Glavni muftija Islamske zajednice u Srbiji "i dalje očekuje poziv vlasti legitimnim predstavnicima Bošnjaka Sandžaka" na razgovor.
Zukorlić, u izjavi Tanjugu, nije isključio mogućnost dogovora o participaciji sve tri izborne liste u Bošnjačkom nacionalnom veću, ali isključivo u kontekstu dogovora o važnim verskim i nacionalnim pitanjima na nivou države.
"To podrazumeva prestanak diskriminatorskog odnosa vlasti prema Bošnjacima i muslimanima i ukidanje paralelne islamske zajedice", rekao je Zukorlić.
Muftija je kazao da su predstavnici Bošnjaka u Sandžaku otvoreni za razgovor o svim "otvorenim pitanjima" s predstavnicima vlasti.
"Za nas je prihvatljivo sve što vodi rešenju problema muslimana Bošnjaka u Sandžaku, a jedini uslov je da su pregovarači kompetentni i da iza njih stoji država, kako bi ono o čemu bismo se dogovorilo imalo određenu težinu i šansu da zaživi", rekao je muftija.
Jedna o mogućnosti je, naveo je on, mešovita vladina delegacija sa kompetentnim predstavnicima za sasvim određena pitanja. Zukorlić ne isključuje ni mogućnost da se vode odvojeni razgovori o različitim problemima - onih koji se tiču verskih pitanja i posebno onih koji su etničke prirode.
Prema njegovim rečima, sam način regovora mogla bi da predloži vlada, a članovi vladine delegacije mogu da budu i ministri Sulejman Ugljanin i Rasim Ljajić, jer su oni legalni predstavnici vlasti.
Upitan šta je to što on i njegovi sledbenici doživljavaju kao čin diskriminacije, Zukorlić je rekao da je to na verskoj osnovi, na primer, izbacivanje predstavnika Islamske zajednice u Srbiji iz vladine Komisije za versku nastavu.
Kao vid diskriminacije on je naveo i isključivanje njihovih veroučitelja iz škola, "podršku vlasti razbijanju koncepta Islamske zajednice u Srbiji" i, kao "najdrastičniji primer", naveo je formiranje Radne grupe pri Ministarstvu vera koja treba da konstatuje činjenice o istorijskom kontinuitetu i legitimitetu islamske zajednice u Srbiji.
Tu Radnu grupu čine eksperti poput prof. Darka Tanaskovića, predstavnika resornog ministarstva Dragana Novakovića i Aleksandra Rakovića i Adema Zilkića.
On je objasnio da je "otimanje vakufske imovine" poseban vid diskriminacije, navodeći da su paralelno postojala dva projekta za izgradnju dečjeg vrtića - jedan na spornom placu i drugi nedaleko od Petrove crkve u Novom Pazaru.
Zanimljivo je da se vrtić kod Petrove crkve neće graditi jer se ne uklapa u ambijentalni prostor, kazao je Zukorlić, i dodao da u subotnjem protestu nije bila potrebna intervencija Žandarmerije.
"Vrhom diskriminacije" na etničkoj osnovi je, za Zukorlića, ponašanje Ministarstva za ljudska i manjinska prava, koje je, kako kaže, opstruisalo konstituisanje Bošnjačkog nacionalnog veća, uključujući i izmenu Poslovnika uoči same sednice.
Posebno diskriminatorskom on smatra izjavu pomoćnika minsitra Petra Antića, koji je rekao da je Poslovnik izmenjen zbog toga što su "Bošnjaci specifični", pa su za njih neophodna i specifična pravila.
Na pitanje nije li pomalo licemerno pozivati predstavnike vlasti na dijalog i istovremeno pozivati međunarodne posmatrače u Sandžak, Zukorlić je rekao da se "na dijalog pozivalo više meseci", a kako odgovora nema, poziv Bošnjačkog nacionalnog veća za dolazak posmatrača se "može razumeti kao posledica ignorisanja tog našeg poziva na dijalog".
Zukorlić smatra da je sada licemerno navodno žaljenje ministara Sulejmana Ugljanina i Rasima Ljajića zbog svega što se dešavalo na konstitutivnoj sednici Bošnjackog nacionalnog veća.
