Dan državnosti i Dan Vojske slavi se na veliki hrišćanski praznik Sretenje, zato što je na taj dan buknuo Prvi srpski ustanak 1804. godine, a istog dana 1835. donet prvi Ustav tadašnje srpske kneževine. Danas je neradan dan za sve zaposlene, a radnje rade skraćeno.
Ustanak je podignut u Orašcu kod Topole, a neposredan povod bila je "seča knezova" kada su u januaru Turci pobili četiri srpska prvaka, što je izazvala silno ogorčenje u narodu.
Odluka o podizanju ustanka doneta je na velikom Narodnom zboru u Orašcu 15. februara, a na čelo bune protiv dahija stao je vožd Đorđe Petrović od Turaka nazvan Karađorđe (Crni).
U prvo vreme ustanak je imao karakter borbe protiv janičarskih siledžija, ali raja nije htela da položi oružje, bez garancije jedne strane sile, ni nakon što je Bećir paša, portin izaslanik iz Bosne, u avgustu naredio ubistvo četvorice glavnih dahija u nastojanju da smiri bunu.
Srbi su nastavili da pružaju snažan oružani otpor i tražili veze s Austrijom i Rusijom, pa se tako borba protiv dahija razvila u borbu protiv gotovo četiri veka turske tiranije i vlasti.
U narednih nekoliko godina ustanička vojska, pod vođstvom Karađorđa razbila je turske snage u čuvenim bitkama kod Ivankovca, Deligrada, Mišara, na Suvodolu, u Beogradu i drugim mestima i oslobodila gotovo celu teritoriju tadašnjeg Beogradskog pašaluka.
Prvi ustanak Srba ugušen je 1813. godine, ali je dve godine kasnije buknuo Drugi srpski ustanak i tada je Srbija imala velikog zaštitnika u moćnom ruskom carstvu sve do 1830. kada je na osnovu sultanovog hatišerifa postala vazalna država turskog carstva.
Svi uspesi postignuti potom, između 1815. i 1833. godine, imali su izvorište u Prvom ustanku, koji je razvio borbene i organizatorske sposobnosti srpskog naroda.
Upravo zato što se u Prvom srpskom ustanku javljaju i prvi organizovani oblici oružane sile buduće srpske države, Sretenje se slavi i kao dan Vojske Srbije, čime se pokazuje kontinuitet vojnog organizovanja u Srbiji i povezanost srpske države i Vojske.
Uspesi u Prvom i Drugom ustanku, poznati u evropskoj istoriji kao "srpska revolucija", omogućili su da u vreme vladavine kneza Miloša Obrenovića budu udareni temelji moderne srpske nacije i države.
Prvi najviši pravni akt zemlje, kakvim se tada moglo pohvaliti malo zemalja u svetu, usvojen je na zasedanju Narodne skuštine na Sretenje, 15. februara 1835. godine, koje je održano u porti pravoslavne crkve u Kragujevcu, tadašnjoj prestonici kneževine.
Hroničari su zabeležili da je tog dana zasedanje Skupštine "živo očekivano i od naroda i od starešina", da je stiglo blizu 2.500 zvaničnih predstavnika i oko 10.000 znatiželjnika iz varoši i okoline, a u čast donošenja Ustava, grad je uveče obasjao vatromet.
Sretenjski ustav imao je 14 glava i 142 člana koji Srbiju definišsu kao nezavisnu kneževinu podeljenu u okruge, srezove i opštine.
Uspostavljeno je pet ministarstava (popečateljstava) - pravde, unutrašnjih dela, finansija, vojnih i inostranih dela, a prosvetom je najpre upravljao ministar pravde, a potom spoljnih poslova.
Ustav je regulisao položaj kneza, državnog Sovjeta i Skupštine, a jedno njegovo poglavlje bilo je posvećeno građanskim pravima.
Nastao prema projektu Dimitrija Davidovića, velikog poštovaoca francuskih institucija, Sretenjski ustav je ubrzo opozvan zbog protesta Turske, Austrije i Rusije, koje su ga smatrale preterano liberalnim.
