Predsednici Srbije i Estonije, Boris Tadić i Tomas Hendrik Ilves, izrazili su danas očekivanje da će kandidatura Srbije za članstvo u EU biti u najskorije vreme prosleđena Evropskoj komisiji.
Tadić je, u Talinu, posle razgovora sa predsednikom Ilvesom, rekao da kandidatura Srbije ne bi trebalo da bude blokirana, jer je nastavak tog procesa važan, ne samo za Beograd, već i za budućnost čitavog Zapadnog Balkana.
"Očekujemo da Srbija više neće biti blokirana i da će naša aplikacija biti pred Evropskom komisijom u najskorije vreme, zato što je naša ambicija da status kandidata dobijemo početkom sledeće godine, a da pregovore o članstvu otpočnemo krajem sledeće ili početkom 2012. godine", rekao je Tadić.
Upitan da li očekuje da u nekom trenutku Srbija na putu ka EU bude suočena sa uslovom da prizna nezavisnost Kosova, Tadić je rekao da se nada da ta dva pitanja, kao i do sada, neće biti povezana.
"Niko pred mene ne iznosi takve uslove. Kao predvidljiv partner, uvek govorim sagovornicima iz EU da Srbija nikada neće priznati nezavisnost Kosova, i to je pozicija srpske države. Međutim, želim da otvorimo dijalog i da rešimo istorijski konflikt između Srba i Albanaca. To je moj politički cilj, jer znam da ne možemo takve probleme unositi u EU", objasnio je Tadić.
"Moramo u razgovoru sa Albancima rešavati probleme. To je politika koja uzima u obzir i legitimne interese Albanaca i EU. Rezolucija koja je usvojena u Generalnoj skupštini UN i koja je usaglašena između Srbije i svih zemalja EU je dobra osnova da se dođe do rešenja", kazao je Tadić.
Predsednik Ilves izrazio je zadovoljstvo zbog kompromisa Srbije i EU o rezoluciji o savetodavnom mišljenju MSP i potom njenog usvajanja u UN, i izrazio očekivanje da će ona dovesti do dijaloga Beograda i Prištine.
"Pozdravio sam vašu izjavu predsedniče Tadiću nakon mišljenja Međunarodnog suda o nezavisnosti Kosova kada ste rekli da će Srbija nastaviti da se kreće ka EU i da je Uniji potrebna Srbija koja je u stanju da kosovsko pitanje reši na konstruktivan način", rekao je Ilves.
On je dodao da su "ključne reči ovde kao i drugde u EU dobri odnosi sa susedima, regionalna saradnja i dijalog".
"Estonija vidi budućnost Srbije u EU i ovo je najvažnija oblast u kojoj Estonija može da sarađuje sa Srbijom. Mislimo da je u ovom trenutku ključno da pitanje kandidature Srbije dođe pred Evropsku komisiju gde će biti evaluiran napredak Srbije", rekao je Ilves.
Ilves je dodao da je "budućnost Srbije u Evropskoj uniji gde integracija oko zajedničkih vrednosti omogućava državama članicama da uživaju u miru i prosperitetu zahvaljujući jačanju demokratije, ljudskih prava i vladavine zakona".
Ilves je takođe rekao da je napredovanje Srbije na evropskom putu od kada je pre gotovo godinu dana podnela zahtev za kandidaturu "jasna indikacija njene posvećenosti" tom cilju.
Tadić je predsedniku Estonije zahvalio na podršci koju je njegova država dala Srbiji u procesu ratifikacije Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju sa EU, i izrazio očekivanje da će estonsko iskustvo u procesu evrointegracija biti od znatne pomoći Srbiji.
Dvojica predsednika razgovarala su i o bilateralnim odnosima, pre svega o mogućnosti saradnje u oblasti eksploatacije nalazišta uljnih škriljaca u Srbiji i uvođenja efikasne e-uprave.
