Odluka da se Srbija primi u pridruženo članstvo doneta je 16.decembra prošle godine.
Pridruženo članstvo je predkorak za puno članstvo u centru, o čemu se odluka donosi posle maksimum pet godina.
Boris Tadić izjavio je danas u Ženevi da priključenje Srbije Evropskoj organizaciji za nuklearna istraživanja (CERN) ubrzava proces istraživanja i pruža mogućnost za ekonomski razvoj.
"Ponosan sam što smo doneli odluku da se priključimo ovom projektu. Priključenje Srbije CERN-u ubrzava proces istraživanja i daje šansu ljudima u punoj stvaralačkoj snazi, ali i mladima da tu snagu dostignu", rekao je Tadić Tanjugu.
Podsetivši da je Srbija imala značajan zastoj u razvoju nauke od 20 godina, Tadić je naglasio da je priključenje jednom ovakvom projektu, "možda najvećem u ljudskoj istoriji, koji je posvećen otkrivanju univerzuma", veoma važno za srpske naučnike, univerzitete i institute.
"Ovde su i neki naši mladi naučnici koji rade svoje doktorate, istraživačke radove i oni sazrevaju kroz CERN", dodao je Tadić.
On je istovremeno ukazao da nijedna zemlja ne može da se razvija bez bazičnih naučnih istraživanja, pogotovo onih koja su primenjiva u industriji.
"Ne postoji nijedna zemlja koja je postigla značajan ili dovoljno brz ekonomski razvoj a da ta komponenta znanja nije bila važna u njenoj proizvodnji-naučnoj, industrijskoj, poljoprivrednoj, pa čak i političkoj", istakao je Tadić.
Srbija je bila jedna od zemalja -osnivača CERN-a 1954. godine, tada kao jedna od republika SFRJ.
U CERNU-u Srbija je bila do 1961. godine kada se povukla iz članstva, a vratila se u centar 2001. godine kroz Sporazum o saradnji.
Ovaj centar koji se nalazi nedaleko od Ženeve na švajcarsko-francuskoj granici danas ima 20 članica, oko 2.400 zaposlenih i oko 10.000 gostujućih naučnika koji predstavljaju više od 600 univerziteta širom sveta.
U CERN-u rade i srpski naučnici u okviru eksperimenata ATLAS i CMS.
CERN je najveća svetska laboratorija za fiziku čestica a glavna istraživanja se odvijaju u velikom hadronskom kolajderu ili sudarivaču čestica (LHC).
Eksperiment će uneti revoluciju u shvatanje univerzuma, razumevanje antimaterijei Higzovog bozona, tzv. božje čestice.
Pre potpisivanja sporazuma Hojer je za predsednika Srbije održao prezentaciju, upoznavši ga sa glavnim pravcima rada Centra.
Tadić je zatim obišao veliki hadronski sudarač u kojem se izvodi sudaranje čestica, eksperimente CMS I ATLAS.
U delegaciji sapredsednikom Srbije je i ministar obrazovanja Žarko Obradović.
Tu je,(na poziv Hojera,) i bivši potpredsednik Vlade Srbije Božidar Đelić, koji je bio šef delegacije koja je pregovarala o pridruženom članstvu Srbije.
Tadić će tokom popodneva u Ženevi imati i više susreta sa visokim zvaničnicima drugim međunarodnih organizacija.
Kako je ranije najavila Pres služba predsednika, Tadić će imati i odvojeni sastanak sa generalnim direktorom Kancelarije Ujedinjenih nacija u Ženevi i generalnim sekretarom Konferencije o razoružavanju Kasimom Tokajevim.
Predsednik Srbije će se susresti i sa izvršnim sekretarom Ekonomske komisije UN za Evropu Janom Kubišem, generalnim direktorom Svetske organizacije intelektualne svojine Fransisom Gurijem i generalnim direktorom Svetske trgovinske organizacije Paskalom Lamijem.
(Tanjug)
Pridruženo članstvo je predkorak za puno članstvo u centru, o čemu se odluka donosi posle maksimum pet godina.
Boris Tadić izjavio je danas u Ženevi da priključenje Srbije Evropskoj organizaciji za nuklearna istraživanja (CERN) ubrzava proces istraživanja i pruža mogućnost za ekonomski razvoj.
