Skupština Srbije i Crne Gore usvojila je Zakon o zamrzavanju imovine haških optuženika koji se nalaze u bekstvu. Prema odredbama tog zakona, pod imovinom se podrazumevaju "svi fondovi i ekonomska sredstva u svojini ili državini" haških begunaca, odnosno "bilo koja finansijska sredstva i prihodi", kao i "telesne i bestelesne, pokretne i nepokretne stvari i druga sredstva bilo koje vrste" koja se mogu upotrebiti za sticanje fondova, dobara ili usluga.
Skupština Srbije i Crne Gore usvojila je Zakon o zamrzavanju imovine haških optuženika koji se nalaze u bekstvu.U srpskoj delegaciji za taj Zakon glasalo je 47 poslanika, dok je 20 bilo protiv. U delegaciji Crne Gore je 18 poslanika podržalo Zakon, jedan je bio protiv, a dva su bila uzdržana.
Za Zakon su glasali Demokratska stranka Srbije (DŠ), G17 plus, Srpski pokret obnove-Nova Srbija (SPO-NS), i Demokratska stranka (DS), dok su Srpska radikalna stranka (SRS) i Socijalistička partija Srbije (SPS) bili protiv. Demokratska partija socijalista (DPS) i Socijaldemokratska partija (SDP) podržali su Zakon iz crnogorke delegacije, poslanik Demokratske srpske stranke bio je protiv, dok su poslanici Narodne stranke (NS) bili uzdržani.
Poslanici su odbacili sve amandmane SRS na predlog tog zakona. Time je završena rasprava o tom zakona i u pojedinostima.
Prema odredbama tog zakona, pod imovinom se podrazumevaju "svi fondovi i ekonomska sredstva u svojini ili državini" haških begunaca, odnosno "bilo koja finansijska sredstva i prihodi", kao i "telesne i bestelesne, pokretne i nepokretne stvari i druga sredstva bilo koje vrste" koja se mogu upotrebiti za sticanje fondova, dobara ili usluga. Zakonom se sprečava pristup haških begunaca sopstvenim fondovima, njihov prenos, transfer, upotreba ili korišćenje.
Onemogućava se i upotreba ekonomskih sredstava da bi se na bilo koji način stekli fondovi, dobra ili usluge, "uključujući prodaju, iznajmljivanje ili stavljanje pod zalog".
Za sprovodjenje zakona nadležne su države članice, čijim će propisima biti odredjen organ koji donosi rešenje o zamrzavanju imovine.
Odluka o zamrzavanju imovine može biti ukinuta po službenoj dužnosti, ako haški begunac postane dostupan državnim organima SCG ili Haškog tribunala. Nadležni organ tu odluku može ukinuti i ako proceni da su pojedini fondovi ili ekonomska sredstva "potrebni za podmirivanje osnovnih troškova, ishrane, stanarine, lečenja i lekova, poreza, premija osiguranja i javnih obaveza u vezi sa redovnim čuvanjem ili održavanjem zamrznute imovine".
Zakon o zamrzavanju imovine haških begunaca stupa na snagu osmog dana od objavljivanja u "Službenom listu SCG".
Cilj zakona je da podstakne dobrovoljnu predaju optuženih u kratkom roku i još jednom potvrdi spremnost SCG na punu saradnju s Haškim sudom.
Usvajanjem ovog zakona država ispunjava obaveze koje je pruzela 19. oktobra 2004. godine, kada je prihvatila zahteve EU i SAD o zavodjenju restriktivnih mera efikasne podrške Haškom tribunalu. Reč je o zajedničkom stavu i Uredbi Saveta EU kojima je uvedena obaveza država članica da zamrznu sva finansijska sredstva i druga dobra u vlasništvu najtraženijih haških begunaca Radovana Karadžića, Ratka Mladića i Ante Gotovine, koja je kasnije proširena i na ostale haške optuženike u bekstvu.
Pored bivšeg komandanta Vojske Republike Srpske, generala Mladića, Haški tribunal od SCG traži da izruči bivšeg predsednika Republike Srpske Krajine Gorana Hadžića i policijskog generala Vlastimira Djordjevića za koga se pretpostavlja da se skriva negde u Rusiji. Zakon se odnosi i na bivšeg pomoćnika za bezbednost komandanata Glavnog štaba Vojske Republike Srpske generala Zdravka Tolimira i bivšeg savetnika predsednika Republike Srpske za unutrašnje poslove Stojana Župljanina, ukoliko se skrivaju na teritoriji SCG. Njihovo izručenje se traži i od Republike Srpske.
(Tanjug)
