Bugarski reaktori projektovani su tako da mogu da izdrže zemljotres jačine sedam stepeni po Rihterovoj skali, a to je, smatraju stručnjaci, maksimum potresa koji se može očekivati na tom području.
Problemi koji su zadesili japansku nukleraku u Fukušimiju malo su verovatni za bugarsku atomsku centralu „Kozloduj“, najmanje iz dva razloga - izgrađena je u seizmološki stabilnom regionu i poseduje sasvim drugačiju reaktorsku zaštitu.
Stručnjaci bugarske nuklearke „Kozloduj" ističu da postoje razlike između njihove i centrale Fukušima u Japanu, i da je verovatnoća da se dogodi havarija slična u Fukušimiju isuviše mala.
U eksploataciji u nuklerki „Kozloduj" su dva bloka sa „vodo-vodnim" reaktorima (tipa WR). Reaktorske instalacije te vrste karakterišu se dvokonturnom toplotnom šemom, odnosno voda, koja se zagreva u reaktoru, beskontaktno isparava drugu voda, koja sa svoje strane pokreće turbogeneratora.
"Kozloduj", takođe, ima ugrađena tri sistema bezbednosti sa nezavisnim električnim snadbevanjem, a svaki od njih bezbedno može da ohladi reaktor.
Tokom modernizacije petog i šestog reaktora, pre pet godina, izgađena je četvrta dizelgeneratorska stanica, koja u potpunosti može da zameni bilo koji nezavisni električni snadbevač.
Što se tiče sizmoloških rizika, predsednik bugarske Agencije za atomsku regulaciju Sergej Cočev je rekao da je područje Kozloduja stabilno i da se ne očekuju nikakvi veći zemljotresi.
On je naveo da je za Bugarsku najopasnije "seizmološko ognjište" Vranča u Rumuniji, gde se može očekivati zemljotres jačine 7,2 stepeni po Rihteru.
"Imajući u vidu usputne prepreke, jačina eventualno takvog zemljotresa u Kozloduju će biti ispod sedam stepeni, zbog čega su i bugarski reaktori projektovani i proizvedeni za takve uslove“, dodao je Cočev.
Cočev je naglasio da jačina zemljotresa u Bugarskoj nikada nije prešla šesti stepen Rihterove skale i da se seizmološka zona u Japanu ne može upoređivati sa Bugarskom.
Bugarska nuklearka je bezbedna i zato što ima takozvani polustacionarni sistem, u kome su ugrađeni pumpni aparati i mobilna dizelagregatna stanica za havarijsko hlađenje reaktora. Osim toga, u sistem se može uključiti i nezavisni izvor za hladnu vodu, npr. protivpožarno vozilo.
Za razliku od bugarske nuklearke, u japanskoj atomskoj centrali su u opticaju šest atomskih blokova sa „vrućim“ reaktorima (tipa BWR). Reaktorske instalacije ove vrste karakterišu jednokonturne toplotne šeme, odnosno voda koja se zagreva i isparava u reaktoru pokreće turbogeneratora.
Takođe, reaktorske instalacije s kojima su opremljene sve japanske nuklarke raspolažu sa visokom samoregulacijom, koje prelaze sve evropske reaktorske instalacije, budući da se grade u visoko seizmološkim oblastima, kakav je Japan.
Nuklearka „Kozloduj“ raspolaže da dobro pripremljenim i profesionalno obrazovanim kadrom. Prosečna starost zaposlenih je 39 godina, 21 procenat poseduje visoku stručnu spremu, a 69 odsto srednje specijalizovano obrazovanje.
Bugarska nuklearka „Kozloduj“ sastavljena je iz šest reaktora ruske proizvodnje. Prva četiri reaktora, jačine po 440 megavata, su zatvorena iz bebezbedonosnih razloga, dok se u opticaju nalaze peti i šesti, jačine od po 1.000 megavata, za koje Evropska komisija smatra da ne prestavljaju bezbedonosni problem.
Poslenji problemi u ovoj centrali zabeleženi su krajem prošle godine, kada su primećene pukotine na zaštitinim cevima jednog od reaktora.
Iako su van upotrebe već petu godinu, prva četiri reaktora još nisu demontirana, jer državno preduzeće „Radioaktivni otpad“, koje je zaduženo za taj posao, nema dovoljno sredstava.
Prema rečima Georgi Đoševa, glavnog tehnologa u državnom preduzeću, za demontažu jednog reaktora je neophodno između 200 i 300 miliona evra. To su predviđanja na bazi međunarodnih iskustva, jer se cena za Bugarsku još nezna, jer do sada to nije rađeno.
Za demontažu četiri reaktora potrebno je između 800 miliona i 1,2 milijardi evra, a bugarski nuklarni fondovi trenutno raspolažu sa 1,2 milijarde leva, ili sa polovinom neophodnih sredstava.
U Bugarskoj će tokom 2015. godine početi da radi Nacionalni depo za kratkotrajni niski i srednji radioaktivni otpad, čija se izgranja procenjuje na oko 100 miliona evra. Bugarska će koristiti francuski model, slični depo postoji u oblasti Lamanš, a trenutno se gradi i u Belgiji.
Prema podacima Međunarodne agencije za energiju, u svetu postoji 372 nuklearnih centrala, sa ukupno 440 reaktora. Najviše nuklearki ima u SAD - 106, zatim u Francuskoj 63, Japanu 55, Rusiji 32, Nemačkoj 20, Kanadi 18, a u Kini 11.