Predsednik Ilves je konstatovao da je Srbija jedna od retkih zemalja koje imaju znatne rezerve uljnih škriljaca, i podsetio da Estonija, kao svetski lider u komercijalnoj upotrebi škriljaca, odnosno njihovoj preradi u gorivo, može na tom polju imati obostrano korisnu saradnju sa Srbijom.
Tadić je zahvalio estonskoj vladi i predsedniku Ilvesu na ustupanju softvera "X road", koji će biti osnov za informatičko unapređenje srpske državne administracije.
Predsednik je prošetao centrom starog dela Talina danas popodne.
Drevni Talin je na istorijskim mapama označen kao jedno od uporišta tevtonskih vitezova u 13. i 14. veku, a zatim i kao član Hanzeatske lige, uticajnog saveza trgovačkih cehova, koji su kontrolisali tokove robe na Baltičkom moru i u većem delu severne Evrope do 17. veka.
Predsednik Estonije će u Tadićevu čast večeras prirediti i svečanu večeru, kojoj će prisustvovati najviši zvaničnici te države i članovi srpske delegacije u kojoj je, između ostalih, ministar trgovine Slobodan Milosavljević.
Predsednik Srbije će se sutra u Talinu sastati sa premijerom Andrusom Ansipom i predsednicom Parlamenta Ene Ergmom.
Estonija je jedna od država EU koje se najdoslednije zauzimaju za nastavak procesa proširenja na zemlje Zapadnog Balkana.
Srbija i Estonija su do sada potpisale svega tri međudržavna sporazuma, od kojih je na snagu stupio samo Sporazum o saradnji u oblasti kulture, obrazovanja i sporta.
Estonija je nakon sticanja nezavisnosti 1992, a posebno po prijemu u Evropsku uniju i NATO 2004, otpočela vrtoglav ekonomski i tehnološki razvoj, i danas je, prema procenama Svetske banke, rangirana kao 24. među 183 države i regije po uslovima za poslovanje.
Od zemalja EU bolje uslove za poslovanje nude samo Velika Britanija, Danska, Irska, Finska, Švedska i Belgija.
Predsednik Estonije Tomas Hendrik Ilves je u zvaničnoj poseti Srbiji boravio u oktobru prošle godine.
(agencije/MONDO)
"Očekujemo da Srbija više neće biti blokirana i da će naša aplikacija biti pred Evropskom komisijom u najskorije vreme, zato što je naša ambicija da status kandidata dobijemo početkom sledeće godine, a da pregovore o članstvu otpočnemo krajem sledeće ili početkom 2012. godine", rekao je Tadić.
Upitan da li očekuje da u nekom trenutku Srbija na putu ka EU bude suočena sa uslovom da prizna nezavisnost Kosova, Tadić je rekao da se nada da ta dva pitanja, kao i do sada, neće biti povezana.
"Niko pred mene ne iznosi takve uslove. Kao predvidljiv partner, uvek govorim sagovornicima iz EU da Srbija nikada neće priznati nezavisnost Kosova, i to je pozicija srpske države. Međutim, želim da otvorimo dijalog i da rešimo istorijski konflikt između Srba i Albanaca. To je moj politički cilj, jer znam da ne možemo takve probleme unositi u EU", objasnio je Tadić.
"Moramo u razgovoru sa Albancima rešavati probleme. To je politika koja uzima u obzir i legitimne interese Albanaca i EU. Rezolucija koja je usvojena u Generalnoj skupštini UN i koja je usaglašena između Srbije i svih zemalja EU je dobra osnova da se dođe do rešenja", kazao je Tadić.
Predsednik Ilves izrazio je zadovoljstvo zbog kompromisa Srbije i EU o rezoluciji o savetodavnom mišljenju MSP i potom njenog usvajanja u UN, i izrazio očekivanje da će ona dovesti do dijaloga Beograda i Prištine.
