ŠEŠELJ DONOSIO GLOGOV KOLAC NA TITOV GROB, MILOŠEVIĆ HTEO DA GA "SELI": Napušta li Broz sada definitivno Kuću cveća?

Predsednik Privremenog organa Grada Beograda Aleksandar Šapić najavio je da će pokrenuti inicijativu da se posmtrni ostaci Josipa Broza Tita premeste iz Kuće cveća u Kumrovec. Rekao je Šapić da inicijativa za cilj ima da "jednom za svagda završimo sa tom Kućom cveća, da Broza vratimo tamo odakle je došao, a da na njegovom mestu počivaju najveći srpski velikani".

I dok bi ga jedni selili sa Dedinja, "vraćali u Kumrovec", drugi ga zdušno brane, kao što to čine godinama pominjući njegovu politiku, ima i teoretičara zavere koji ne veruju da je uopšte tu i sahranjen, pojedini predstavnici vlasti zemalja iz regione ga "raširenih ruku čekaju".

Jedan od njegovih potomaka, unuk Joška Broz, smatra da je Tito bio "značajan deo istorije i ove zemlje i ovog grada". Zvaničnu inicijativu ili neki zahtev, kaže, porodica nije dobila, a o svemu je za sada čuo preko medija. Podseća i da je upravo Titova želja bila da bude pokopan na mestu gde se danas nalazi Kuća cveća.

Sam je, kaže, jednom prilikom pokazao mesto u pravcu današnje Kuće cveća.

Ministarstvo kulture za sada se nije oglašavalo ovim povodom, pa se osim javnih nastupa u medijima za sada, zvanično, ne znaju detalji delovanja nadležnih organa, s obzirom da ne postoji saglasnost porodice.

Na "opasnost prekrajanja istorije" upozorio je Toma Fila, advokat i funkcioner Socijalističke partije Srbije, ali i podsetio da je inicijativu pominjao svojevremeno i Slobodan Milošević.

"Ja sam najpre hrišćanin, verujem u Boga. Ne podržavam da ikoga treba da premeštamo s mesta gde je sahranjen", rekao je on za K1 i dodao da je Tito bio deo istorije (vladao više od 30 godina) kao i da su ga na vlasti "držali" upravo Srbi.

Ako je nešto deo istorije, smatra Fila, to treba i da ostane. On je podsetio na veliki broj građana iz zemalja bivše Jugoslavije, oko 160 hiljada, koji svake godine dolaze u Beograd i Kuću cveća, kako bi posetili Titov grob. 

"To je istorija, istorija će kazati ko je bio kakav bio", dodao je.

Tito, Šešelj i glogov kolac

Najekstremniji pokušaj preseljenja Tita imao je Vojislav Šešelj 1991. godine, kada je sa pristalicama Srpske radikalne stranke došao pred Kuću cveća i doneo glogov kolac, kako bi ga "proboli i onemogućili Titu da se povampiri".

Taj događaj više puta je prepričavao i sam Toma fila, prisećajući se da ga je tadašnji predsednik, Slobodan Milošević, zvao kao zastupnika Jovanke Broz i predložio da Brozove posmrtne ostatke prebace na Novo groblje, gde bi napravili novi mauzolej.

"Bio sam protiv toga, pitao sam - kako možemo da znamo da taj kolac neće i tmao doneti i pokušati isto da uradi. Na tome se završilo", rekao je Fila.

Međutim, što se Šešelja tiče, nije se završilo. Nekoliko godina kasnije imao je manje ekstremnu inicijativu, pa je predlagao da se Titovi posmrtni ostaci sa Dedinja premeste u Zagreb "da počiva pored Stepinca". On je jednom prilikom obećao da će to biti jedna od stvari koje će radikali uraditi kada dođu na vlast.

Šta Beograđani misle?

Dok ga jedni hvale na sva usta, drugi i nemaju toliko lepo mišljenje o njemu. Tako su se pojedini naši sagovornici složila sa tim da Tito treba da bude premešten i da njegovi posmrtni ostaci ne moraju da budu baš u Beogradu.

"Šta će on u Srbiji, ima srpskih vladara koji treba da budu na Banjici, treba Srbin da bude tamo", smatra sagovornik, dok drugi poseća da je "narod navikao da dolazi tu i da dugi niz godina i ljudi dolaze iz svih delova bivše Jugoslavije i posećuju, pogotovo 25. maja".

"Ma kakvo premeštanje. Ja sam protiv, to je najveća glupost", dodala je jedna gospođa.

"Premeštanje posmrtnih ostataka u svetu"

Slične inicijative nisu izostale ni u svetu. Tako su krajem 2010. godine ekshumirana tela komunističkog predsednika Nikolaja Čaušeskua i njegove supruge Elene radi utvrđivanja identiteta, na zahtev sina i zeta.

U oktobru 2019. su posmrtni ostaci desničarskog diktatora Franciska Franka prebačeni iz mauzoleja u predgrađu Madrida u porodičnu grobnicu na severu prestonice.

Jaser Arafat, vođa Palestinske oslobodilačke organizacije i političke stranke Fatah, ekshumiran je osam godina posle smrti zbog sumnje da je mogao biti otrovan.

(Mondo.rs)