U decenijama koje su usledile "Stara Srbija" je stalno bila područje pojačanog terora i različitih nastojanja tadašnjih imperija da spreče obnavljanje srpske države na Balkanu.
Zato je Srbija međunarodno priznata tek na Berlinskom kongresu 1878. godine, posle pobede u rusko-turskom ratu, ali se smatra da je duhovna i državna obnova srpskog naroda zapravo počela mnogo ranije s Prvim srpskim ustankom.
Teško stečenu državnost u vekovnim bunama i ratovima, Srbija je posle Prvog svetskog rata ugradila najpre u temelje Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca, odnosno Kraljevine Jugoslavije, a posle Drugog svetskog rata 1945. godine na njima je ponikla nova država SFRJ.
Zbog protivljenja njenom nasilnom razbijanju devedesetih godina proslog veka, Srbija je poslednja od šest bivših republika ponovo stekla nezavisnost, ali i s toga što su se vlasti u Beogradu trudile da očuvaju zajedničku državu sa Crnom Gorom.
Srbija je ponovo nacionalni praznik počela da slavi na Sretenje od 2002. godine, ali tek nakon punih 89 godina, posle odvajanja Crne Gore 2006. godine, prvi put to ponovo čini kao samostalna država.
Za Dan državnosti, predsednik Srbije Boris Tadić položiće venac na grob Neznanog junaka na Avali.
Na svečanosti u Predsedništvu države, predsednik Tadić će dodeliti odlikovanja građanima, pripadnicima MUP-a i Vojske Srbije.
U Crkvi svetog Đorđa na Oplencu episkop šumadijski Jovan služiće pomen srpskim ustanicima, a predsednik Vlade Srbije Mirko Cvetković položiće lovorov venac na sarkofag vožda Karađorđa.
Predsednik ustavnog Suda Dragiša Slijepčević položiće vanac na spomenik Dimitriju Davidoviću, tvorcu prvog srpskog ustava koji je proglašen na Sretenje 1835. godine u Kragujevcu.
Vence će na Oplencu položiti i senima ustanika se pokloniti i princ Aleksandar Drugi Karađorđević, članovi Krunskog saveta i lokalnih vlasti u Topoli.
Oni će u Orašcu prisustvovati i liturgiji u Crkvi Vaznesenja Gospodnjeg koju će služiti vladika šumadijski Jovan.
Posle liturgije, u Marićevića jaruzi, odakle su ustanici na Sretenje 1804. krenuli u borbu protiv turskog osvajača, biće održan pomen, a na spomen obeležje srpskim junacima položeni venci.
Posle obraćanja zvaničnika, pesniku Đorđu Sladoju biće uručeno priznanje "Odzivi Filipu Višnjiću" koje se tradicionalno dodeljuje povodom godišnjice Prvog srpskog ustanka.
Za Dan Vojske u Beogradu će biti otvorena izložba "Spski vladari i vojskovođe u delima likovnih umetnika".
Izložbu će otvoriti načelnik Generalštaba Vojske Srbije general - potpukovnik Miloje Miletić, a svečanosti u Domu Vojske će prisustvovati i ministar odbrane Srbije Dragan Šutanovac.
U Nišu će Dan Vojske biti obeležen promenadnim defileom Vojnog orkestra na glavnom gradskom trgu, dok će u Galeriji Narodnog muzeja ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić otvoriti izložbu: "Srpske zastave iz perioda Prvog svetskog rata".
Povodom nacionalnog praznika i Dana Vojske ministar kulture Nebojša Bradić otvoriće u Narodnom muzeju Valjeva izložbu pod nazivom: "Srpske vladarske insignije" na kojoj će biti predstavljeni eksponate od izuzetnog značaja za državu - insignije kralja Petra Prvog.
Proslava nacionalnog praznika i Dana Vojske počela je pre dva dana kada je održana svečana akademija u Aranđelovcu gde je iz Orašca krenula "srpska revolucija", odnosno ustanak.