"Pozdravio sam vašu izjavu predsedniče Tadiću nakon mišljenja Međunarodnog suda o nezavisnosti Kosova kada ste rekli da će Srbija nastaviti da se kreće ka EU i da je Uniji potrebna Srbija koja je u stanju da kosovsko pitanje reši na konstruktivan način", rekao je Ilves.
On je dodao da su "ključne reči ovde kao i drugde u EU dobri odnosi sa susedima, regionalna saradnja i dijalog".
"Estonija vidi budućnost Srbije u EU i ovo je najvažnija oblast u kojoj Estonija može da sarađuje sa Srbijom. Mislimo da je u ovom trenutku ključno da pitanje kandidature Srbije dođe pred Evropsku komisiju gde će biti evaluiran napredak Srbije", rekao je Ilves.
Ilves je dodao da je "budućnost Srbije u Evropskoj uniji gde integracija oko zajedničkih vrednosti omogućava državama članicama da uživaju u miru i prosperitetu zahvaljujući jačanju demokratije, ljudskih prava i vladavine zakona".
Ilves je takođe rekao da je napredovanje Srbije na evropskom putu od kada je pre gotovo godinu dana podnela zahtev za kandidaturu "jasna indikacija njene posvećenosti" tom cilju.
Tadić je predsedniku Estonije zahvalio na podršci koju je njegova država dala Srbiji u procesu ratifikacije Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju sa EU, i izrazio očekivanje da će estonsko iskustvo u procesu evrointegracija biti od znatne pomoći Srbiji.
Dvojica predsednika razgovarala su i o bilateralnim odnosima, pre svega o mogućnosti saradnje u oblasti eksploatacije nalazišta uljnih škriljaca u Srbiji i uvođenja efikasne e-uprave.
Predsednik Ilves je konstatovao da je Srbija jedna od retkih zemalja koje imaju znatne rezerve uljnih škriljaca, i podsetio da Estonija, kao svetski lider u komercijalnoj upotrebi škriljaca, odnosno njihovoj preradi u gorivo, može na tom polju imati obostrano korisnu saradnju sa Srbijom.
Tadić je zahvalio estonskoj vladi i predsedniku Ilvesu na ustupanju softvera "X road", koji će biti osnov za informatičko unapređenje srpske državne administracije.
Predsednik je prošetao centrom starog dela Talina danas popodne.
Drevni Talin je na istorijskim mapama označen kao jedno od uporišta tevtonskih vitezova u 13. i 14. veku, a zatim i kao član Hanzeatske lige, uticajnog saveza trgovačkih cehova, koji su kontrolisali tokove robe na Baltičkom moru i u većem delu severne Evrope do 17. veka.
Predsednik Estonije će u Tadićevu čast večeras prirediti i svečanu večeru, kojoj će prisustvovati najviši zvaničnici te države i članovi srpske delegacije u kojoj je, između ostalih, ministar trgovine Slobodan Milosavljević.
Predsednik Srbije će se sutra u Talinu sastati sa premijerom Andrusom Ansipom i predsednicom Parlamenta Ene Ergmom.
Estonija je jedna od država EU koje se najdoslednije zauzimaju za nastavak procesa proširenja na zemlje Zapadnog Balkana.
Srbija i Estonija su do sada potpisale svega tri međudržavna sporazuma, od kojih je na snagu stupio samo Sporazum o saradnji u oblasti kulture, obrazovanja i sporta.
Estonija je nakon sticanja nezavisnosti 1992, a posebno po prijemu u Evropsku uniju i NATO 2004, otpočela vrtoglav ekonomski i tehnološki razvoj, i danas je, prema procenama Svetske banke, rangirana kao 24. među 183 države i regije po uslovima za poslovanje.
Od zemalja EU bolje uslove za poslovanje nude samo Velika Britanija, Danska, Irska, Finska, Švedska i Belgija.
Predsednik Estonije Tomas Hendrik Ilves je u zvaničnoj poseti Srbiji boravio u oktobru prošle godine.
(agencije/MONDO)
