi radarski sistem za upravljanje vatrom omogućio je, paralelno sa režimom osmatranja, istovremeni napad na šest različitih ciljeva u vazduhu raketama AIM-120 AMRAAM.

Operacija Allied Force bila je operativni debi unapređenog F-16 MLU. Modernizovana flota F-16 je opremljena novim sistemom za identifikaciju u vazduhu. Posebna pažnja posvećena je mogućnosti izvođenja elektronskih protivmera zaštite od PVO neprijatelja. Proširen je spektar mogućnosti upotrebe pametnih projektila i bombi za napade na ciljeve na zemlji. Eventualno uvođenje F-16 MLU u operativnu upotrebu Vazduhoplovstva Ukrajine predstavljalo bi najveći izazov u procesu prenaoružavanja Ujedinjenih snaga Ukrajine u pravcu zapadne tehnologije.

Ograničen nasleđem iz bivšeg SSSR-a

Vazduhoplovstvo Ukrajine uglavnom prati tehničke, tehnološke i logističke zahteve iz vremena bivšeg Sovjetskog Saveza. Takođe, uz manje izmene, taktika korišćenja VS je ograničena operativnim i tehnološkim ograničenjima ukrajinske flote borbenih aviona nasleđenih iz bivšeg SSSR-a. Zbog relativno skromnih karakteristika avionskih radara, taktika sovjetskih lovaca se u velikoj meri zasniva na saradnji sa kopnenom radarskom mrežom. Koristeći podatke sa moćnih zemaljskih radarskih stanica, ruski lovci se navode do cilja, bilo automatski ili od strane oficira za navođenje.

Ova taktika relativno ograničava inicijativu pilota-borca i njegovu samostalnost u donošenju odluka. Taktika koju primenjuje NATO zasniva se na "snabdevanju" pilota taktički relevantnim informacijama. Pilot odlučuje o načinu napada i izboru oružja. U tom smislu, ogromna prednost NATO aviona je Link 16, veza za prenos podataka koja prenosi neophodno informacije o stanju u vazduhu. Koristeći podatke dobijene iz drugih izvora, F-16 MLU može da lansira raketu AIM-120 AMRAAM bez uključivanja radara na avionu. Naime, aktivni avionski radar je demaskirajući izvor zračenja koji otkriva položaj letelice. Pored toga, radar usmeren ka neprijateljskom avionu signalizira mogućnost napada. Dakle, ukrajinski piloti će morati da usvoje različite taktike za izvršavanje vazdušnih borbenih misija.

Najveća prednost NATO avijacije

Ništa manja razlika nije ni u taktici napada na kopnene ciljeve. Od prvog Zalivskog rata, vazdušne snage NATO-a su se uglavnom oslanjale na "pametne" bombe i projektile. Lasersko, televizijsko, termovizijsko i satelitsko navođenje samo su neke od metoda koje obezbeđuju hirurški precizno uništavanje ciljeva na zemlji. Jedna od značajnih prednosti F-16 je sistem LANTIRN. Koristeći ga, moguće je vršiti navigaciju i napade na kopnene ciljeve, danju i noću, na izuzetno malim visinama.

Ruska strana ima svoje varijante "pametnih" bombi i raketa. Međutim, vođena municija koju koriste ruski avioni ima znatno manje tehnološke i tehničke mogućnosti. U dosadašnjem toku rata, osim napada na infrastrukturu, ruska avijacija je uglavnom koristila navođeno oružje za podršku sopstvenim trupama. Međutim, najveća prednost NATO avijacije, a samim tim i aviona F-16, jeste čitav niz aktivnih i pasivnih dejstava, mera i postupaka koji se mogu upotrebiti za savladavanje protivvazdušne odbrane neprijatelja.

Ahilova peta F-16

Obuka već završenih pilota za sve vrste zadataka koje može da obavlja F-16 traje najmanje dve godine. Iz tog razloga se može pretpostaviti da će se borbena obuka ukrajinskih pilota, ako do nje bude, odvijati u etapama, u odnosu na prioritetne zadatke. Održavanje, kao i logistika između zapadnih i istočnih tehnika je takođe ogromno.

