Srbija je među zemljama sa najmanje zvaničnih praznika koji se računaju kao neradni dani, pišu "Novosti". Po tome ispada da smo vredniji i od Japanaca.
Kako bi lepo pao ovaj 29. novembar. Da nam nije pala zajednička država SFRJ. Dva neradna dana, plus vikend. Bili smo majstori za spajanja praznika. Onda postali eksperti za razdvajanja. Sada svako slavi svoj praznik, pišu "Novosti".
Godina je na izmaku pa je i prilika je da se podvuče crta ispod kalendara. Šta je Srbiji ostalo od praznika? Da li slavimo malo ili mnogo?
"U komunističkoj Jugoslaviji svašta se praznovalo. U stvari, komunisti su sami sebi dizali veliki spomenik. Sada treba naći pravu meru i pravilno rasporediti praznike", kaže Milan Nikolić, direktor Centra za proučavanje alternativa.
Da li smo našli pravu meru? Po rečima sociologa Srećka Mihailovića, i nema preteranog povoda za praznovanje: "Mi smo siromašna zemlja, koja nema mnogo razloga za slavlje.
Mnogi zaboravljaju da Srbija ima izmenjen Zakon o praznicima. Po tim paragrafima, u Srbiji se kao državni praznik obeležavaju četiri datuma: Nova godina (1. i 2. januar), Dan državnosti - Sretenje (15. februar), Praznik rada (1. i 2. maj) i Dan pobede (9. maj). Ovaj poslednji praznuje se - radno.
I praznici kao što su Sveti Sava, koji pada 27. januara, ili Vidovdan, 28. juna, kao i do sada, obeležavaju se radno.
Neradnim danima u Srbiji treba dodati Badnji dan i Božić, kao i Veliki petak i drugi dan Vaskrsa. Jesen i zima su sezona slava u Srbiji, od Svetog Luke do Svetog Jovana. Svako ima pravo da se ne pojavi na poslu na dan svoje krsne slave.
Čak i kada se saberu državni i verski praznici, srpski radnici najmanje se odmaraju od svih svojih evropskih, pa i svetskih kolega.
Japanci, za koje važi da "padaju na nos" od posla, ove godine će zatvoriti vrata svojih preduzeća na 15 nacionalnih svetkovina! Vezani su, recimo, Dan ustava, Dan prirode i Dan dece, koji padaju od 3. do 5. maja. Ne radi se ni treći ponedeljak u septembru, kao Dan poštovanja prema starim osobama.
I vredni Švajcarci uživaće kod kuće makar 15 dana. Cela zemlja proslavlja sedam, a kantoni još najmanje desetak praznika. Italija ima 14 državnih praznika. Grci će ove godine imati 15 slobodnih dana, Holanđani i Belgijanci 12, Norvežani i Bugari 13, Danci i Austrijanci 14. Švedska, uz 16 državnih praznika, ima još šest "polupraznika".
Slično je i u zemljama nekadašnje SFRJ. Po hrvatskom ustavu, neradno je 14 dana (posebno se, na primer, praznuju Dan državnosti i Dan nezavisnosti), kao i po slovenačkom, gde se slave i Prešernov dan, Dan reformacije i Svi sveti. Jedan dan manje praznuju Makedonci.
Kad se sve sabere i oduzme, Srbi za slavlje imaju ukupno osam radnih dana. Najveći broj kaže - malo, a radoholičari - mnogo. Nije Srbiji ostalo baš ništa da spoji. Najveći broj njenih građana preživljava i spaja samo od prvog do prvog u mesecu., pišu "Novosti".
(MONDO)
Godina je na izmaku pa je i prilika je da se podvuče crta ispod kalendara. Šta je Srbiji ostalo od praznika? Da li slavimo malo ili mnogo?
"U komunističkoj Jugoslaviji svašta se praznovalo. U stvari, komunisti su sami sebi dizali veliki spomenik. Sada treba naći pravu meru i pravilno rasporediti praznike", kaže Milan Nikolić, direktor Centra za proučavanje alternativa.
Da li smo našli pravu meru? Po rečima sociologa Srećka Mihailovića, i nema preteranog povoda za praznovanje: "Mi smo siromašna zemlja, koja nema mnogo razloga za slavlje.
Mnogi zaboravljaju da Srbija ima izmenjen Zakon o praznicima. Po tim paragrafima, u Srbiji se kao državni praznik obeležavaju četiri datuma: Nova godina (1. i 2. januar), Dan državnosti - Sretenje (15. februar), Praznik rada (1. i 2. maj) i Dan pobede (9. maj). Ovaj poslednji praznuje se - radno.
I praznici kao što su Sveti Sava, koji pada 27. januara, ili Vidovdan, 28. juna, kao i do sada, obeležavaju se radno.
Neradnim danima u Srbiji treba dodati Badnji dan i Božić, kao i Veliki petak i drugi dan Vaskrsa. Jesen i zima su sezona slava u Srbiji, od Svetog Luke do Svetog Jovana. Svako ima pravo da se ne pojavi na poslu na dan svoje krsne slave.
Čak i kada se saberu državni i verski praznici, srpski radnici najmanje se odmaraju od svih svojih evropskih, pa i svetskih kolega.
Japanci, za koje važi da "padaju na nos" od posla, ove godine će zatvoriti vrata svojih preduzeća na 15 nacionalnih svetkovina! Vezani su, recimo, Dan ustava, Dan prirode i Dan dece, koji padaju od 3. do 5. maja. Ne radi se ni treći ponedeljak u septembru, kao Dan poštovanja prema starim osobama.
I vredni Švajcarci uživaće kod kuće makar 15 dana. Cela zemlja proslavlja sedam, a kantoni još najmanje desetak praznika. Italija ima 14 državnih praznika. Grci će ove godine imati 15 slobodnih dana, Holanđani i Belgijanci 12, Norvežani i Bugari 13, Danci i Austrijanci 14. Švedska, uz 16 državnih praznika, ima još šest "polupraznika".
Slično je i u zemljama nekadašnje SFRJ. Po hrvatskom ustavu, neradno je 14 dana (posebno se, na primer, praznuju Dan državnosti i Dan nezavisnosti), kao i po slovenačkom, gde se slave i Prešernov dan, Dan reformacije i Svi sveti. Jedan dan manje praznuju Makedonci.
Kad se sve sabere i oduzme, Srbi za slavlje imaju ukupno osam radnih dana. Najveći broj kaže - malo, a radoholičari - mnogo. Nije Srbiji ostalo baš ništa da spoji. Najveći broj njenih građana preživljava i spaja samo od prvog do prvog u mesecu., pišu "Novosti".
(MONDO)