U Parku prijateljstva, na beogradskom Ušću, u isto vreme pripadnici Vojske Srbije održali su pokaznu važbu na kojoj su prikazali deo operativnih sposobnosti i prvi put predstavili javnosti tri jedinice namenjene ucesću u mirovnim misijama UN.
Povodom Dana Državnosti i srpske vojske sa Beogradske tvrđave juče je izvršena počasna paljba sa deset plotuna iz šest artiljerijskih oruđa koju je izvršio je počasni bataljon Garde Vojske Srbije.
Predsednik Srbije Boris Tadić priredio je, povodom Dana Vojske, prijem na kome je istakao da vojska doprinosi bezbednosti zemlje i stabilnosti čitavog prostora jugoistočne Evrope.
Šef države je čestitao Vojsci Srbije na velikim ostvarenjima u prethodnom periodu, na reformama koje su, kako je ocenio, duboke i suštinske i koje definišu strategijski pravac razvoja neophodan i u sagledavanju suštinskih ciljeva za Srbiju i njene građane.
U svečanoj sali starog Generalštaba priređen je takođe prijem sa koga su ministar odbrane Šutanovac i načelnik Generalštaba general Miletić poručili da će biti nastavljeni reformski procesi u našim oružanim snagama, koje su garant stabilnosti u regionu.
U osnovnim i srednjim školama juče su prvi časovi bili posvećeni našem nacionalnom prazniku, a u Novom Sadu i Kragujevcu otvorene su reprezentativne izložbe "Odlikovanja Kneževine i Kraljevine Srbije" odnosno "Ustavi Kneževine i Kraljevine Srbije".
Dana državnosti Srbije biće obeležen i u Crnoj Gori. Kako je najavljeno, ambasador Srbije Zoran Lutovac položiće venac na spomenik Karađorđu u Podgorici, biće održan koncert u Kulturno-informativnom centru Budo Tomović, a planiran je i prijem u hotelu Crna Gora.
(agencije/MONDO)
Ustanak je podignut u Orašcu kod Topole, a neposredan povod bila je "seča knezova" kada su u januaru Turci pobili četiri srpska prvaka, što je izazvala silno ogorčenje u narodu.
Odluka o podizanju ustanka doneta je na velikom Narodnom zboru u Orašcu 15. februara, a na čelo bune protiv dahija stao je vožd Đorđe Petrović od Turaka nazvan Karađorđe (Crni).
U prvo vreme ustanak je imao karakter borbe protiv janičarskih siledžija, ali raja nije htela da položi oružje, bez garancije jedne strane sile, ni nakon što je Bećir paša, portin izaslanik iz Bosne, u avgustu naredio ubistvo četvorice glavnih dahija u nastojanju da smiri bunu.
Srbi su nastavili da pružaju snažan oružani otpor i tražili veze s Austrijom i Rusijom, pa se tako borba protiv dahija razvila u borbu protiv gotovo četiri veka turske tiranije i vlasti.
U narednih nekoliko godina ustanička vojska, pod vođstvom Karađorđa razbila je turske snage u čuvenim bitkama kod Ivankovca, Deligrada, Mišara, na Suvodolu, u Beogradu i drugim mestima i oslobodila gotovo celu teritoriju tadašnjeg Beogradskog pašaluka.
Prvi ustanak Srba ugušen je 1813. godine, ali je dve godine kasnije buknuo Drugi srpski ustanak i tada je Srbija imala velikog zaštitnika u moćnom ruskom carstvu sve do 1830. kada je na osnovu sultanovog hatišerifa postala vazalna država turskog carstva.
Svi uspesi postignuti potom, između 1815. i 1833. godine, imali su izvorište u Prvom ustanku, koji je razvio borbene i organizatorske sposobnosti srpskog naroda.
Upravo zato što se u Prvom srpskom ustanku javljaju i prvi organizovani oblici oružane sile buduće srpske države, Sretenje se slavi i kao dan Vojske Srbije, čime se pokazuje kontinuitet vojnog organizovanja u Srbiji i povezanost srpske države i Vojske.
