Beograd i Rim u suzama. Proslavljeni srpski fudbaler Siniša Mihajlović tri godine se lečio od leukemije i na kraju izgubio bitku. O kakvoj bolesti je reč, koga najčešće pogađa i kako simptome prepoznati na vreme, u "Uranku" na televiziji K1 bila su pitanja za onkologa prof. dr Vladimira Kovčina. Kako je kazao, iznenadila ga je vest o smrti Siniše Mihajlovića.
"Kao i svi, i ja sam očekivao da je njegova bitka završena s tom transplantacijom koja je urađena pre dve, tri godine, jer je to jedan od načina koji je doveo do izlečenja velikog broja pacijenata sa leukemijom. Tu metodu je uveo čuveni profesor Žorž Mate koji je uradio prvu transplantaciju našim ozračenim atomistima u Vinči 1958. godine. Posle toga je to postala jedna od rutinskih metoda u lečenju leukemije. Ono što je bilo iznenađenje, jeste da je Siniša izgubio tu bitku, jer tom metodom više od 90 odsto leukemija biva izlečeno", rekao je dr Kovčin i objasnio šta je leukemija.
"Inače, leukemija nije jedna bolest, ima mnogo bolesti koje nastaju od krvnih ćelija. Krv se stvara u koštanoj srži od matičnih ćelija gde se te matične ćelije u svom procesu sazrevanja dele na ćelije koje će dati crvena krvna zrnca, bela krvna zrnca i trombocite. I bukvalno svaki od tih prekursora može da da leukemiju. Ne znam tačno koju je imao Siniša, limfoblastnu ili mijeloblastnu. To su tipovi leukemija koji su prilično agresivni i koji se leče uglavnom prvo hemioterapijom da se postigne ubijanje velikog broja tih leukemijskih ćelija koje se nalaze i u koštanoj srži i u krvi. Posle toga se pristupa transplantaciji koštane srži jer se hemioterapijom pacijent uvodi u aplaziju, odnosno u stanje kada se potpuno eliminišu sve maligne ćelije, čak i prekursori u koštanoj srži. Čovek je u to vreme vrlo fragilan i može da dobije infekciju i da nastupi smrtni ishod. Zato se to radi u sterilnim sobama i vrši se transplantacija obično matičnih ćelija krvi od samog pacijenta, ali je moguće i od srodnika", objasnio je dr Kovčin danas u "Uranku".
Profesor je objasnio i da postoje akutne i hronične leukemije.
"Akutne se brzo dele i agresivnije su, a hronične su obično one koje se javljaju u staračkom dobu, prilično su benigne i čak se pacijenti i ne leče od njih, već se samo prate", istakao je dr Kovčin.
Leukemiju je teško otkriti na vreme
Profesor Kovčin kazao je da se ne bi složio s pojedinim medijskim napisima da je Mihajlović leukemiju otkrio kasno.
"Leukemiju je inače teško otkriti na vreme kada je mali broj malignih ćelija, jer da bi se leukemija ispoljila, mora da se desi nešto da te leukemijske ćelije nadvladaju normalan broj naših krvnih ćelija i da dovedu do određenih simptoma. Da li je to krvarenje zbog nedostatka trombocita, da li je to anemija ili infekcija zbog loše funkcije belih krvnih zrnaca koja su promenjena. Leukemija ima neke svoje tipične simptome, ali se relativno kasno otkriva", rekao je profesor i dodao:
"Kod mladih ljudi se bolest kasnije otkrije upravo zbog toga što njihov organizam može da podnese mnogo. Ne samo toleranciju na bol, već fizički spremna osoba dosta dugo kompenzuje nedostatak crvenih krvnih zrnaca i oksigenaciju tkiva. To je moguć razlog zašto se kod Siniše relativno kasno otkrila bolest", istakao je doktor.
Simptomi
Simptomi leukemije su vrlo nespecifični, dok se ne posumnja na leukemiju, istakao je dr Vladimir Kovčin.
"Možete je lako otkriti preko analize krvi. Posle toga sledi analiza koštane srži i jednostavno se otkriju maligne ćelije koje cirkulišu. Mogu da podsećaju na neke druge bolesti. Anemija može biti izazvana i drugim bolestima. Zatim infekcija može biti uzrokovana bilo kojim uzročnikom, a krvarenje može da nas povuče na dijagnozu leukemije i brzo se može proveriti broj pločica trombocita. Ako je snižen - sumnja se na leukemiju. Bol u preponi o kojem je Mihajlović govorio u medijima je nespecifičan. Ne znam kakav je bio nalaz na magnetnoj rezonanci, ali bol može da se javi zbog anemije, zato što mišići kod anemičnog čoveka na neki način trpe nedostatak kiseonika. Najčešće je to bol u leđima", objasnio je doktor.
