Radne akcije kao u Jugoslaviji i dalje postoje u ovom gradu: "Ustaje se rano, onda doručak i postrojavanje brigade"

Održavale su se skoro pola veka i okupile dva miliona učesnika. Omladinske radne akcije bile su specifičnost u nekadašnjoj Jugoslaviji, ali i danas, doduše u manjem obimu, postoje. "Knjiga" je spala na jedna grad - Novi Pazar.

Novi Pazar praktično je ostao jedini grad gde se ovakve radne akcije organizuju, a ovogodišnja ORA bila je šesta po redu, trajala je sedam dana i obuhvatila radove na unapređenju infrastrukture i uređenju "Pazarske plaže" na jezeru Gazivode. Brigadira je bilo 150, ali kao gostiju bilo je i akcijaša-veterana iz svih krajeva bivše Jugoslavije, pa čak nekoliko brigadira iz Turske.

Kako za "Blic" priča Senko Župljanin, komandant za informisanje ORA, ideja da se radne akcije ponovo pokrenu potekla je od "starog akcijaškog vuka" Kasima Zoranića, nekadašnjeg narodnog poslanika.

"Svakog leta od 2019. godine, kada su ponovo počele, dosta se radilo, od radova na infrastrukturi i na nasipu jezera, preko sadnje biljaka i cveća, čišćenja grada i reke Raške, do uređivanja staza do kulturno-istorijskih spomenika. Ovog leta imali smo radove na velikom nasipu jezera, urađena je ribolovačka staza i izgrađena kuća za ribolovce", kaže Župljanin.

Sve isto kao i u vreme SFRJ

Novopazarci, dodaje, nisu "izmišljali toplu vodu" i u organizaciji i realizaciji ORA sve je ostalo kao nekad, za vakta SFRJ.

"Ustaje se rano, radi se fiskultura, sledi doručak pa postrojavanja brigadira, ulazak u autobus i odlazak na trasu gde se radi do 14 časova. Potom sledi povratak u naselje i smeštaj, ostavlja se alat, brigadiri se sređuju i odlaze na ručak. Nakon toga sledi popodnevna pauza, pa nakon 17 sati sportske, a tokom večeri kulturne i društvene aktivnosti, sa koncertima i druženjem", navodi naš sagovornik.

Na pitanje zašto je Novi Pazar ostao jedini koji neguje tradiciju radnih akcija, Župljanin odgovara "zato što je grad ostao multikulturalna sredina, kao što je bila i bivša država2.

"U vreme Jugoslavije uvek smo na radnim akcijama imali najbolje brigade, rekordere u postignutim rezultatima. Negujemo taj duh zajedništva i solidarnosti, ovde je drug svetinja. Nastavićemo tako i dalje, jer imamo podršku Grada i lokalnih privrednika, a ovogodišnju ORA podržalo je i Ministarstvo turizma i omladine", poručuje komandant za informisanje novopazarske ORA.

O radnim akcijama se razmišljalo i nakon poplava

Inače, koju godinu pre Novopazaraca, odnosno, pre tačno tačno jedne decenije, ORA se dogodila u Kraljevu i to pod duhovitim sloganom "ORA nije fora". Te 2014. godine, 50 mladih brigadira, 20 iz Slovenije, 20 iz Kraljeva i 10 iz Severne Makedonije i još nekih gradova Srbije, deset dana je radilo na otklanjanju posledica majskih poplava na području ovog grada.

Upravo zbog katastrofalnih poplava koje su te godine pogodile veći deo Srbije, čak se i u vrhu države razmišljalo o organizaciji masovnih radnih akcija, kako bi se izgradili novi putevi, kuće i mostovi. To su izjavljivali i pojedini članovi Vlade i političari, ali se nijedna masovna ORA ipak nije dogodila, već se takva vrsta obnove svela na na lokalne volonterske akcije, poput ORA u Kraljevu.

Radne akcije podizale pruge, fabrike, autoput i čitav Novi Beograd

Kada je reč o istorijatu, omladinske radne akcije su nakon Drugog svetskog rata imale su za cilj da obnove i izgrade privredu, infrastrukturu, naučne, sportske, kulturne i zabavne objekte u siromašnoj i porušenoj zemlji. Mladost tadašnje Jugoslavije gradila je puteve, zgrade i mostove, raščišćavala ruševine, i to sve dobrovoljno, a u njihovu čast 1. april bio je proglašen za Dan omladinskih radnih akcija.

Najveće od tih akcija dešavale su se od 1946. do 1952. godine. Na spisku su čuvena pruga Brčko-Banovići, potom pruga Šamac-Sarajevo, te fabrike „Ivo Lola Ribar“ u Železniku, “Magnohrom” u Kraljevu, železare u Zenici i Nikšiću i valjaonica bakra u Sevojnu, ali i autoput “Bratstva i jedinstva” koji je povezao dva kraja države, od Jesenica u Sloveniji, preko Zagreba i Beograda, do do Đevđelije u današnjoj Severnoj Makedoniji.

Radnom akcijom podignut je čitav Novi Beograd, te studentska naselja u Zagrebu, Ljubljani i Beogradu.

Golim rukama i uz pesmu, do prijateljstva i romantičnih ljubavi

Bez prave mehanizacije i logistike, gotovo golim rukama uz lopate i krampove, sa oskudnim smeštajem i jednoličnom ishranom, ali uz ogroman entuzijazam i optimizam, svaku ORA pratili su čuveni slogani "Tito, partija, omladina, akcija" i "Nema odmora dok traje obnova" i pesme "Da nam živi rad" i "Hej, haj brigade". Mladi iz svih krajeva dolazili su da rade, ali i da učvršćuju ideje bratstva i jedinstva.

"Neke od akcija trajale su mesecima, pa su deo zajedničkog života brigadira činili i sport, druženje, razna takmičenja, ali i dodatno obrazovanje. Na radnoj akciji neki od brigadira bi se opismenili i naučili neki zanat ili novo zanimanje za život. Nije bilo razlike između omladine sa sela ili iz grada, susretale su se sve nacionalnosti i veroispovesti. A pošto se nedeljama živelo tako zajednički, rađale su se tu i mnoge ljubavi i sticala prijateljstva za ceo život", sećaju se stari akcijaši.

Poslednja ORA, inače, bila je leta 1988. godine kada se gradila pruga Tuzla-Zvornik, a kako se nalazi u arhivi tadašnjih novina, kod mnogih akcijaša provejavala je zebnja da “neće valjda opet neki rat da prekine radove na toj pruzi”. Kako se naslutilo, tako se i zbilo svega dve godine kasnije, kada je bivša domovina počela da se raspada u krvi.

BONUS VIDEO:

(Blic/Mondo/Aleksandra Virijević)