• Izdanje: Potvrdi
Emisije
IMATE PRIČU? Javite nam se.

IMATE PRIČU? Javite nam se.

IMATE PRIČU? Javite nam se.

Ubacite video ili foto

Možete da ubacite do 3 fotografije ili videa. Ne sme biti više od 25 MB.

Poruka uspešno poslata

Hvala što ste poslali vest.

Dodatno
Izdanje: Potvrdi

Ukucajte željeni termin u pretragu i pritisnite ENTER

Kako je Srbin Nikolić postao Kosovar Nikolići

Priština albanizuje Srbe, prezimena im se u ličnim dokumentima završavaju na "i", a umesto srpskog kao državljanstvo piše - Kosovar.

Namerno ili zbog toga što prištinska vlada nije usaglasila softver sa Zakonom o službenim jezicima, tek jedan broj Srba se ovih dana susreo sa novim identitetom u dokumentima koje izdaje kosovska vlast. Prezimena im se u ličnim dokumentima albanizuju, a umesto srpskog kao državljanstvo piše – Kosovar.

Slučaj Gavrila Nikolića, iz Kosovske Mitrovice, koji je predao svu neophodnu dokumentaciju kako bi stekao pravo na "kosovsku penziju" u iznosu od 45 evra nije jedini. Nikolić je bio više nego iznenađen kada mu je nakon prepisa sa srpskih dokumenata na albanske formulare, na mestu rezervisanom za prezime stajalo Nikolići, a na mestu predviđenom za upis državljanstva stajalo je – Kosovar.

Sve veći broj Srba sa KiM koji su odlučili da uzmu kosovska lična dokumenta se žali da izmenom identiteta Priština pokušava da ih postepeno asimiluje.

Bojan Stojanović, gradonačelnik opštine Gračanica, koji je mandat dobio na kosovskim izborima, za "Politiku" kaže da se albanizacija srpskih prezimena i promena državljanstva u pojedinim slučajevima sprovodi namerno, jer još nije počeo da se primenjuje Zakon o službenim jezicima koji je stupio na snagu odmah po proglašenju samostalnosti Kosova 2008. godine.

"Ćirilično pismo je zvanično pismo na Kosovu. Na moje insistiranje u vreme kada sam bio šef poslaničke grupe Samostalne liberalne stranke uspeo sam da se izborim da ćirilično pismo bude zvanično pismo pored albanskog i engleskog jezika.

Taj zakon o upotrebi službenog jezika trebalo je odmah, nakon potpisa, koji je trebalo da stavi predsednik države Kosova, da krene sa implementacijom", kaže Stojanović.

Predsednik opštine Gračanica ističe da tu nešto ne funkcioniše kako treba, jer se događa da Srbi ne prepoznaju svoj identitet u identifikacionom dokumentu. Oni po prezimenu postaju Albanci.

"Po Ahtisarijevom planu podaci se ne mogu menjati jer Srbi imaju pravo na dvojno državljanstvo, na srpsko i kosovsko", izričit je Stojanović, koji za naš list kaže da će ovih dana poslanici Samostalne liberalne strane komisiji Skupštine Kosova uputiti zahtev da se ove greške što pre isprave, sa napomenom da su sva tri jezika na Kosmetu u upotrebi.

U Euleksu nisu upoznati sa slučajevima "asimilacije" kako mnogi Srbi tumače ovaj potez Prištine. Irina Gudeljević, portparol Euleksa, za "Politiku" navodi da izdavanje i verifikacija dokumenata nisu deo mandata Euleksa. Ona još kaže da nikakvu istragu nisu sproveli "o ovim slučajevima" s obzirom na to da im se do sada niko od Srba nije obratio.

Ovih dana veliki broj Srba opseda šaltere kosovskih institucija koje izdaju lična dokumenta, a posebno oni koji imaju 65 i više godina, a žive na Kosmetu ili su Srbi koji su odavno iseljeni sa Kosmeta, ponajviše da bi stekli pravo na kosovsku penziju u visini od 45 evra.

Prilikom podnošenja dokumentacije za ličnu kartu Prištine neophodno je da na uvid podnesu kopiju lične karte koju je 2001. godine izdao UNMIK, a koja je prestala da važi 2006, kao i kopiju lične karte koju je izdao MUP Srbije, ali i krštenicu.

Prilikom prepisa ličnih podataka u albanski obrazac Srbi postaju Albanci sa prezimenom koje se završava na "i", ali menja im se i državljanstvo i postaju Kosovari.

Srbi koji poodavno žive na teritoriji Srbije (ne i oni koji su silom bili proterani 1999. godine) da bi se domogli kosovske lične karte daju od 80 do 130 evra "određenim licima" kako bi im pribavila ovaj lični dokument.

Osoba koja posreduje u dobijanju lične karte uzima ovoliki novac na ime troškova puta za odlazak u južni deo Kosovske Mitrovice, za Zubin Potok (gde se lične karte izdaju u albanskom selu Čabra), Leposavić (gde se dokumenta izdaju u selu Bistrica) i, kako bi olakšala "Srbima da ne idu u rizična područja" naseljena isključivo Albancima, piše "Politika".

(MONDO)
Inicijalizacija u toku...

Komentari 0

Vaš komentar je prosleđen moderatorskom timu i biće vidljiv nakon odobrenja.

Slanje komentara nije uspelo.

Nevalidna CAPTCHA

PRIČE IZ SRPSKIH ZATVORA

MONDO & EU