• Izdanje: Potvrdi
IMATE PRIČU? Javite nam se.

IMATE PRIČU? Javite nam se.

IMATE PRIČU? Javite nam se.

Ubacite video ili foto

Možete da ubacite do 3 fotografije ili videa. Ne sme biti više od 25 MB.

Poruka uspešno poslata

Hvala što ste poslali vest.

Dodatno
Izdanje: Potvrdi

Ukucajte željeni termin u pretragu i pritisnite ENTER

"SANJATE POZIV IZ BOLNICE I PORUKU DA ĆETE PREŽIVETI": Više od 2 hiljade pacijenata čeka Zakon o transplataciji u Srbiji

Autor Jelena Nikolić

Čekajući da se usklade zakonske odredbe, pacijenti kojima je potrebna transplatacija organa čekaju i šansu za život. Srbija već tri godine čeka na zakon o transplataciji organa, čemu bi mogao doći kraj nakon formiranja Vlade i Narodne skupštine

 zakon o transplataciji u Srbiji i ispovest pacijenata Izvor: Shutterstock/Privatna arhiva

Od izbora do izbora, od stare do nove Vlade, Skupštine i institucija koje donose zakone, Srbija je stigla do toga da je Zakon o presađivanju ljudskih organa pune tri godine na čekanju, a samim tim i šansa za život više od 2 hiljade pacijenata.

Ustavni sud je u maju 2021. godine proglasio neustavnim član 23 koji se odnosio na uslove za darivanje ljudskih organa umrlog lica. Vlada Republike Srbije je u maju 2023. godine usvojila izmene i dopune Zakona i prosledila ih Narodnoj Skupštini Srbije na usvajanje.

Uprkos urgentnosti teme pomenuti Zakon nije došao na dnevni red, dok je Skupštinski saziv u novembru 2023. godine raspušten. Čekajući da Zakon ponovo prođe kompletnu proceduru, Srbija je na začelju po broju urađenih kadaveričnih (sa preminulog donora) transplantacija (za prvih pet meseci ove godine samo dva pacijenta sa liste su transplantirana).

U vrhu je Španija, u kojoj na svakih milion stanovnika godišnje oko 40 ljudi posle moždane smrti donira svoje organe. Slede Hrvatska, Portugalija i Island sa oko 30 donora na milion stanovnika. Doduše, u Španiji i nekim drugim zemljama dozvoljeno je uzimanje organa i posle prestanka rada srca, dok je u recimo Nemačkoj neophodna moždana smrt.

Od 2009. do 2018. državljani Srbije koji su hteli da budu davaoci organa, mogli su da se prijave i dobiju donorsku karticu. Sve do ukidanja ovog procesa uvođenjem novog zakona 2018. potpisano je oko pola miliona donorskih kartica, podaci su Ministarstva zdravlja. Kartice su tako postale nevažeće, a samim tim i automatski pristanak o doniranju onih koji su ih potpisali.

Koji koraci nas dele od novog zakona do pune primene?

Po stupanju novog Zakona na snagu predviđeno je donošenje Pravilnika o registru lica koja ne žele da daruju svoje organe, odnosno tkiva. Osobe koje ne žele da budu davaoci organa/donori izjavu mogu dati kod svog izabranog lekara u pisanoj formi ili kod ovlašćenog državnog službenika u Upravi za biomedicinu.

"S obzirom da su od početka godine urađene samo 2 transplantacije, najveće prepreke koje onemogućavaju veći broj kadaveričnih transplantacija u našoj zemlji su nedovoljno razvijena svest o značaju darivanja i transplantacije organa", rekla je dr Aleksandra Vlačić, direktorka Uprave za biomedicinu.

Za mnoge od pacijenata na listi čekanja transplantacija јe uјedno i poslednja nada za preživljavanje ili kvalitetniјi život, zbog čega јe važno što hitnije nastaviti sve započete aktivnosti u cilju rešavanja ovog važnog pitanja skladu sa Ustavom i ratifikovanim konvencijama.

