Nakon posete Si Đinpinga Rusiji, svi očekuju da će se desiti i telefonski poziv sa Volodimirom Zelenskim.
Čekamo odluku da čovek koji kontroliše sve poluge vlasti u Kini, Si Đinping, podigne slušalicu i pozove ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog. Prekasno, u svakom slučaju, jer agresija na Ukrajinu traje već godinu i dva meseca. Ali inicijativa koja može dovesti do kraja rata se ne sme odbaciti, piše britanski Fajnenšel tajms.
Narodna Republika Kina započela je mirovni proces dokumentom sa slabim sadržajem, ocenjuje taj list. Njegov naziv je "Pozicija ka političkom rešenju ukrajinske krize" i Si je o tome opširno razgovarao sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom ove nedelje u Moskvi.
"Fajnenšel tajms" navodi da se o još uvek formalno komunističkoj državi govorilo na svakoj temi samita EU koji je počeo u četvrtak. Završni dokumenti, do sada objavljeni, ipak ne odaju ni reči o tome. Dopisnik Fajnenšel tajmsa navodi da je Antonio Gutereš, generalni sekretar UN, u privatnom razgovoru pre samita, pozvao rukovodstvo EU da ne izoluje Kinu.
Pristup koji zagovaraju SAD u svetlu transatlantskog partnerstva, ali na koji u Uniji nema jedinstvenog odgovora je da nije prepreka samo Mađarska, koja je ušla u nemirne vode odnosa sa Pekingom jer se lokalno stanovništvo pobunilo protiv kineske investicije od 7 milijardi evra u fabriku baterija. Baltičke zemlje i Poljska bliže su SAD kada je u pitanju bezbednosna politika i imaju oštar odnos prema odnosima sa Kinom, dok su izvoznici i trgovci skloniji očuvanju veza. EU i Kina imaju dnevnu razmenu od skoro dve milijarde evra, što je važan element u kreiranju politika članica.
Svima je nesporno da treba biti oprezan kada je reč o kineskim ulaganjima u stratešku i osetljivu infrastrukturu – Nemačka jeste prošle godine smanjila udeo kineskog investitora u luci Hamburg ispod 25 odsto, ali posle pritiska.
Konsenzus Kine i Evrope
Dok čekamo razgovore na liniji Peking-Kijev, ovaj drugi intenzivira diplomatske napore da privuče EU na liniju svoje mirovne inicijative. Partijski šef kineske diplomatije Vang Ji razgovarao je sa Emanuelom Bonom, savetnikom francuskog predsednika Emanuela Makrona.
U kineskom saopštenju se podseća da "Kina ostaje posvećena miru i podsticanju pregovora... Kina očekuje da Francuska i druge evropske zemlje takođe igraju ulogu u ovom cilju. Prekid vatre za zaustavljanje rata, nastavak mirovnih pregovora i političko rešenje krize trebalo bi da postanu strateški konsenzus Kine i Evrope”. Prema kineskom izvoru, Bon je najavio spremnost Pariza da radi sa Kinom na "ohrabrivanju primirja kako bi se zaustavio rat i pronašlo mirno rešenje“.
Pedro Sančez, španski premijer, krajem sledeće nedelje putuje u Peking, gde, kako je najavio, namerava da razgovara sa Sijem o kineskom okviru za pregovore o mirovnom sporazumu Rusije i Ukrajine. Španija preuzima predsedavanje Unijom u drugoj polovini godine, a mogla bi da deluje kao relativno neutralan akter, jer se nije istakla u napadima na Rusiju, iako aktivno učestvuje u svim oblicima pomoći Ukrajini.
To je dovoljno velika članica bez istorijskog tereta koji nose Francuska i Nemačka, pregovarači Minskog sporazuma. "Od ključnog je značaja garantovati stabilan i trajan mir, koji podrazumeva poštovanje Povelje Ujedinjenih nacija, teritorijalni integritet koji Rusija krši u Ukrajini i uslove koje su Ukrajinci postavili za početak mirovnog dijaloga“, rekao je Sančez, kako je objavio Njujork Tajms. Pozicija sa koje treba započeti razgovore sa Sijem.
Aksiom je da je Ukrajina obaveštena o svim koracima i da su njeni stavovi prioritet, imajući u vidu da je kompromis jedini izlaz. Brazilski predsednik Luiz Inasio Lula da Silva, uticajni predstavnik globalnog juga koji podržava mirovni plan Pekinga, počeće posetu Kini u nedelju. Francuski predsednik Emanuel Makron očekuje se početkom aprila. Očigledno je odsustvo otvorenih kontakata između Pekinga i Vašingtona, što je deo kineske taktike da spreči da se EU povinuje oštroj politici SAD prema NR Kini.
Tekstovi kineskih medija, bez izuzetka, pozivaju Uniju da gradi politiku "strateške nezavisnosti“, što sugeriše da ne sledi američku politiku otežavanja trgovinske saradnje koju je započela administracija Donalda Trampa, a nastavila i pooštrila vlada demokratskog predsednika Džoa Bajdena.
EU prati predizbornu kampanju
SAD su sada po strani kada je u pitanju priprema mirovnog procesa, ali je nesumnjivo da će biti učesnik. Proces se razvija kako je u januaru najavio Vilijam Berns, direktor CIA, koji je rekao da Ukrajina ima još šest meseci. Državni sekretar Entoni Blinken otkrio je još jednu važnu komponentu na saslušanju u Kongresu u sredu: "Mislim da će u Ukrajini postojati teritorija za koju su Ukrajinci odlučni da se bore na terenu, možda postoji teritorija za koju odluče da će morati da pokušaju da se vrate na druge načine.”
Bivši američki diplomata Tomas R. Pikering je sredinom marta u magazinu Forin afers najavio da bi deo sada okupiranih ukrajinskih teritorija mogao da pređe pod administraciju UN, a konačni status bi bio definisan referendumom pod međunarodnim nadzorom. Politički preduslovi za fokusiranje energije na mirovne pregovore se dešavaju. Ratište je mesecima gotovo nepromenjeno, a obe strane trpe gubitke u ljudstvu.
Krajem godine EU ulazi u predizbornu kampanju, a zatim slede izbori za Evropski parlament, gde nije isključena mogućnost da, ukoliko dođe do rata na istočnim granicama, radikalno desničarske opcije ostvare bolji rezultat. Sledeće godine su izbori u Ukrajini i Rusiji, i što je najvažnije, izbori u SAD.
Gradi se stav da su mirovni pregovori u interesu svih uključenih. Narodna Republika Kina bi zaista mogla da igra ulogu posrednika, zbog čega je važno da EU bude aktivno uključena od početka dok se razgovara o našoj bezbednosnoj budućnosti.
(Jutarnji/MONDO)
