Ministar za državnu upravu i lokalnu samoupravu najavio da je jedinstveni elektronski birački spisak "99 odsto završen" i da će se najverovatnije koristiti ako izbori budu redovni, na proleće.
On je u intervjuu agenciji Beta kazao da je u toku faza testiranja jedinstvenog biračkog spiska, da je problem to što sistem trenutno "pada", ali je istakao i da ima još vremena za testiranje.
"Pravi se simulacija i sada se sistem, kako to kažu inženjeri, napada sa različitih pozicija da istovremeno u sistemu radi 40, 50, 60 opština ođednom. Cilj je da se napravi simulacija da u sistemu radi recimo 200 ili 300 subjekata, iako mi nemamo toliko jedinica lokalne samouprave", rekao je Marković.
On je naveo da je tokom izrade spiska ispravljeno nekoliko stotina hiljda grešaka u biračkom spisku, a da bi bilo dobro primeniti jedinstvenu bazu jer omogućuje da svaki građanin može pet dana pred zaključenje spiska da prijavi gde će glasati.
"Da je birački spisak urađen u junu kako je trebalo po ugovoru, testirali bismo ga šest meseci i ja ne bih imao dilemu da li da ga pustim", kazao je Marković i dodao da pobednici na tenderu za taj posao - Telekom, Privredna komora Srbije i Komtrejd, nisu završili svoj posao.
Kako je naveo, problem u izradi jedinstvenog biračkog spiska bio je i adresni registar, koji je trebalo da uradi Republički geodetski zavod, kao i nesređene evidencije u zemlji.
"Nema opravdanja za kašnjenje, ali donekle razumem sve što je dovelo do toga. Dovoljno je da vam kažem da su birački spiskovi vođeni u sto različitih formata u Srbiji", kazao je Marković.
Prema njegovim rečima, kako ne bi bilo rizika, izmenjen je Zakon o jedinstvenom biračkom spisku koji predviđa da se i dalje nastavi vođenje i starih biračkih spiskova.
"Za slučaj da se nešto nepredviđeno desi ili se izbori raspišu ranije, koristićemo spiskove koje smo koristili svih ovih 20 godina", kazao je Marković i dodao da bi jedinstven birački spisak da je lak posao valjda neko uradio u posleđe dve decenije.
Parlamentarni izbori inače, koje predstavnici vlasti najavljuju za proleće, biće sprovedeni po izmenjenom Zakonu o izboru narodnih poslanika kojima je ukinuta praksa blanko ostavki poslanika, a prvi put političke stranke će polagati izborno jemstvo ako žele da za kampanju koriste sredstva iz budžeta.
Parlamentarne izbore raspisaće predsednik Republike, a u javnosti najviše pominjan datum za održavanje izbora jeste 6. maj.
Na izbornoj listi najmanje svaki treći kadidat mora biti žena, a Republička izborna komisija (RIK) će posle izbora najkasnije u roku od 10 dana dodeliti poslaničke mandate.
Političke partije posle izbora neće moći da određuju koji kandidati za poslanike će ući u parlament jer će se mandati deliti po redosledu kandidata sa izborne liste, počev od prvog na listi.
U slučaju prestanka mandata poslanici, nju će u parlamentu zameniti prvi sledeći kandidat na izbornoj listi a ne sledeća žena na listi, a poslanika izabranog sa koalicione liste, u slučaju prestanka mandata, menja kandidat za poslanika iz iste političke partije.
U parlament će moći da se vrati i član vlade kome je prestala funkcija, ako u Skupštini bude upražnjen poslanički mandat i ako je već bio poslanik u tom sazivu.
Prvi put će političke stranke i koalicije polagati izborno jemstvo ako žele da za kampanju koriste sredstva iz budžeta.
Izborno jemstvo moraće da vrate u budžet ako na izborima ne osvoje jedan odsto glasova, odnosno 0,2 odsto ako je reč o stranci manjine, utvrđeno je Zakonom o finansiranju političkih aktivnosti.
