Inicijativa za vraćanje smrtne kazne čula se nakon ubistva dvogodišnje Danke Ilić, ali je teško da može biti realizovana jer zahteva izlazak Srbije iz Saveta Evrope, ali i promenu Ustava, zakona i državne politike
Ubistvo devojčice Danke Ilić (2) iz Bora ponovo je aktuelizovalo pitanje vraćanja smrtne kazne, koja je u Srbiji još 2002. godine ukinuta. Nakon što su počinioci priznali ubistvo devojčice, šokirana Srbija čula je poruku predsednika Aleksandra Vučića, koji je rekao da će predložiti Vladi da se ponovo uvede smrtna kazna za najteža krivična dela.
Predsednik Vučić podsetio je da se javno i ranije zalagao za uvođenje smrtne kazne, "ali da Srbija ne trpi sankcije". Govoreći o ubistvu male Danke, rekao je da "sada možete da osudite (maksimalno) na 40 godina, ali ne misli da je to dovoljna kazna". Mandatar za sastav Vlade Srbije Miloš Vučević, reagujući na ovu izjavu, rekao je da razume emocije građana, ali da kao advokat ima uzdržaniji stav, te da se sve mora dobro proceniti i onda doći do konkretnog i stručnog odgovora.
A, šta kažu zakon i praksa?
Vraćanje smrtne kazne nemoguće je i nespojivo sa članstvom u Savetu Evrope i to je prva prepreka. Eventualno uvođenje ove kazne kosi se sa preuzetim obavezama koje je Srbija prihvatila ulaskom u ovu organizaciju 2003. godine. Tada je naša država u pravni sistem integrisala Protokol broj 6 (iz 1983. godine), uz Evropsku konvenciju o ljudskim pravima, kao i Protokol broj 13 iz 2002. godine.
Kako nijedna članica Saveta Evrope nema smrtnu kaznu u okviru svojih zakona niti istu može da propisuje svojim krivičnim zakonodavstvom, da bi se to promenilo, u teoriji, Srbija bi morala da napusti ovu organizaciju.
Osim SE, tu je i Ustav, koji u Članu 24 ("Pravo na život") propisuje da "u Republici Srbiji nema smrtne kazne", što znači da bi i najviši pravni akt države morao da se menja. I na kraju, ali svakako ne najmanje bitno, sve dok je zemlja kandidat za ulazak u Evropsku uniju, nije moguće vratiti smrtnu kaznu.
Da je odluka koja se protivi svim evropskim standardima saglasan je i advokat Aleksandar Zarić, koji je za MONDO objasnio zašto ovaj zakon (ne) može da se promeni.
"U teoriji sve može da se promeni, ali, po mom mišljenju, to je suludo i protivi se svim evropskim standardima. Što se smrtne kazne tiče, ona je najpre nehumana. Mislim da je to sada trenutno politički aktuelna tema. Ako ćemo u EU ne znam kako ćemo da idemo sa smrtnom kaznom", rekao je ovaj beogradski advokat za naš portal.
Može li Srbija iz Saveta Evrope?
U teoriji da, ali, da li je to dobra odluka? Savet Evrope nije isto što i Evropska unija, ali su međusobno povezane. Jedna zemlja ne može biti članica EU ukoliko nije članica ove druge organizacije.
"Mi smo postali članica Saveta Evrope 2003. godine, čime smo se uvrstili u red savremenih evropskih demokratija, a jedan od preduslova je bilo ukidanje smrtne kazne. To je neki međukorak ka članstvu u EU. Mi sada pretimo izlaskom iz SE i zapravo dovodimo u potencijalnu opasnost naš evropski put", za naš portal je rekao Strahinja Subotić programski menadžer i viši istraživač.
Imajući u vidu da je nama EU strateška opredeljenost uprkos određenim problemima na relaciji Beograd - Brisel, dodao je, naši donosioci odluka su svesni koje katastrofalne posledice bi imala odluka da napustimo SE.
Smrtna kazna u Srbiji ukinuta pre više od dve decenije
Smrtna kazna u Srbiji primenjivana je u periodu od 1804. do 2002. godine. Ukinuta je zvanično 2002. godine, ali je poslednja smrtna kazna izvršena mnogo pre toga - 14. februara 1992. Tada je streljan Johan Drozdek, u Somboru, koji je osuđen na smrt 1988. godine zbog silovanja šestogodišnje devojčice.
Od svih modernih evropskih zemalja, San Marino, Portugalija i Holandija prve su ukinule ovaj vid kazne u svojim zakonima, dok je samo Belorusija još praktikuje u nekom obliku. Letonija je 2012. postala poslednja država članica Evropske unije koja je ukinula smrtnu kaznu u vreme rata.
Kako javnost reaguje na predlog?
Ekipa portala MONDO proverila je mišljenja građana o uvođenju smrtne kazne ovih dana, a ona su podeljena.
Neki od ispitanika bi podržali tu ideju za pojedine zločine, pa nam je jedan od njih rekao da bi "trebalo da se uvede, na primer, ako ubiju neko dete ili ako siluju ženu".
Sa druge strane, pojedinci smatraju da nema potrebe za njenim uvođenjem.
"Nisam za uvođenje smrtne kazne, koliko god da je neko učinio neko loše delo, ne treba mu uzvratiti istom merom", rekao je jedan od ispitanika.
Nakon svirepih ubistava, kod ljudi se javlja donekle razumljiva reakcija - iz straha i tuge zbog gubitka, u javnosti se javlja želja za adekvatnom kaznom, objašnjavaju stručnjaci. Nevezano od masovnih ubistava i užasavajućih zločina koji su se dogodili proteklih godina, ankete i istraživanja pokazuju da je u periodu od ukidanja do 2022. godine, broj pristalica smrtne kazne porastao tokom 20 godina.
U odnosu na 50 odsto ispitanika koji su bili za smrtnu kaznu 2002, u godini njenog ukidanja, danas je taj procenat oko 70 odsto, pokazuju godišnje ankete udruženja Srbija protiv smrtne kazne, sprovođene u protekle dve decenije.
(Mondo.rs)