Vreme otkrivanja bolesti kod leukemije nije u tolikoj meri važno koliko je kod drugih malignih bolesti.
"Bolest se otkriva kada broj leukemijskih ćelija nadvlada normalnu koštanu srž i počnu da se javljaju nedostaci proizvodnje krvi i javljaju se različiti simptomi. Metoda lečenja je ista, osim analize koštane srži i krvi radi se i citogenetika, odnosno, analize mutacija koje mogu da se jave kod tih leukemijskih ćelija i na osnovu toga se postavlja tačna dijagnoza o tipu leukemije", objasnio je dr Kovčin.
Lečenje
Profesor je objasnio i kako izgleda procedura lečenja.
"Daje se prvo hemioterapija koja ima zadatak da pobije sve leukemijske ćelije, i u krvi i u koštanoj srži kako bi se ona potpuno ispraznila od malignih ćelija i da se nadoknadi novom zdravom koštanom srži, ili se matične ćelije pre lečenja vraćaju da proizvedu novu zdravu krv ili od srodnika. U velikom broju je uspešna. Šta se desilo kod Siniše? Moguće je da nisu pobijene sve leukemijske matične ćelije koje su se posle dve, tri godine aktivirale i obično dolazi do transformacije tih ćelija u maligniji oblik. Agresivnije su, javlja se rezistencija na prethodno datu hemioterapiju i najverovatnije se to i desilo kod Siniše - da se pored koštane srži koja je razvila zdravu krv, razvila i ta loza koja je dala novu leukemiju koja je bila otporna na terapiju", kazao je dr Vladimir Kovčin.
Istakao je, međutim, da se bolest ne vraća tako često.
"Ne znamo zašto može da dođe do ponovnog vraćanja leukemije. Najčešće zbog toga što nismo uspeli sa potpunim uništenjem koštane srži da uništimo klon koji pravi leukemiju. Može da se desi i da čovek dobije potpuno novu leukemiju iz nekog razloga. To je potpuno nepoznato. Bolest može da se razvije u nekoliko nedelja. Možete da uradite krvnu sliku danas i za mesec dana da imate potpuno nenormalne nalaze koji bi ukazivali da se nešto dešava u koštanoj srži, odnosno da je krv poremećena u svom nastanku. Najbitnije je da ako čovek primeti neke simptome, da ponovi svoje analize bez obzira na to što je bio možda nedavno na sistematskom pregledu. Mada, ljudi generalno retko idu na sistematske preglede. Pitanje je da li postoji anemija koja može da bude praćena zamaranjem i bolovima u mišićima i kostima, da li postoje znaci krvarenja, čak i kada čovek pere zube, ili kod kašlja kad dođe do pucanja krvnog suda. Krvarenje iz nosa može da bude jedan od simptoma. To se vrlo često dešava ali na te stvari treba obratiti pažnju, ako se to ponavlja. Ne treba čekati da to samo prođe nego proveriti najobičnijom krvnom slikom i da se ako je potrebno krene u dalju dijagnostiku", savet je onkologa.
Ne zna se uzrok nastanka maligniteta
Prof. dr Vladimir Kovčin kazao je da nažalost nismo ni blizu saznanja šta uzrokuje maligne bolesti.
"Sve maligne bolesti su bolesti multifaktorijalnog uzroka, odnosno, postoji više različitih uzroka zašto se javljaju. Pad imuniteta zbog stresa i drugih stvari može da bude okidač, ali nije uzrok. Uzrok leukemija vrlo retko može da bude jedan od virusa i to su poznate leukemije i one su hronične i nisu agresivne. Štetne hemijske materije kojima je neko profesionalno izložen mogu da budu uzroci. To su ugljovodonici, derivati naftnih proizvoda. Tokom bombardovanja piralen je izliven u naše vode, u vazduh, a to je jedna od najkancerogenijih supstanci za koju sam čuo u mojoj karijeri onkologa. To su neke od hemijskih materija koje mogu biti izazivači i uzročnici, ne samo leukemija, nego karcinoma uopšte", rekao je dr Kovčin.
(MONDO)
Partizan nemilosrdan u ABA, gazi redom: Pukla stotka, crno-beli ne daju vrh tabele!
"Bilo je čudnih odluka...": Drčelić se oglasio nakon poraza Zvezde u Evroligi!
Partizan u ABA mora da dobije pojačanje: Željko mu našao ulogu, da ne bude prvi precrtan!
Pukla stotka u "Areni", Zvezda ne da Partizanu da pobegne: Crveno-beli stigli na vrh, sad čekaju derbi!
Zamenio Srbiju Bosnom i Hercegovinom, pa doživeo debakl 7:0! Košmarni debi Baždara za novu reprezentaciju