Uspesi u Prvom i Drugom ustanku, poznati u evropskoj istoriji kao "srpska revolucija", omogućili su da u vreme vladavine kneza Miloša Obrenovića budu udareni temelji moderne srpske nacije i države.
Prvi najviši pravni akt zemlje, kakvim se tada moglo pohvaliti malo zemalja u svetu, usvojen je na zasedanju Narodne skuštine na Sretenje, 15. februara 1835. godine, koje je održano u porti pravoslavne crkve u Kragujevcu, tadašnjoj prestonici kneževine.
Hroničari su zabeležili da je tog dana zasedanje Skupštine "živo očekivano i od naroda i od starešina", da je stiglo blizu 2.500 zvaničnih predstavnika i oko 10.000 znatiželjnika iz varoši i okoline, a u čast donošenja Ustava, grad je uveče obasjao vatromet.
Sretenjski ustav imao je 14 glava i 142 člana koji Srbiju definišsu kao nezavisnu kneževinu podeljenu u okruge, srezove i opštine.
Uspostavljeno je pet ministarstava (popečateljstava) - pravde, unutrašnjih dela, finansija, vojnih i inostranih dela, a prosvetom je najpre upravljao ministar pravde, a potom spoljnih poslova.
Ustav je regulisao položaj kneza, državnog Sovjeta i Skupštine, a jedno njegovo poglavlje bilo je posvećeno građanskim pravima.
Nastao prema projektu Dimitrija Davidovića, velikog poštovaoca francuskih institucija, Sretenjski ustav je ubrzo opozvan zbog protesta Turske, Austrije i Rusije, koje su ga smatrale preterano liberalnim.
U decenijama koje su usledile "Stara Srbija" je stalno bila područje pojačanog terora i različitih nastojanja tadašnjih imperija da spreče obnavljanje srpske države na Balkanu.
Zato je Srbija međunarodno priznata tek na Berlinskom kongresu 1878. godine, posle pobede u rusko-turskom ratu, ali se smatra da je duhovna i državna obnova srpskog naroda zapravo počela mnogo ranije s Prvim srpskim ustankom.
Teško stečenu državnost u vekovnim bunama i ratovima, Srbija je posle Prvog svetskog rata ugradila najpre u temelje Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca, odnosno Kraljevine Jugoslavije, a posle Drugog svetskog rata 1945. godine na njima je ponikla nova država SFRJ.
Zbog protivljenja njenom nasilnom razbijanju devedesetih godina proslog veka, Srbija je poslednja od šest bivših republika ponovo stekla nezavisnost, ali i s toga što su se vlasti u Beogradu trudile da očuvaju zajedničku državu sa Crnom Gorom.
Srbija je ponovo nacionalni praznik počela da slavi na Sretenje od 2002. godine, ali tek nakon punih 89 godina, posle odvajanja Crne Gore 2006. godine, prvi put to ponovo čini kao samostalna država.
Za Dan državnosti, predsednik Srbije Boris Tadić položiće venac na grob Neznanog junaka na Avali.
Na svečanosti u Predsedništvu države, predsednik Tadić će dodeliti odlikovanja građanima, pripadnicima MUP-a i Vojske Srbije.
U Crkvi svetog Đorđa na Oplencu episkop šumadijski Jovan služiće pomen srpskim ustanicima, a predsednik Vlade Srbije Mirko Cvetković položiće lovorov venac na sarkofag vožda Karađorđa.
Predsednik ustavnog Suda Dragiša Slijepčević položiće vanac na spomenik Dimitriju Davidoviću, tvorcu prvog srpskog ustava koji je proglašen na Sretenje 1835. godine u Kragujevcu.
Vence će na Oplencu položiti i senima ustanika se pokloniti i princ Aleksandar Drugi Karađorđević, članovi Krunskog saveta i lokalnih vlasti u Topoli.
Oni će u Orašcu prisustvovati i liturgiji u Crkvi Vaznesenja Gospodnjeg koju će služiti vladika šumadijski Jovan.
Posle liturgije, u Marićevića jaruzi, odakle su ustanici na Sretenje 1804. krenuli u borbu protiv turskog osvajača, biće održan pomen, a na spomen obeležje srpskim junacima položeni venci.
