Mondo je razgovarao sa istoričarima Bojanom Dimitrijevićem i Predragom Markovićem povodom godišnjice smrti Milana Nedića i snimka sa godišnjice koji kruži društvenim mrežama.
Godišnjica smrti nekadašnjeg predsednika vlade za vreme okupacije u Drugom svetskom ratu, Milana Nedića, iz godine u godinu izazove određene reakcije u društvu. Tako su se i sinoć, ispred zgrade na uglu Simine i Knjeginje Ljubice, okupili članovi neonacističke grupe "Zentropa Srbija", piše Fonet.
Nedaleko odatle, u istoj ulici, okupili su se simpatizeri Zeleno-levog fronta koji protestuju zbog obeležavanja godišnjice Nedeićeve smrti. Policijska brigada postavila je kordon između ove dve grupe, navodi se. Društvenim mrežama kruže i snimci sa sinoćnog skupa, a na jednom od njih, za koji se veruje da je nastao prethodne večeri, okupljeni su pozdravljali glasno generala Nedića, što su mnogi korisnici na "X-u" osudili.
I posle 78 godina njegova smrt izaziva podele u društvu. Dok ga jedni vide kao kvinslinga, saradnika okupatora, drugi ističu breme sa kojim se nosio u trenutku dok je vodio državu.
Istoričar Bojan Dimitrijević za Mondo portal kaže da mu se ne čini da smrt Milana Nedića izaziva različite reakcije u društvu, kao i da nije primetio okupljanje pojedinih organizacija na godišnjicu smrti srpskog generala. Dimitrijević kaže da se uloga Milana Nedića može razumeti samo iz vremena 1941. godine, odnosno iz vremena tragične godine kada je Kraljevina Jugoslavija bila okupirana i kada su Nemci počeli da zavode strahovit teror. "Sve ostalo su naknadna čitanja i neke ideološke podele koje su 80 godina kasnije, prema mom mišljenju, deplasirane", kaže dr Dimitrijević za Mondo.
Naš sagovornik ističe da je Nedić u verovatno najtežoj godini srpske istorije u 20. veku preuzeo funkciju predsednika srpske vlade pod okupacijom. "On (Nedić) ima istorijsko mesto adekvatno naporima koje je učinio da srpski narod, pre svega izbeglice iz NDH, Makedonije i sa Kosova, prihvate u Srbiji. Niko ne može da ospori da je njegova administracija vršila prijem izbeglica", kaže Dimitrijević i dodaje da se general Nedić takođe angažovao "da se partizanski komunistički ustanak slabi zbog velikih replesalija koje su nemačke okupacione vlasti počele da sprovode u drugoj polovini 1941. godine", ubijajući po 100 Srba za jednog ubijenog Nemca, ili 50 za jednog ranjenog.
"Milan Nedić je inače i ranije bio poznat kao vrhunski oficir, čovek koji je bio načelnik glavnog Generalštaba i Ministar odbrane pred rat, i bio je u statusu zarobljenika na odsustvu u Beogradu. Ondašnja beogradska elita molila ga je da se prihvati te nezahvalne dužnosti. On je bio svestan toga da će biti označen kao izdajnik, ali je trenutak u kome se on toga prihvatio bio dramatičan. To je bio trenutak kada su na Terazijama visili obešeni ljudi. Dakle, on je bio svestan da kako god se završi rat, da pobede ili ravnogorci generala Mihailovića, ili ako dođu komunisti, da će biti suđen", navodi naš sagovornik.
Milan Nedić predat je 1946. godine sudskim vlastima, a pojedini istoričari, među kojima i Dimitrijević, njegovo samoubistvo tokom istrage smatraju navodnim. "Navodno, zato što nikada nijedna komisija nije imala tragova o tom događaju, obično bi trebalo da postoji neki zapisnik, ali nijednog podatka o tom događaju nema. Moja pretpostavka je da je on bio nezgodan svedok, odnosno nezgodno lice za eventualnu osudu na regularnom sudu, jer bi se verovatno onda otkrilo ne samo da je bio protiv Partizana, već i da je činio dobro srpskom narodu, tako što je udomio blizu 300.000 srpskih izbeglica i oko 30-ak hiljada Slovenaca. To su nesporne činjenice. Njegova uloga u datom vremenu je takva kakva jeste. Ona privlači pažnju sa te strane, zato što je on ostao upamćen, reklo bi se, po tom kontroverzu do današnjih dana - on nije rehabilitovan sudski, ali nije ni osuđen, što je vrlo zanimljivo", zaključuje Dimitrijević.
Istoričar Predrag Marković, sa druge strane, okupljanje povodom godišnjice smrti Nedića, naziva paradoksalnim, naročito ako se uzme u obzir činjenica da je naš narod dao jedan od najvećih pokreta otpora u Evropi. "Obeležavanje jednog čoveka koji je bio kvisling. To da li je on imao dobre namere nije bitno. Priča da je spasavao srpske izbeglice, pa spasavali su ih i nemački generali. Ko je omogućio da srpske izbeglice pređu u Srbiju? Da li onda treba da slavimo nemačke generale jer imaju zaslugu za spasavanje srpskog naroda. Nedića bi četnici streljali da su ušli u Beograd. Taj nivo saradnje sa okupatorom nigde u Evropi nije tolerisan", kaže naš sagovornik i dodaje da ne postoji država u kojoj su kvislinzi tog ranga bivali rehabilitovani.
"Mi bismo bili prvi koji su rehabilitovali predsednika vlade koju su uspostavili Nemci. Bilo ih je na mnogim mestima, u Danskoj, Norveškoj, Holandiji. On (Nedić) najviše podseća na Francusku i Filipa Petena, ali Francuzima nije palo na pamet da ga rehabilituju", navodi Marković. To što Nedić nije osuđen, Marković komentariše time da ni Hitler nije osuđen, kao ni Ante Pavelić. "Većina glavnih aktera rata nije osuđeno. Po tom razmišljanju, onda ni Hitler nije kriv", dodaje naš sagovornik.
Marković smatra da je komunistima odgovaralo da se suđenje održi, i da ne vidi kako bi njima odgovaralo da ga ubiju. "Ne znamo šta je bilo. Njima je možda odgovaralo da se održalo suđenje, kao što su organizovali Mihailoviću, pa da ga kompromituju na sudu. Što bi njima smetalo suđenje - oni su Draži Mihailoviću koji je bio mnogo teži zadatak organizovali suđenje, šta bi uradili tek Nediću", zaključuje Marković za Mondo.
BONUS VIDEO:
