Na Kosovu i Metohiji je prošlog petka započet popis stanovništva. Građani će odgovarati na više desetine pitanja u sklopu sedam formulara – koji su pripremljeni za ovaj proces.
Na Kosovu i Metohiji je prošlog petka započet popis stanovništva. Građani će odgovarati na više desetine pitanja u sklopu sedam formulara – koji su pripremljeni za ovaj proces. Ove formulare, odnosno upitnike – objavila je Agencija za statistiku Kosova.
Upitnici na srpskom su na latinici i sadrže jezičke nepravilnosti. Potkrale su se slovne („zapoišlenje“, „popunjovati“…); gramatičke greške („psihijatrijski institute“, „sa stanovanje“, „u većem ili manjem meri“, „nenaseljena stan“, „snabdijevanje iz javne usluge“, …); nedostatak kvačica kod nekih reči („kuca“, umesto „kuća“, „odzak“, umesto „odžak“…) ili mešanje slova „č“ i „ć“ („posečujete“), ili termina u hrvatskoj varijanti jezika – („kategoriziraju“), odnosno ijekavici („glavni sistem snabdijevanja vodom“).
Formulari sadrže neke reči, ili jezička pravila koja su prilagođena albanskom, hrvatskom, engleskom ili nekom drugom, a ne srpskom jeziku, prenosi KoSSev. Za reč „domaćinstva“ koristi se – „porodične ekonomije“ ili „familijarne ekonomije“, a reč „ortodoksno“ za „pravoslavno“.
Na pojedinim mestima su postavljena čitava pitanja neprilagođena srpskom jeziku i nerazumljiva.
"Koji je glavni razlog vašeš odsustva iz vašeg uobičajenog stanovanja?" – jedno je od pitanja na primer.
U jednom od formulara u polju u kojem se građani izjašnjavaju o „porodičnom statusu“ ponuđeni su vrlo čudni odgovori „Muškarac/Žena sa krunom“ i „Muškarac/Žena bez krune“, „dete muškog partnera“, „dete ženskog partnera“.
Posebnu pažnju zaslužio je „toalet sa bideom“ za koji postoje četiri ponuđena odgovora. Tako postoje verzije o toaletu sa bideom unutar i van stambene jedinice, ali i van zgrade. Font i veličina slova na listićima takođe nisu standardizovani, te se neke kategorije, ili mogućnost odgovora više ističu. Pored vidljivih grešaka, u značajanom delu verzija upitnika na srpskom, sadržaj deluje rogobatno, neprirodno i nerazumljivo.
Šta piše u upitnicima?
Ove reči nalaze se upravo u prvom formularu S1 – „Spisak članova porodične ekonomije koji žive van Kosova“. Pravilno bi bilo – članovi „porodičnog domaćinstva“. U njemu se nalaze pitanja u vezi sa ličnim informacijama poput imena, prezimena, godine rođenja, mestom stanovanja, bračnom stanju, razlogom napuštanja tzv. Kosova.
U odeljku „bračno stanje“, registrovana su tri statusa – Neoženjen/a, U braku, i zajednica (bračna), ali nema predviđeno da se supružnici mogu i razvesti, ili razdvojiti, postati udovci. Ova mogućnost biće ponužena tek na pretposlednjem, tzv. „individualnom upitniku“
Drugi formular nosi naziv takođe sa pogrešnom rečju – „Uputnik za kolektivno stanovanje“.
U njemu se objašnjava da dokument popunjavaju osobe koje su smeštene u hotelima, kampovima i osobe koje borave u studentskim domovima, bolnicama, domovima za stare, korektivnim ustanovama… U ovom upitniku na primer, za vrstu stanovanja u kolektivnom smeštaju, nema preciznog odgovora za raseljena lica/izbeglice koje i dalje žive u kolektivnom smeštaju. „Izbeglički kamp“ se spominje samo kod pitanja „vrste institucionalne/kolektivne ekonomije.
Takođe, iako se registruju manastiri sa monasima, nema registrovanih upitnika za sestrinstva. Pitanja se odnose na sam objekat u kojem su smešteni, broj osoba koje tamo žive, odnosno borave. U ovom formularu takođe se spominje reč „ekonomija“, tačnije „institucionalne/kolektivne ekonomije“.
Prema opisu značenja, reč je o objektima u kojima se nalaze osobe „čije se osnovne potrebe zadovoljavaju putem institucije“, odnosno objekti u kojima se pruža dugotrajno stanovanje grupi osoba“. Ovaj formular povezan je sa novim, a on nosi naziv „Institucionalno-kolektivni upitnik porodične ekonomije„, u kojem sada postoji kategorija „izbeglički kampovi“.
Upitnik se završava sa nejasnom kategorijom „Ukupan broj osoba privremeno prisutnih u ekonomskim institucijama“. Sledećim formularom o upitniku za stan, zahtevaju se informacije o mestu stanovanja osobe, te se nude odgovori poput „stan/obična kuća“, druga vrsta stambenih objekata, dok je treći ponuđeni odgovor „beskućnik“, i u dokumentu se odmah pored ove reči u zagradi navodi „obavestite nadzornika“.
U ovom formularu postavljaju se pitanja o vrsti kuće ili zgrade, godini izgradnje, da li je legalizovana, od čega je sagrađena, koliko ima soba, koji sistem grejanja se koristi… Naredni formular beleži podatke o članovima domaćinstva, odnosno osobama sa stalnim prebivalištem, te njihovom imovinom na domaćinstvima.
U ovom formularu spominju se kvalifikacije poput „izveštaj glavnog porodičnog člana“, kao i „glavni član porodične ekonomije“, „Jednočlana Ekonomska porodica“, „Višečlana ekonomska porodica“.
Kod popisivanja mogućih članova domaćinstava, mogu se popisati samo selektivni članovi jedne šire porodice. Nedostaju strina, teča, sestrić, bratanac, bratanica, zaova, pašenog…) Neka od pitanja u ovom formularu se odnose na status stanovanja vlasnika – da li poseduje frižider, mašinu, bojler, telefon, klimu, internet…
Drugi deo odnosi se na poljoprivredna gazdinstva, odnosno – da li vlasnik kuće ima obradivu površinu – živinu, krave muzare, ovce, svinje, pčele…
Zatim sledi individualni upitnik koji kreće od imena, datuma i mesta rođenja, prebivališta, bračnog statusa. Tu je i pitanje: „Da li ste rađali živu decu posle 2010. godine“, ali i „od živorođene dece posle 2010. godine, da li ima neko da je umrlo“.
Građani u ovom formularu odgovaraju i na pitanje „kojoj etničkoj grupi pripadate“, ali imaju opciju da na isto ne odgovore. Ista opcija postoji i na pitanje o verskom uverenju, s tim što umesto „pravoslavno“ piše „ortodoksno“. Građani se oglašavaju i o jezicima koje znaju da govore, o obrazovanju, da li umeju da pišu i čitaju, gde rade. U ovom formularu, više pitanja je postavljeno gramatički nepravilno, posebno sa pogrešnim odabirom predloga, i mogu da deluju nerazumljivo, poput pitanja „da li imate teškoća u vidu“, umesto – „Da li imate poteškoća sa vidom“.
Poslednji formular, bavi se evidencijom posledicama rata 1998/1999 godine na, kako se još jednom navodi – „porodične ekonomije“. U njemu se kreće upravo sa pitanjem – „da li je vaša porodična ekonomija pretrpela ekonomsku štetu kao posledica rata“. Ujedno se od građana zahteva da procene iznos pričinjene štete.
Dalja pitanja odnose se na ljudske gubitke tokom rata, odnosno ranjavanja, mučenja, nestanak članova porodice.
Period koji se uzima validnim za ovaj upitnik je od 28. februara 1998, do 11. juna 1999. Međutim, iako je upitnik naslovljen kao „posledica rata“, nisu označeni meseci nakon ulaska međunardonih vojnih i civilnih trupa, kada je posebno stradalo srpsko stanovništvo na Kosovu, kada su masovno paljenje njihove kuće, kulturna bašrtina, proterivani, ubijani i otimani.
Sve formulare, odnosno pitanja koja će biti postavljena građanima možete pogledati ovde.
BONUS VIDEO: Ivica Dačić: Bili bismo lider u regionu da priznamo Kosovo, ali bi nas narod proklinjao!
(Mondo/Kossev/M. Š.)
