Visoka predstavnica EU za spoljnu politiku i bezbednost Ketrin Ešton i američka državna sekretarka Hilari Klinton izrazile su danas u Briselu podršku za predstojeći dijalog između Beograda i Prištine.
Kako je agenciji Tanjug rekla portparolka Eštonove Maja Kocijančić, šefice diplomatije EU i SAD "razgovarale su danas o više pitanja, uključujući i Zapadni Balkan, posebno s obzirom da Klintonova upravo dolazi iz regiona.
Obe su izrazile podršku dijalogu između Beograda i Prištine i saglasile se o njegovim modalitetima", rekla je Kočijančićeva.
Prema njenim rečima, Ešton i Klinton su razgovarale i o Bosni i Hercegovini i saglasile se da zajedno rade na evroatlanskim aspiracijama ove zemlje.
Američka državna sekretarka u Brisel je stigla posle mini balkanske turneje tokom koje je posetila Sarajevo, Beograd i Prištinu.
Ona je u intervjuu za beogradske medije rekla da će sagovornicima u Briselu jasno poručiti da proces pridruživanja Srbije treba da počne.
Tokom boravka u Beogradu ona je poručila da SAD snažno podržavaju evroatlantske intgeracije Srbije i da smatraju da Srbija ima potencijala da postane, ne samo punopravni član EU, već i primer i lider u Evropi.
U tom kontekstu ona je istakla i da je Srbija ostvarila veliki napredak u saradnji s Haškim sudom i da to i drugi treba da priznaju.
Pored susreta sa Ešton, američka državna sekretarka će razgovarati i sa predsednikom Evropskog saveta Hermanom van Rompejom i predsednikom Evropskog parlamenta Jeržijem Buzekom.
Ona će u Briselu, zajedno sa američkim ministrom odbrane Robertom Gejtsom prisustvovati sastanku NATO posvećenom novoj strateškoj koncepciji i Avganistanu.
Istovremeno su evropski diplomatski izvori agenciji Beta rekli da su Hilari Klinton i Ketrin Ešton razmenile mišljenja i o nastojanjima SAD i EU da se unapredi evropska perspektiva Srbije.
Prema tim izvorima jedan od zaključaka bio je da su stavovi Vašingotna i evropske dvadesetsedmorice jasni, a to je da to treba podržati, ali je ocenjeno i da odluka Saveta ministara EU o traženju mišljenja od Evropske komisije o spremnosti Srbije za kandidaturu treba da bude donesena zajednički od svih 27 članica.
Kako su agenciji Beta preneli belgijski izvori, Belgija u svojstvu predsedavjućeg EU na visokom nivou snažno radi na tome da se za pitanje daljih koraka Srbije ka članstvu u EU nađe dobar i konstruktivan rezultat na sastanku Saveta ministara EU u Luksemburgu 25. oktobra. To je agenciji Beta preneo portparol šefa belgijske diplomatije, Bart Urvi.
Istovremeno, u diplomatskim izvorima u Briselu Beti je, međuti, rečeno da se još radi na tome da se nađe dogovor sa holandskim parlamentom i vladom za zajedničko kompromisno rešenje oko pitanja daljih koraka Srbije ka članstvu u EU.
Na pitanje da li će se na Savetu ministara EU 25. oktobra odlučivati jednoglasno, što bi značilo da se nalog Komisiji za mišljenje o srpskoj kandidaturi smatra političkim pitanjem, ili će to biti podvedeno pod tehničko pitanje o kojem se odlučuje većinom, odgovor je glasio da pravo objašnjenje izgleda stoji u samom tekstu rezolucije holandskog parlamenta.
Suštinska ocena je i da vladajuće političke snage u Hagu žele da se zajedno sa ostalih 26 zemalja dođe do za sve prihvatljivog rešenja.
U raspravi u holandskom parlamentu odlazeći ministar spoljnih poslova Maksim Ferhagen juče je rekao da bi odluka da kandidatura Srbije bude uzeta u razmatranje bila prihvatljiva za Holandiju samo ukoliko kao "politička" bude doneta uz saglasnost svih čclanica, te ukoliko bi zadržala saradnju s Tribunalom kao snažan uslov za svaki budući korak, predočio je Ferhagen.
U slučaju da kandidatura Srbije na zasedanju u Luksemburgu, odlukom većine, bude prosleđena Evropskoj komisiji, Holandija će insistirati da napredak Beograda u proceduri bude "maksimalno uslovljen" okončanjem saradnje sa Sudom u Hagu.
