Posle 10 dana neprekidnog porasta Dunava, vodostaj na toj reci na ulasku u našu zemlju je počeo polako da opada, rečeno je Tanjugu u mernoj stanici kod Bezdana.
Tako je jutros u šest sati na glavnoj vodomernoj stanici kod Bezdana izmeren nivo Dunava od 734 santimetra, što je dva santimetra niže nego sinoć u 18 sati.
Stručnjaci, medjutim, upozoravaju da će visok vodostaj ostati i dalje, bar mesec dana, što može da ugrozi nasipe duž leve obale Dunava.
Prema rečima sektorskog rukovodioca odbrane od poplava Vladislava Miloševa, na potezu od držvne granice s Madjarskom do Bogojeva, u dužini od 61 kilometar, stanje nasipa je, za sada, "stabilno i pod kontrolom".
Za 118 godina, kako radi glavna vodomerna stanica u Bezdanu, najviši nivo Dunava bio je 28. juna 1965. godine, kada je dostigao 778 santimetara, a najniži 9. januara 1909. godine, kada je zabeleženo minus 134 santimetra.
Glavna vodomerna stanica kod Bezdana nalazi se na 1.425 kilometru toka Dunava, što je u gotovo polovina dužine reke, od Švarcvalda do Crnog Mora.
Tako je jutros u šest sati na glavnoj vodomernoj stanici kod Bezdana izmeren nivo Dunava od 734 santimetra, što je dva santimetra niže nego sinoć u 18 sati.
Stručnjaci, medjutim, upozoravaju da će visok vodostaj ostati i dalje, bar mesec dana, što može da ugrozi nasipe duž leve obale Dunava.
Prema rečima sektorskog rukovodioca odbrane od poplava Vladislava Miloševa, na potezu od držvne granice s Madjarskom do Bogojeva, u dužini od 61 kilometar, stanje nasipa je, za sada, "stabilno i pod kontrolom".
Za 118 godina, kako radi glavna vodomerna stanica u Bezdanu, najviši nivo Dunava bio je 28. juna 1965. godine, kada je dostigao 778 santimetara, a najniži 9. januara 1909. godine, kada je zabeleženo minus 134 santimetra.
Glavna vodomerna stanica kod Bezdana nalazi se na 1.425 kilometru toka Dunava, što je u gotovo polovina dužine reke, od Švarcvalda do Crnog Mora.
Ministarka: Pod vodom 120.000 hektara zemljišta
Ministarka poljoprivrede, vodoprivrede i šumarstva Srbije Ivana Dulić-Marković izjavila je u ponedeljak da je u Srbiji poplavljeno oko 120.000 hektara zemljišta, od čega je oko 57.000 zbog uticaja podzemnih voda.
Ona je rekla novinarima da su ti podaci od pre sedam dana, a procena štete biće obavljena početkom maja, kada se završi prolećna setva.
Dulić-Marković je rekla da je vodu sa poljoprivrednih površina najlakše sprovesti prokopavanjem ritova, dodajući da iz izveštaja opština o prijavljenim poplavama na imanjima može se primetiti da ljudi prijavljuju mnogo više nego što je stvarno poplavljeno.
(agencije)
Ona je rekla novinarima da su ti podaci od pre sedam dana, a procena štete biće obavljena početkom maja, kada se završi prolećna setva.
Dulić-Marković je rekla da je vodu sa poljoprivrednih površina najlakše sprovesti prokopavanjem ritova, dodajući da iz izveštaja opština o prijavljenim poplavama na imanjima može se primetiti da ljudi prijavljuju mnogo više nego što je stvarno poplavljeno.
(agencije)
Pridruži se MONDO zajednici.
