Poseta šefa britanske diplomatije Vilijama Beogradu dokaz je pojačavanja pritiska na Srbiju da zatvori pitanje Kosova i prihvati kosovsku nezavisnost, ocenio je profesor Univerziteta u Oksfordu Mark Almond.
"Vrši se zajednički pritisak na Srbiju da zatvori pitanje Kosova i da prihvati kosovsku nezavisnost", rekao je Almond za Bi-Bi-Si (BBC).
On je dodao da bi Britanija i Nemačka, čiji je šef diplomatije prošle sedmice bio u Beogradu, htele da za zemlje Zapadnog Balkana važe isti uslovi, a jedan od ključnih uslova za ulazak u Uniju, od kojeg se pak u slučaju Kipra odustalo, jeste da ne postoji problem granica.
"Ako bi nastupila situacija u kojoj su Srbija, Bosna, Kosovo i Crna Gora zajedno sa Albanijom i Makedonijom u međusobno dobrim odnosima, onda bi, nakon ulaska Hrvatske, zajednički pristup zemalja Zapadnog Balkana EU mogao da bude i konačno proširenje Unije. Čak iako njihov prijem nije planiran u bliskoj budućnosti, kako je to u Beogradu priznao nemački ministar Vestervele", rekao je.
Bi-Bi-Si podseća da je između poseta Vestervelea i Hejga predsednik Srbije Boris Tadić izjavio je da je Srbija spremna da razgovara s Briselom i Vašingtonom o mogućnostima za kompromis, a da je jedini kompromis na koji Srbija nije spremna - priznavanje nezavisnosti Kosova.
Almond je rekao da je moguće da tokom boravka Vilijama Hejga u Beogradu Srbija odluči da učini ustupak, ali je dodao da nije jasno od čega bi se takvo kompromisno rešenje sastojalo.
Prema njegovim rečima, evropski lideri trebalo bi da se bolje zapitaju zbog čega postoje problemi na liniji Beograd-Brisel kada je reč o "najevropskijoj vladi koja je do sada bila na vlasti u Srbiji".
"U toj vladi ne sede evroskeptici, već ljudi koji se zalažu za ulazak u Uniju i izgradili su svoje političke karijere podržavajući poslednjih 20 godina ideje EU čak i onda kada im to nije naročito išlo u prilog. Sada se takvi ljudi ne slažu sasvim sa onim što od njih traže Brisel i lideri u Londonu, Berlinu, Parizu. Smatram da je neuspeh što se Vestervele, Hejg i ostali nisu zapitali kako to da se proevropska vlada koja se s nama slaže po drugim pitanjima, ne slaže sa ovim", rekao je.
Angažovanje britanskog ministra Hejga po pitanju rezolucije o Kosovu u skladu je sa programom nove konzervativne vlade u čiju je spoljnu politiku uvršten i Balkan kao jedno od važnih pitanja, navodi Bi-Bi-Si, dodajući da je Hejg posebno zainteresovan za Bosnu zbog, kako ocenjuju britanski analitičari, gorkih iskustava koje je prethodna konzervativna vlada Džona Mejdžora tamo imala.
Almond je ocenio da deo problema leži u tome što se Hejg i političari koji donose odluke "nisu mnogo pomerlili od onoga što se dešavalo tokom rata u Bosni i raspada Jugoslavije".
"Da, istina je da između Srbije i Kosova postoji spor oko statusa Kosova. Ali, s druge strane, u poređenju sa onim što je bilo pre 18 godina, danas nema oružanog sukoba, niti je izbijanje nasilja verovatno. Smatram da se Hejg i političari koji donose konačne odluke u Londonu nisu mnogo pomerili od onoga što se dešavalo tokom rata u Bosni i raspada Jugoslavije", rekao je britanski analitičar.
(Beta)
On je dodao da bi Britanija i Nemačka, čiji je šef diplomatije prošle sedmice bio u Beogradu, htele da za zemlje Zapadnog Balkana važe isti uslovi, a jedan od ključnih uslova za ulazak u Uniju, od kojeg se pak u slučaju Kipra odustalo, jeste da ne postoji problem granica.
"Ako bi nastupila situacija u kojoj su Srbija, Bosna, Kosovo i Crna Gora zajedno sa Albanijom i Makedonijom u međusobno dobrim odnosima, onda bi, nakon ulaska Hrvatske, zajednički pristup zemalja Zapadnog Balkana EU mogao da bude i konačno proširenje Unije. Čak iako njihov prijem nije planiran u bliskoj budućnosti, kako je to u Beogradu priznao nemački ministar Vestervele", rekao je.
Bi-Bi-Si podseća da je između poseta Vestervelea i Hejga predsednik Srbije Boris Tadić izjavio je da je Srbija spremna da razgovara s Briselom i Vašingtonom o mogućnostima za kompromis, a da je jedini kompromis na koji Srbija nije spremna - priznavanje nezavisnosti Kosova.
Almond je rekao da je moguće da tokom boravka Vilijama Hejga u Beogradu Srbija odluči da učini ustupak, ali je dodao da nije jasno od čega bi se takvo kompromisno rešenje sastojalo.
Prema njegovim rečima, evropski lideri trebalo bi da se bolje zapitaju zbog čega postoje problemi na liniji Beograd-Brisel kada je reč o "najevropskijoj vladi koja je do sada bila na vlasti u Srbiji".
"U toj vladi ne sede evroskeptici, već ljudi koji se zalažu za ulazak u Uniju i izgradili su svoje političke karijere podržavajući poslednjih 20 godina ideje EU čak i onda kada im to nije naročito išlo u prilog. Sada se takvi ljudi ne slažu sasvim sa onim što od njih traže Brisel i lideri u Londonu, Berlinu, Parizu. Smatram da je neuspeh što se Vestervele, Hejg i ostali nisu zapitali kako to da se proevropska vlada koja se s nama slaže po drugim pitanjima, ne slaže sa ovim", rekao je.
Angažovanje britanskog ministra Hejga po pitanju rezolucije o Kosovu u skladu je sa programom nove konzervativne vlade u čiju je spoljnu politiku uvršten i Balkan kao jedno od važnih pitanja, navodi Bi-Bi-Si, dodajući da je Hejg posebno zainteresovan za Bosnu zbog, kako ocenjuju britanski analitičari, gorkih iskustava koje je prethodna konzervativna vlada Džona Mejdžora tamo imala.
Almond je ocenio da deo problema leži u tome što se Hejg i političari koji donose odluke "nisu mnogo pomerlili od onoga što se dešavalo tokom rata u Bosni i raspada Jugoslavije".
"Da, istina je da između Srbije i Kosova postoji spor oko statusa Kosova. Ali, s druge strane, u poređenju sa onim što je bilo pre 18 godina, danas nema oružanog sukoba, niti je izbijanje nasilja verovatno. Smatram da se Hejg i političari koji donose konačne odluke u Londonu nisu mnogo pomerili od onoga što se dešavalo tokom rata u Bosni i raspada Jugoslavije", rekao je britanski analitičar.
(Beta)