Za svaki dalji korak biće potrebna saglasnost svih zemalja EU, a Holandija će uživati pravo veta, podsetio je šef holandske diplomatije.
(Tanjug)
Obe su izrazile podršku dijalogu između Beograda i Prištine i saglasile se o njegovim modalitetima", rekla je Kočijančićeva.
Prema njenim rečima, Ešton i Klinton su razgovarale i o Bosni i Hercegovini i saglasile se da zajedno rade na evroatlanskim aspiracijama ove zemlje.
Američka državna sekretarka u Brisel je stigla posle mini balkanske turneje tokom koje je posetila Sarajevo, Beograd i Prištinu.
Ona je u intervjuu za beogradske medije rekla da će sagovornicima u Briselu jasno poručiti da proces pridruživanja Srbije treba da počne.
Tokom boravka u Beogradu ona je poručila da SAD snažno podržavaju evroatlantske intgeracije Srbije i da smatraju da Srbija ima potencijala da postane, ne samo punopravni član EU, već i primer i lider u Evropi.
U tom kontekstu ona je istakla i da je Srbija ostvarila veliki napredak u saradnji s Haškim sudom i da to i drugi treba da priznaju.
Pored susreta sa Ešton, američka državna sekretarka će razgovarati i sa predsednikom Evropskog saveta Hermanom van Rompejom i predsednikom Evropskog parlamenta Jeržijem Buzekom.
Ona će u Briselu, zajedno sa američkim ministrom odbrane Robertom Gejtsom prisustvovati sastanku NATO posvećenom novoj strateškoj koncepciji i Avganistanu.
Istovremeno su evropski diplomatski izvori agenciji Beta rekli da su Hilari Klinton i Ketrin Ešton razmenile mišljenja i o nastojanjima SAD i EU da se unapredi evropska perspektiva Srbije.
Prema tim izvorima jedan od zaključaka bio je da su stavovi Vašingotna i evropske dvadesetsedmorice jasni, a to je da to treba podržati, ali je ocenjeno i da odluka Saveta ministara EU o traženju mišljenja od Evropske komisije o spremnosti Srbije za kandidaturu treba da bude donesena zajednički od svih 27 članica.
Kako su agenciji Beta preneli belgijski izvori, Belgija u svojstvu predsedavjućeg EU na visokom nivou snažno radi na tome da se za pitanje daljih koraka Srbije ka članstvu u EU nađe dobar i konstruktivan rezultat na sastanku Saveta ministara EU u Luksemburgu 25. oktobra. To je agenciji Beta preneo portparol šefa belgijske diplomatije, Bart Urvi.
Istovremeno, u diplomatskim izvorima u Briselu Beti je, međuti, rečeno da se još radi na tome da se nađe dogovor sa holandskim parlamentom i vladom za zajedničko kompromisno rešenje oko pitanja daljih koraka Srbije ka članstvu u EU.
Na pitanje da li će se na Savetu ministara EU 25. oktobra odlučivati jednoglasno, što bi značilo da se nalog Komisiji za mišljenje o srpskoj kandidaturi smatra političkim pitanjem, ili će to biti podvedeno pod tehničko pitanje o kojem se odlučuje većinom, odgovor je glasio da pravo objašnjenje izgleda stoji u samom tekstu rezolucije holandskog parlamenta.
Suštinska ocena je i da vladajuće političke snage u Hagu žele da se zajedno sa ostalih 26 zemalja dođe do za sve prihvatljivog rešenja.
U raspravi u holandskom parlamentu odlazeći ministar spoljnih poslova Maksim Ferhagen juče je rekao da bi odluka da kandidatura Srbije bude uzeta u razmatranje bila prihvatljiva za Holandiju samo ukoliko kao "politička" bude doneta uz saglasnost svih čclanica, te ukoliko bi zadržala saradnju s Tribunalom kao snažan uslov za svaki budući korak, predočio je Ferhagen.
U slučaju da kandidatura Srbije na zasedanju u Luksemburgu, odlukom većine, bude prosleđena Evropskoj komisiji, Holandija će insistirati da napredak Beograda u proceduri bude "maksimalno uslovljen" okončanjem saradnje sa Sudom u Hagu.
Za svaki dalji korak biće potrebna saglasnost svih zemalja EU, a Holandija će uživati pravo veta, podsetio je šef holandske diplomatije.
(Tanjug)