U neposrednom okruženju Srbije najbliža je bugarska nuklearka “Kozloduj”, a nisu daleko i ”Černa voda'' u Rumuniji, ”Pakš'' u Mađarskoj i ”Krško" u Sloveniji.
(Tanjug)
Stručnjaci bugarske nuklearke „Kozloduj" ističu da postoje razlike između njihove i centrale Fukušima u Japanu, i da je verovatnoća da se dogodi havarija slična u Fukušimiju isuviše mala.
U eksploataciji u nuklerki „Kozloduj" su dva bloka sa „vodo-vodnim" reaktorima (tipa WR). Reaktorske instalacije te vrste karakterišu se dvokonturnom toplotnom šemom, odnosno voda, koja se zagreva u reaktoru, beskontaktno isparava drugu voda, koja sa svoje strane pokreće turbogeneratora.
"Kozloduj", takođe, ima ugrađena tri sistema bezbednosti sa nezavisnim električnim snadbevanjem, a svaki od njih bezbedno može da ohladi reaktor.
Tokom modernizacije petog i šestog reaktora, pre pet godina, izgađena je četvrta dizelgeneratorska stanica, koja u potpunosti može da zameni bilo koji nezavisni električni snadbevač.
Što se tiče sizmoloških rizika, predsednik bugarske Agencije za atomsku regulaciju Sergej Cočev je rekao da je područje Kozloduja stabilno i da se ne očekuju nikakvi veći zemljotresi.
On je naveo da je za Bugarsku najopasnije "seizmološko ognjište" Vranča u Rumuniji, gde se može očekivati zemljotres jačine 7,2 stepeni po Rihteru.
"Imajući u vidu usputne prepreke, jačina eventualno takvog zemljotresa u Kozloduju će biti ispod sedam stepeni, zbog čega su i bugarski reaktori projektovani i proizvedeni za takve uslove“, dodao je Cočev.
Cočev je naglasio da jačina zemljotresa u Bugarskoj nikada nije prešla šesti stepen Rihterove skale i da se seizmološka zona u Japanu ne može upoređivati sa Bugarskom.
Bugarska nuklearka je bezbedna i zato što ima takozvani polustacionarni sistem, u kome su ugrađeni pumpni aparati i mobilna dizelagregatna stanica za havarijsko hlađenje reaktora. Osim toga, u sistem se može uključiti i nezavisni izvor za hladnu vodu, npr. protivpožarno vozilo.
Za razliku od bugarske nuklearke, u japanskoj atomskoj centrali su u opticaju šest atomskih blokova sa „vrućim“ reaktorima (tipa BWR). Reaktorske instalacije ove vrste karakterišu jednokonturne toplotne šeme, odnosno voda koja se zagreva i isparava u reaktoru pokreće turbogeneratora.
Takođe, reaktorske instalacije s kojima su opremljene sve japanske nuklarke raspolažu sa visokom samoregulacijom, koje prelaze sve evropske reaktorske instalacije, budući da se grade u visoko seizmološkim oblastima, kakav je Japan.
Nuklearka „Kozloduj“ raspolaže da dobro pripremljenim i profesionalno obrazovanim kadrom. Prosečna starost zaposlenih je 39 godina, 21 procenat poseduje visoku stručnu spremu, a 69 odsto srednje specijalizovano obrazovanje.
Bugarska nuklearka „Kozloduj“ sastavljena je iz šest reaktora ruske proizvodnje. Prva četiri reaktora, jačine po 440 megavata, su zatvorena iz bebezbedonosnih razloga, dok se u opticaju nalaze peti i šesti, jačine od po 1.000 megavata, za koje Evropska komisija smatra da ne prestavljaju bezbedonosni problem.
Poslenji problemi u ovoj centrali zabeleženi su krajem prošle godine, kada su primećene pukotine na zaštitinim cevima jednog od reaktora.
Iako su van upotrebe već petu godinu, prva četiri reaktora još nisu demontirana, jer državno preduzeće „Radioaktivni otpad“, koje je zaduženo za taj posao, nema dovoljno sredstava.
Prema rečima Georgi Đoševa, glavnog tehnologa u državnom preduzeću, za demontažu jednog reaktora je neophodno između 200 i 300 miliona evra. To su predviđanja na bazi međunarodnih iskustva, jer se cena za Bugarsku još nezna, jer do sada to nije rađeno.
Za demontažu četiri reaktora potrebno je između 800 miliona i 1,2 milijardi evra, a bugarski nuklarni fondovi trenutno raspolažu sa 1,2 milijarde leva, ili sa polovinom neophodnih sredstava.
U Bugarskoj će tokom 2015. godine početi da radi Nacionalni depo za kratkotrajni niski i srednji radioaktivni otpad, čija se izgranja procenjuje na oko 100 miliona evra. Bugarska će koristiti francuski model, slični depo postoji u oblasti Lamanš, a trenutno se gradi i u Belgiji.
Prema podacima Međunarodne agencije za energiju, u svetu postoji 372 nuklearnih centrala, sa ukupno 440 reaktora. Najviše nuklearki ima u SAD - 106, zatim u Francuskoj 63, Japanu 55, Rusiji 32, Nemačkoj 20, Kanadi 18, a u Kini 11.
U neposrednom okruženju Srbije najbliža je bugarska nuklearka “Kozloduj”, a nisu daleko i ”Černa voda'' u Rumuniji, ”Pakš'' u Mađarskoj i ”Krško" u Sloveniji.
(Tanjug)