Poverenica za zaštitu ravnopravnosti јe još 2022, a zatim i 2023. godine, nakon Odluke Ustavnog suda, ukazala na neophodnost što hitnijih izmena i dopuna Zakona kako bi se uspostavio potpuni pravni okvir i uredila transplantacija organa i tkiva sa umrlih osoba. Neophodno je ustanoviti precizan postupak poštovanja volje umrlog davaoca, na način kojim se ničiji interesi ne ugrožavaju, ni volja davaoca, ni želje srodnika, ni potreba primaoca, smatraju stručnjaci.

Kako izgleda čekanje iz ugla pacijenata?

Biljani su 2015. godine analize ukazale na postojanje bolesti, kada je čula "najstrašnije moguće reči kada se saznaje da boluješ od bolesti koja je neizlečiva a to je da neće biti bolje, već samo gore i gore".

"Imam hroničnu bubrežnu insuficijenciju i na dijalizi sam od maja 2022. godine. Svakog dana, četiri puta dnevno, radim peritoneumsku dijalizu. Na listi sam za transplataciju od avgusta 2023. godine. Strahovi su da će sve ići sporo kao što i jeste. Dijaliza ostavlja posledice na organizam i što duže čekamo transplatacija može biti komplikovanija ako je uopšte i dočekamo", rekla je Biljana za projekat "126 ruku".

Jedan preminuli "spašava" nekoliko života

Doniranjem organa preminulog člana porodica može da spase i pet, šest života, a pre nastupanja moždane smrti lekari preduzimaju sve mere u pokušaju da izleče pacijenta.

Ne zna se broj onih koji nisu više sa nama zbog toga što je u Srbiji program transplantacija gotovo potpuno zaustavljen. Prema rečima i onih koji su na listi čekanja, ali i onih koji učestvuju u programu transplantacije, situacija nikada nije bila teža. 

U okviru projekta čuli smo i svedočenje jedne Svetlane (46), koja ima zastoj rada bubrega kao dugogodišnju posledicu dijabetesa. Kako je otkrila, najviše joj nedostaju sloboda i voda. Čekajući promenu zakona i šansu za donirani organ, ona na dijalizu ide već 11 godina, tri dana nedeljno.

Šta Ustavnom sudu (ni)je bilo sporno?

Vladića Ilić, menadžer Pravnog tima Beogradskog centra za ljudska prava objasnio je da je u odlukama Ustavnog suda naglašeno da zakonska pretpostavka saglasnosti za darivanje nije suprotna Ustavu, ali da je potrebno preciznije i jasnije urediti pojedine delove postupka darivanja.

"Srbija bi trebalo da, kao i sve zemlje u okruženju, ratifikuje dodatni protokol uz Konvenciju o ljudskim pravima i biomedicini koji se bavi pitanjem presađivanja ljudskih organa i koji govori o tome da bi volja umrlog lica o (ne)darivanju njegovih/njenih organa uvek trebalo da bude ispoštovana. Zbog toga bi najcelishodnije rešenje moglo biti da se građanima ostavi mogućnost da se bilo pozitivno bilo negativno izjašnjavaju o tome da li žele da budu darivaoci organa u slučaju moždane smrti. Ovakvim rešenjem bi se zakonska pretpostavka saglasnosti za darivanje primenjivala samo u slučaju kada ne postoji evidentirana pozitivna ili negativna izjava preminulog o darivanju njegovih/njenih organa kod nadležnog organa", objasnio je na panelu "Transplantacija organa u Srbiji: zašto su na čekanju Zakon i životi više od 2.000 ljudi?", koju je organizovalo Udruženje Donorstvo je herojstvo.

Stav crkve značajno doprinosi promociji

Za podizanje svesti o transplantaciji bi bilo od velikog značaja da se Srpska pravoslavna crkva uključi u kampanju i promociju.