"Ponosan sam što smo doneli odluku da se priključimo ovom projektu. Priključenje Srbije CERN-u ubrzava proces istraživanja i daje šansu ljudima u punoj stvaralačkoj snazi, ali i mladima da tu snagu dostignu", rekao je Tadić Tanjugu.
Podsetivši da je Srbija imala značajan zastoj u razvoju nauke od 20 godina, Tadić je naglasio da je priključenje jednom ovakvom projektu, "možda najvećem u ljudskoj istoriji, koji je posvećen otkrivanju univerzuma", veoma važno za srpske naučnike, univerzitete i institute.
"Ovde su i neki naši mladi naučnici koji rade svoje doktorate, istraživačke radove i oni sazrevaju kroz CERN", dodao je Tadić.
On je istovremeno ukazao da nijedna zemlja ne može da se razvija bez bazičnih naučnih istraživanja, pogotovo onih koja su primenjiva u industriji.
"Ne postoji nijedna zemlja koja je postigla značajan ili dovoljno brz ekonomski razvoj a da ta komponenta znanja nije bila važna u njenoj proizvodnji-naučnoj, industrijskoj, poljoprivrednoj, pa čak i političkoj", istakao je Tadić.
Srbija je bila jedna od zemalja -osnivača CERN-a 1954. godine, tada kao jedna od republika SFRJ.
U CERNU-u Srbija je bila do 1961. godine kada se povukla iz članstva, a vratila se u centar 2001. godine kroz Sporazum o saradnji.
Ovaj centar koji se nalazi nedaleko od Ženeve na švajcarsko-francuskoj granici danas ima 20 članica, oko 2.400 zaposlenih i oko 10.000 gostujućih naučnika koji predstavljaju više od 600 univerziteta širom sveta.
U CERN-u rade i srpski naučnici u okviru eksperimenata ATLAS i CMS.
CERN je najveća svetska laboratorija za fiziku čestica a glavna istraživanja se odvijaju u velikom hadronskom kolajderu ili sudarivaču čestica (LHC).
Eksperiment će uneti revoluciju u shvatanje univerzuma, razumevanje antimaterijei Higzovog bozona, tzv. božje čestice.
Pre potpisivanja sporazuma Hojer je za predsednika Srbije održao prezentaciju, upoznavši ga sa glavnim pravcima rada Centra.
Tadić je zatim obišao veliki hadronski sudarač u kojem se izvodi sudaranje čestica, eksperimente CMS I ATLAS.
U delegaciji sapredsednikom Srbije je i ministar obrazovanja Žarko Obradović.
Tu je,(na poziv Hojera,) i bivši potpredsednik Vlade Srbije Božidar Đelić, koji je bio šef delegacije koja je pregovarala o pridruženom članstvu Srbije.
Tadić će tokom popodneva u Ženevi imati i više susreta sa visokim zvaničnicima drugim međunarodnih organizacija.
Kako je ranije najavila Pres služba predsednika, Tadić će imati i odvojeni sastanak sa generalnim direktorom Kancelarije Ujedinjenih nacija u Ženevi i generalnim sekretarom Konferencije o razoružavanju Kasimom Tokajevim.
Predsednik Srbije će se susresti i sa izvršnim sekretarom Ekonomske komisije UN za Evropu Janom Kubišem, generalnim direktorom Svetske organizacije intelektualne svojine Fransisom Gurijem i generalnim direktorom Svetske trgovinske organizacije Paskalom Lamijem.
(Tanjug)
Jovanović spasao Partizan: Odbranio penal, "zaključao" gol i sačuvao tri boda za kraj godine!
Lalatović skočio na Dudića, novinari sprečili tuču! Pogledajte haos posle utakmice u Novom Sadu
Tri noćenja na Zlatiboru 460.000 dinara! Turisti šokirani cenama za Novu godinu, od cifre će vam se zavrteti
Mondo ukrštenica za 22. decembar: Jutarnja zabava i "razgibavanje" mozga!
Ameri hoće Stojakovića da bi nas pobedili: Srbija i Grčka u strahu, SAD hoće da otme Andreja!