Stojan Radenović predsedavao prvoj sednici Skupštine Srbije.
Konstitutivnoj sednici Narodne skupštine predsedavao je profesor Stojan Radenović kao najstariji poslanik u četrnaestom sazivu parlamenta, a proslavljeni matematičar, rođen pre skoro 76 godina u Dobroj Vodi kod Bojnika, drugi uzastopni poslanički mandat osvojio je ponovo kao kandidat Srpske napredne stranke.
Priča iz 2015. godine čiji je glavni akter penzionisani profesor koji matematičke probleme rešava u suterenu stambene zgrade na Vračaru došla je i do tadašnjeg predsednika Srbije Tomislava Nikolića, koji je Radenovića za Dan državnosti 2016. odlikovao za izuzetne zasluge.
Dvadeset godina proveo je predajući na Matematičkom fakultetu u Kragujevcu, pa na Mašinskom, a predavao je i u gimnaziji. Može da se pohvali time što među koautorima ima 120 imena, od kojih oko stotinu iz inostranstva. Objavljivao je radove u oko 40 svetskih časopisa, štampano mu je približno 250 radova, a kolege su njegova dela citirale više od 3.300 puta. U 2015. godini našao se na listi najuticajnijih naučnih umova na svetu.
Zahvaljujući njemu, Univerzitet u Beogradu našao se na listi 300 najboljih fakulteta, što je Radenović ocenio kao priznanje za sve njegove kolege, ali i đake koji kao entuzijasti rade u malim mestima. Zasluge profesora Radenovića prepoznala je i Srpska napredna stranka, koja ga je 2022. godine kandidovala za narodnog poslanika kao drugog na listi.
Radenović je tada izjavio da je ponosan što se nalazi na toj listi jer smatra da je na taj način postao deo istorije: "Nekad će se pisati: ‘Za vreme Vučića, Ane i ostalih’. Ja ću možda biti u fusnoti, ali ja sam zadovoljan i fusnotom", skromno je konstatovao Radenović na jednom od predizbornih skupova.
Gostujući na jednoj televiziji u avgustu 2016. godine, Radenović je istakao da "sebe ne može da penzioniše dok je živ, jer je u ropstvu matematike". Želju mnogih starih profesora da produže svoj angažman na fakultetima i kad steknu uslove za penziju, Radenović smatra pogrešnom.
"Kad starite ne možete da se našalite sa studentima, a dobro je za mlade da im ne predaju babe i dede", naveo je tada, dodajući da našem obrazovanju treba reforma, ali "ne neka naročita". Tri godine kasnije, Stojan Radenović je potpisivao radove za Univerzitet kralja Sauda iz Saudijske Arabije, ali je onda, jedan od najcitiranijih matematičara sveta, odlučio da svoju radnu karijeru nastavi u Srbiji.
U intervjuu za RTS 2019. godine naveo je da razloge za svoju ambiciju pronalazi još iz detinjstva, tamo gde je rođen, u osnovnoj školi podsticaj učitelja, pa u Gornjem Brestovcu nastavnika Dinčića, svog razrednog, pa posle u Leskovcu od profesora matematike Slobodana Pavlovića, a pominje i podsticaj sjajnih asistenata i profesora na Prirodno-matematičkom fakultetu u Beogradu.
"Pitanje je kakav bih ja bio da sam rođen u Beogradu ili bilo kom mestu u Srbiji gde sad deca koja idu u prvi razred uče matematiku na način na koji se uči. Imaju tri knjige, a ne znaju da čitaju. Ja ne mogu da se setim u kom sam razredu dobio bilo koju knjigu iz matematike, ali to podsticanje od strane učitelja je bilo kao štapom i kanapom", prisetio se Radenović.
BONUS VIDEO:
(MONDO/U. M.)