Posle obraćanja zvaničnika, pesniku Đorđu Sladoju biće uručeno priznanje "Odzivi Filipu Višnjiću" koje se tradicionalno dodeljuje povodom godišnjice Prvog srpskog ustanka.
Za Dan Vojske u Beogradu će biti otvorena izložba "Spski vladari i vojskovođe u delima likovnih umetnika".
Izložbu će otvoriti načelnik Generalštaba Vojske Srbije general - potpukovnik Miloje Miletić, a svečanosti u Domu Vojske će prisustvovati i ministar odbrane Srbije Dragan Šutanovac.
U Nišu će Dan Vojske biti obeležen promenadnim defileom Vojnog orkestra na glavnom gradskom trgu, dok će u Galeriji Narodnog muzeja ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić otvoriti izložbu: "Srpske zastave iz perioda Prvog svetskog rata".
Povodom nacionalnog praznika i Dana Vojske ministar kulture Nebojša Bradić otvoriće u Narodnom muzeju Valjeva izložbu pod nazivom: "Srpske vladarske insignije" na kojoj će biti predstavljeni eksponate od izuzetnog značaja za državu - insignije kralja Petra Prvog.
Proslava nacionalnog praznika i Dana Vojske počela je pre dva dana kada je održana svečana akademija u Aranđelovcu gde je iz Orašca krenula "srpska revolucija", odnosno ustanak.
U Parku prijateljstva, na beogradskom Ušću, u isto vreme pripadnici Vojske Srbije održali su pokaznu važbu na kojoj su prikazali deo operativnih sposobnosti i prvi put predstavili javnosti tri jedinice namenjene ucesću u mirovnim misijama UN.
Povodom Dana Državnosti i srpske vojske sa Beogradske tvrđave juče je izvršena počasna paljba sa deset plotuna iz šest artiljerijskih oruđa koju je izvršio je počasni bataljon Garde Vojske Srbije.
Predsednik Srbije Boris Tadić priredio je, povodom Dana Vojske, prijem na kome je istakao da vojska doprinosi bezbednosti zemlje i stabilnosti čitavog prostora jugoistočne Evrope.
Šef države je čestitao Vojsci Srbije na velikim ostvarenjima u prethodnom periodu, na reformama koje su, kako je ocenio, duboke i suštinske i koje definišu strategijski pravac razvoja neophodan i u sagledavanju suštinskih ciljeva za Srbiju i njene građane.
U svečanoj sali starog Generalštaba priređen je takođe prijem sa koga su ministar odbrane Šutanovac i načelnik Generalštaba general Miletić poručili da će biti nastavljeni reformski procesi u našim oružanim snagama, koje su garant stabilnosti u regionu.
U osnovnim i srednjim školama juče su prvi časovi bili posvećeni našem nacionalnom prazniku, a u Novom Sadu i Kragujevcu otvorene su reprezentativne izložbe "Odlikovanja Kneževine i Kraljevine Srbije" odnosno "Ustavi Kneževine i Kraljevine Srbije".
Dana državnosti Srbije biće obeležen i u Crnoj Gori. Kako je najavljeno, ambasador Srbije Zoran Lutovac položiće venac na spomenik Karađorđu u Podgorici, biće održan koncert u Kulturno-informativnom centru Budo Tomović, a planiran je i prijem u hotelu Crna Gora.
(agencije/MONDO)
“Željko, gledaj sad šta ćeš”: Partizan ima novog sponzora, Ostoja Mijailović otkrio sve detalje!
"Sigurno smo najbolji klub u regionu": Nebojša Čović na proslavi Crvene zvezde!
Voditeljka čestitala Dončiću katolički Božić: Jokić kaže "nije moj", a pogledajte Lukinu reakciju
Partizan u punoj Areni traži povratak na pobednički kolosek: Klub se oglasio pred meč sa Fenerom
Ukidaju se trolejbusi u Beogradu! Skupština donela odluku o tome šta će biti sa njihovim linijama