Koji je vaš životni poziv kada je karijera u pitanju?

“Ja obično kažem da sam veterinom počeo da se bavim čim sam se rodio. Tu neku ljubav prema životinjama sam nasledio od svog oca i praktično od cele moje porodice. Moj otac je i sam veterinar i 1992. godine je otvorio svoju privatnu praksu, tako da praktično moja braća, sestre i ja se od malih nogu susrećemo sa veterinom i naše detinjstvo je bilo nezamislivo bez i naših životinja ali i životinja koje je lečio moj otac. On je i moj uzor i praktično mi je pružio sav pogled na svet, ne samo na životinje i veterinu. Kada sam bio u srednjoj školi, tada sam konkretno odlučio da ću da upišem Veterinarski fakultet. Tako je i bilo. Veterinu sam završio u Novom Sadu i svakog dana se trudim da usavršavam i unapređujem ono što je započeto. Da bi bio veterinar, prvenstveno moraš da voliš životinje ali čak ni tada nije dovoljna samo ljubav. Veterina je ustvari takva profesija gde jednostavno svakodnevno moraš da se edukuješ, da učiš nove stvari, da napreduješ. Mene veterina onda čini zadovoljnim i jednostavno nikad nije ni dosadno ni monotono. Ja jednostavno kada vidim zadovoljnog vlasnika kućnog ljubimca, njegovu reakciju kada vidi da smo uspeli izlečiti njegovog ljubimca ili smo ga izvukli iz nekog teškog stanja, kada vidim tu neku sreću i zadovoljstvo, e to je ustvari ono što mene drži da se ja bavim ovim poslom” objašnjava Mario.

Pitali smo Maria šta bi poručio budućim veterinarima i svima koji planiraju da se bave ovim poslom.