"Imamo apsolutnu podršku naše crkve, kao i svih verskih zajednica", rekla nam je doktorka Aleksandra Vlačić, direktorka Uprave za biomedicinu Ministarstva zdravlja.

U prilog tome govori i podatak iz 2011. godine, kada je vladika Lavrentije kao prvi velikodostojnik Srpske pravoslavne crkve (SPC), zaveštao svoje organe za kadaverične transplatnacije, navodeći da je to stvar slobodne volje, ljubavi i poštovanja ljudskog dostojanstva i preporučio svima zaveštanje organa.

Koliko je podrška crkve značajna u širenju svesti po ovom pitanju, govori i primer iz komšiluka i podrška katoličke crkve u Hrvatskoj koja je pomogla da se broj donora u ovoj državi značajno poveća.

Koliko su poruke crkve značajne, dokazuju primeri iz pojedinih evropskih zemalja. Kada je pristupala Evropskoj uniji, Španija je, u odnosu na broj stanovnika, imala ubedljivo najmanje transplantacija. Pre svega zahvaljujući podršci crkve, koja se u uključila u kampanju "Šta će vam organi u zemlji, ostavite ih na zemlji", danas je u samom vrhu po broju donora i urađenih transplantacija.

U Italiji su na značajno povećanje donacije organa uticala dva događaja. Pre 10 godina usvojen je Zakon o transplantaciji. Odmah posle Zakona usledilo je javno istupanje Pape koji je donaciju organa opisao kao odluku koja počiva na velikim etičkim vrednostima, a pre svega ljubavi prema čoveku.

Mitovi i istine o transplataciji

Kada je reč o transplataciji organa, u Srbiji, ali i svetu, vlada dosta mitova što dalje vodi ka strahovima i odbijanju ove ideje. Najrasprostranjenija je svakako da je reč o prodaji i nezakonitoj (skrivenoj) trgovini "na crnom tržištu" kao i da će pacijent koji je potpisao donorsku karticu ostati uskraćen za adekvatno lečenje, "kako bi se što pre došlo do njegovih organa". 

Nemoguća zloupotreba

Da je nemoguća zloupotreba, u koju ljudi iz neznanja najčešće veruju, govore i detalji procedure. Postoje sistemska rešenja koja onemogućavaju zloupotrebe. Najpre, doniranje organa i tkiva se može uzeti u obzir tek u slučaju moždane smrti, koja je nepovratna i definitivna. Potom, doktori koji rade u transplantacionom timu su odvojeni od doktora iz urgentnog odeljenja i doktora koji utvrđuju moždanu smrt.

Moždana smrt nije koma

Za početak, mnogi ne shvataju da moždana smrt znači da nema povratka i da će i srce uskoro stati.  Moždana smrt je klinička i pravna definicija smrti. Lekari je utvrđuju striktnim neurološkim testom, kojim potvrđuju da nema moždane aktivnosti, kao i da je dotok krvi u mozak prekinut, a moždane ćelije nepovratno uništene. Pošto je definitivno utvrđeno da ne postoji mogućnost da mozak ikada više funkcioniše, pacijent se proglašava moždano mrtvim.

Starosna granica

Registrovani su slučajevi donora od preko sto godina starosti. Ono što određuje koji organi i tkiva mogu biti presađeni, jeste njihovo medicinsko stanje u trenutku smrti. Zbog toga svako može biti potencijalni donor organa i tkiva – bez obzira na uzrast, rasu, pol, medicinsku istoriju, itd.

(Mondo.rs)

Možda će vas zanimati

Komentari 2

Komentar je uspešno poslat.

Vaš komentar je prosleđen moderatorskom timu i biće vidljiv nakon odobrenja.

Slanje komentara nije uspelo.

Nevalidna CAPTCHA

ping pong

Cekate da nekom smrkne da bi vama svanulo.

beogradska seljačina

Čekaj prvo decu da nađemo, pola miliona "slučajnosti".

special image