Za finansiranje troškova izborne kampanje iz državnog budžeta biće izdvojeno 844 miliona dinara.
(Beta/MONDO)
"Pravi se simulacija i sada se sistem, kako to kažu inženjeri, napada sa različitih pozicija da istovremeno u sistemu radi 40, 50, 60 opština ođednom. Cilj je da se napravi simulacija da u sistemu radi recimo 200 ili 300 subjekata, iako mi nemamo toliko jedinica lokalne samouprave", rekao je Marković.
On je naveo da je tokom izrade spiska ispravljeno nekoliko stotina hiljda grešaka u biračkom spisku, a da bi bilo dobro primeniti jedinstvenu bazu jer omogućuje da svaki građanin može pet dana pred zaključenje spiska da prijavi gde će glasati.
"Da je birački spisak urađen u junu kako je trebalo po ugovoru, testirali bismo ga šest meseci i ja ne bih imao dilemu da li da ga pustim", kazao je Marković i dodao da pobednici na tenderu za taj posao - Telekom, Privredna komora Srbije i Komtrejd, nisu završili svoj posao.
Kako je naveo, problem u izradi jedinstvenog biračkog spiska bio je i adresni registar, koji je trebalo da uradi Republički geodetski zavod, kao i nesređene evidencije u zemlji.
"Nema opravdanja za kašnjenje, ali donekle razumem sve što je dovelo do toga. Dovoljno je da vam kažem da su birački spiskovi vođeni u sto različitih formata u Srbiji", kazao je Marković.
Prema njegovim rečima, kako ne bi bilo rizika, izmenjen je Zakon o jedinstvenom biračkom spisku koji predviđa da se i dalje nastavi vođenje i starih biračkih spiskova.
"Za slučaj da se nešto nepredviđeno desi ili se izbori raspišu ranije, koristićemo spiskove koje smo koristili svih ovih 20 godina", kazao je Marković i dodao da bi jedinstven birački spisak da je lak posao valjda neko uradio u posleđe dve decenije.
Parlamentarni izbori inače, koje predstavnici vlasti najavljuju za proleće, biće sprovedeni po izmenjenom Zakonu o izboru narodnih poslanika kojima je ukinuta praksa blanko ostavki poslanika, a prvi put političke stranke će polagati izborno jemstvo ako žele da za kampanju koriste sredstva iz budžeta.
Parlamentarne izbore raspisaće predsednik Republike, a u javnosti najviše pominjan datum za održavanje izbora jeste 6. maj.
Na izbornoj listi najmanje svaki treći kadidat mora biti žena, a Republička izborna komisija (RIK) će posle izbora najkasnije u roku od 10 dana dodeliti poslaničke mandate.
Političke partije posle izbora neće moći da određuju koji kandidati za poslanike će ući u parlament jer će se mandati deliti po redosledu kandidata sa izborne liste, počev od prvog na listi.
U slučaju prestanka mandata poslanici, nju će u parlamentu zameniti prvi sledeći kandidat na izbornoj listi a ne sledeća žena na listi, a poslanika izabranog sa koalicione liste, u slučaju prestanka mandata, menja kandidat za poslanika iz iste političke partije.
U parlament će moći da se vrati i član vlade kome je prestala funkcija, ako u Skupštini bude upražnjen poslanički mandat i ako je već bio poslanik u tom sazivu.
Prvi put će političke stranke i koalicije polagati izborno jemstvo ako žele da za kampanju koriste sredstva iz budžeta.
Izborno jemstvo moraće da vrate u budžet ako na izborima ne osvoje jedan odsto glasova, odnosno 0,2 odsto ako je reč o stranci manjine, utvrđeno je Zakonom o finansiranju političkih aktivnosti.
Za finansiranje troškova izborne kampanje iz državnog budžeta biće izdvojeno 844 miliona dinara.
(Beta/MONDO)
