"MAJKA DEČAKA KOJI JE UBIO ĐAKE ZAVRŠILA U ZATVORU, ALI KOD NAS NIJE TAKO!" Dobričanin o Ribnikaru i masakru u Americi

Porota u američkoj državi Mičigen osudila je Dženifer Krambli, majku tinejdžera koji je ubio četvoro učenika i sedmoro ranio, za ubistvo iz nehata jer je svom sinu poklonila pištolj i ignorisala njegovo ponašanje. Njenom mužu se sudi u martu, a tinejdžer je osuđen na doživotnu kaznu zatvora iako je maloletan.

"Ovo je slično samo po tome što je dete ubilo decu, dok se u svemu ostalom ne može pronaći nikakva sličnost. Razlike su očigledne, kako u ponašanju roditelja nakon zločina, tako i u samom krivičnom postupku. U trenutku izvršenja zločina, dete je bilo maloletno - imalo je 15 godina, dok je dečak bio još mlađi, samo 13 godina, što ga stavlja ispod zone odgovornosti prema zakonu. Što se tiče odgovornosti roditelja, trenutno se vodi postupak za određena krivična dela, no ne za ubistvo niti bilo koji oblik saučesništva. Iako je moguće da se roditelji eventualno suoče s optužbama u skladu s važećim zakonima, to zahteva jasne dokaze. U slučaju da se dokaže da je dete imalo bilo kakvu podršku ili pomaganje, moguće je da će odgovarati i oni koji su mu pružili pomoć. Postupak koji se sada vodi ne značida niko neće odgovarati za ubistvo u slučaju 'Ribnikar'", dodaje Zora. 

Šta kaže zakon?

"Koliko god da se zakon promeni kod nas, ne može se primenjivati na slučaju onoga što se desilo prethodno. Kada bi sada bila predviđena kažnjivost za nešto što nije, primenilo bi se pravilo "nema kazne bez zakona", ali ukoliko bi se promenio zakon na gore, onda bi se primenjivao zakon koji je blaži po okrivljeni, i obrnuto. U Americi je to definitivno drugačije, shvatila sam da je moguće da odgovara kao da je punoletan. To je slično sa nečim što sam ja predlagala kada je u pitanju odgovornost dece. Imate granicu od 14 godina i svi koji su ispod, mogu da urade šta hoće, kada se upoznaju sa propisima. Ovo dete ubica je odlučilo da dođe i da pobije pola škole, nekome drugom može da padne na pamet da uradi neko veće ili manje krivično delo, jer mu se unapred stavlja na tacnu, da on za to neće odgovarati. Moj predlog je bio da se zakon izmeni za ubuduće, da niko unapred zbog godina starosti ne bude aboliran, već za posebna krivična dela da se u svakom konkretnom slučaju ispituje da li postoje elementi svesti, elementi koji su neophodni za krivicu i da li u ličnosti tog deteta postoje takvo stanje svesti koje ga može činiti odgovornim za to. To je slično nečemu što se primenjuje u Americi, ali sam takođe istakla da ne ulazimo u druge probleme, već da je neophodno da se prethodno obavi velika rasprava na tu temu i sprovedu istraživanja u kojima će učestvovati sva neophodna stručna lica", dodaje.

Suđenje roditeljima dečaka zatvoreno je za javnost, Zora Dobričanin, punomoćnik porodica ubijene dece, u emisiji objašnjava i šta se dobija izopštavanjem javnosti: "Iako nisam prisustvovala prvih dva dana suđenja, želim da istaknem da je suđenje zatvoreno za javnost, što ograničava našu mogućnost da javno raspravljamo o njemu. Smatram da transparentnost treba da bude prioritet, ali sud je doneo odluku o zatvorenom suđenju, navodeći zabrinutost za maloletne oštećene. Ne slažemo se potpuno sa sudskom odlukom, ali je moramo poštovati. Ipak, ta odluka nije konačna i može se promeniti. Razumem potrebu za zaštitom identiteta maloletnih žrtava, ali mislim da bi javnost trebalo da bude obaveštena, bar u delu gde to ne bi nanosilo štetu osetljivim stranama. Nedostatak informacija iz sudnice može dovesti do širenja dezinformacija, što nije u interesu pravde. Smatram da bi trebalo da se omogući javnosti da učestvuje u delu suđenja gde to nije štetno, posebno zbog velikog interesovanja javnosti. Nedostatak transparentnosti može dovesti do manipulacije informacijama od strane učesnika u postupku koji žele da promovišu svoje interese kroz neimenovane izvore", kaže Zora i dodaje: 

"Važno je da sve što se dešava u sudnici bude transparentno i dostupno javnosti, ne samo u ovom slučaju. Presude se donose s ciljem postizanja specijalne i opšte prevencije. Specijalna prevencija ima za cilj da spreči počinitelja da ponovi zločin, dok opšta prevencija ima za cilj odvraćanje drugih potencijalnih počinitelja. Zbog toga je važno da postupci budu javni kako bi se osigurala opštaa prevencija", objašnjava Zora Dobričanin. 

"Kada je javnost isključena, određeni pojedinci imaju dozvolu da prisustvuju. To obuhvata članove porodice optuženih, oštećene strane, osobe koje prisustvuju iz naučnih razloga i druge sudije iz istog suda. Što se tiče oštećenih koji svedoče, oni mogu biti isključeni čak i kada javnost nije isključena, sve do trenutka kada daju svoj iskaz. Nakon što daju iskaz, bez obzira na to da li je postupak javan ili tajan, imaju pravo da prisustvuju - dodaje i objašnjava koja je razlika između krivične i građanske odgovornosti: "Imate krivičnu i građansku odgovornost. Građanska je šira i u parničnom postupku roditelji odgovaraju za štetu koju njihovo dete pričini drugim licima i to je nesporno, a u krivičnom - to mora da se dokazuje. U krivičnom postupku se sankcija izriče u nekim mesecima, godinama, može i novčana kazna. U krivičnom mogu da ostvare imovinsko-pravni zahtev. U parničnom postupku se sankcija roditeljima izriče u novcu i ne može se traži nešto drugo", objasnila je. 

BONUS VIDEO:

 (MONDO/J.D.)