Mlazni motor MiG-29 morao je da bude remontovan posle 350 sati rada. Nemačko vazduhoplovstvo, koje je nasledilo istočnonemačku letelicu, uspelo je da poveća međuremontni resurs na 1.200 sati boljim sistemom pregleda i održavanja. Motor na F-16 radi samo 3.000 sati rada pri prvom pregledu. Remont se vrši nakon 5.000 sati rada. Prvi nivo održavanja F-16 sastoji se u zameni celih blokova uređaja. Količina "popravki" u operativnim jamama svedena je na minimum.

Iz tog razloga, da bi se održala ispravnost voznog parka, ključno je imati na raspolaganju veliki broj i asortiman rezervnih delova. Ahilova peta F-16 je karakterističan ulaz za vazduh koji se nalazi veoma nisko, ispod trupa. Takav položaj je opasan jer motor sa manevarskih površina može da "usisava" razne neželjene predmete. Upad čvrstih predmeta u mlazni motor uzrokuje, u najmanju ruku, ozbiljna oštećenja i često kvar motora. Shodno tome, za jednomotorni F-16 to znači gubitak celog aviona. Iz ovih razloga piste sa kojih F-16 leti moraju biti savršeno čiste.

Radari će uočiti Su-27 mnogo ranije nego F-16A

Kvalitet površine vojnih aerodroma iz vremena Sovjetskog Saveza, koje je nasledila Ukrajina, nije ni blizu visokim zahtevima F-16. Ukoliko želi da uvede F-16 u svoj arsenal, Ukrajina će morati da detaljno uredi manevarska područja aerodroma na kojima će biti baziran "Fighting Falcon". Uporedno govoreći, F-16 MLU je kvalitetnija i ubojitija borbena mašina od svih tipova ruskih aviona četvrte generacije. Radarski poprečni presek aviona označava količinu reflektovanog magnetnog zračenja cilja ozračenog radarom. Najstarija verzija F-16A ima preračunatu reflektujuću radarsku površinu od 5 kvadratnih metara.

Suhoj Su-27 i njegovi derivati koji se nalaze u ruskom arsenalu imaju tri puta veći radarski presek. Uopšteno govoreći, radari će detektovati Su-27 mnogo ranije od F-16A. Samo Suhoj Su-35 i Su-57 mogu efikasno da se bore protiv F-16 MLU. Međutim, nakon prvih gubitaka, Su-35 se više ne pojavljuje u vazdušnom prostoru Ukrajine. Ruski nevidljivi Su-57 nikada nije ni prešao granicu. Trenutno deluju isključivo sa bezbedne udaljenosti od ruskog vazdušnog prostora.

Ne treba očekivati Veliki prasak, ali...

Pored F-16, kao pomoć Ukrajini pominjao se i američki jurišnik A-10 Thunderbolt II. Do sada nije bilo zvaničnih informacija o mogućnosti takve akvizicije. Ukrajinci su pominjali i višenamenski avion Tornado, koji se postepeno povlači iz nemačkog naoružanja. Međutim, kancelar Olaf Šolc je nedvosmisleno odbacio ovu mogućnost. Ako Ukrajina dobije avion F-16 MLU, sa ograničenim borbenim mogućnostima posada, biće potrebno najmanje godinu dana. Logično je da je prioritetna svrha odbrana sopstvenog vazdušnog prostora. Ograničena ofanzivna upotreba biće moguća samo duž linije fronta. Složenost i dugotrajnost obuke ukrajinskih posada i tehničkog osoblja uslovljava postepeno povećanje snaga.

Zato ne treba očekivati Veliki prasak borbenih sposobnosti ukrajinskog ratnog vazduhoplovstva. Međutim, ako se F-16 MLU pojavi na nebu Ukrajine, makar i u ograničenom broju, to će predstavljati ozbiljnu pretnju ruskim ambicijama vazdušnog prostora.

(MONDO)