"Oni su zajedno sa ministrom (Svetozarom) Čiplićem pokušali da opstruišu konstitutisanje veća. Da su hteli dati doprinos njihovi većnici bi došli na sednicu", zaključio je muftija Zukorlić.
(Tanjug)
"To podrazumeva prestanak diskriminatorskog odnosa vlasti prema Bošnjacima i muslimanima i ukidanje paralelne islamske zajedice", rekao je Zukorlić.
Muftija je kazao da su predstavnici Bošnjaka u Sandžaku otvoreni za razgovor o svim "otvorenim pitanjima" s predstavnicima vlasti.
"Za nas je prihvatljivo sve što vodi rešenju problema muslimana Bošnjaka u Sandžaku, a jedini uslov je da su pregovarači kompetentni i da iza njih stoji država, kako bi ono o čemu bismo se dogovorilo imalo određenu težinu i šansu da zaživi", rekao je muftija.
Jedna o mogućnosti je, naveo je on, mešovita vladina delegacija sa kompetentnim predstavnicima za sasvim određena pitanja. Zukorlić ne isključuje ni mogućnost da se vode odvojeni razgovori o različitim problemima - onih koji se tiču verskih pitanja i posebno onih koji su etničke prirode.
Prema njegovim rečima, sam način regovora mogla bi da predloži vlada, a članovi vladine delegacije mogu da budu i ministri Sulejman Ugljanin i Rasim Ljajić, jer su oni legalni predstavnici vlasti.
Upitan šta je to što on i njegovi sledbenici doživljavaju kao čin diskriminacije, Zukorlić je rekao da je to na verskoj osnovi, na primer, izbacivanje predstavnika Islamske zajednice u Srbiji iz vladine Komisije za versku nastavu.
Kao vid diskriminacije on je naveo i isključivanje njihovih veroučitelja iz škola, "podršku vlasti razbijanju koncepta Islamske zajednice u Srbiji" i, kao "najdrastičniji primer", naveo je formiranje Radne grupe pri Ministarstvu vera koja treba da konstatuje činjenice o istorijskom kontinuitetu i legitimitetu islamske zajednice u Srbiji.
Tu Radnu grupu čine eksperti poput prof. Darka Tanaskovića, predstavnika resornog ministarstva Dragana Novakovića i Aleksandra Rakovića i Adema Zilkića.
On je objasnio da je "otimanje vakufske imovine" poseban vid diskriminacije, navodeći da su paralelno postojala dva projekta za izgradnju dečjeg vrtića - jedan na spornom placu i drugi nedaleko od Petrove crkve u Novom Pazaru.
Zanimljivo je da se vrtić kod Petrove crkve neće graditi jer se ne uklapa u ambijentalni prostor, kazao je Zukorlić, i dodao da u subotnjem protestu nije bila potrebna intervencija Žandarmerije.
"Vrhom diskriminacije" na etničkoj osnovi je, za Zukorlića, ponašanje Ministarstva za ljudska i manjinska prava, koje je, kako kaže, opstruisalo konstituisanje Bošnjačkog nacionalnog veća, uključujući i izmenu Poslovnika uoči same sednice.
Posebno diskriminatorskom on smatra izjavu pomoćnika minsitra Petra Antića, koji je rekao da je Poslovnik izmenjen zbog toga što su "Bošnjaci specifični", pa su za njih neophodna i specifična pravila.
Na pitanje nije li pomalo licemerno pozivati predstavnike vlasti na dijalog i istovremeno pozivati međunarodne posmatrače u Sandžak, Zukorlić je rekao da se "na dijalog pozivalo više meseci", a kako odgovora nema, poziv Bošnjačkog nacionalnog veća za dolazak posmatrača se "može razumeti kao posledica ignorisanja tog našeg poziva na dijalog".
Zukorlić smatra da je sada licemerno navodno žaljenje ministara Sulejmana Ugljanina i Rasima Ljajića zbog svega što se dešavalo na konstitutivnoj sednici Bošnjackog nacionalnog veća.
"Oni su zajedno sa ministrom (Svetozarom) Čiplićem pokušali da opstruišu konstitutisanje veća. Da su hteli dati doprinos njihovi većnici bi došli na sednicu", zaključio je muftija Zukorlić.
(Tanjug)
