Ministar odbrane Dragan Šutanovac izjavio je da srpske svetinje na Kosmetu predstavljaju Srbi pa tek onda spomenici i ocenio da politika "i Kosovo i Evropa" nije izgubila smisao.
On je naveo da je smisao nestao u glavama onih koji "taj smisao vide isključivo u hektarima".
"Podsetiću da mi te hektare nismo kontrolisali još od 1999. godine, čak ni jedan dobar deo hektara unutar Srbije nismo kontrolisali do 2001. godine. Ako u fokus stavimo život, to su i dalje dva odvojena koloseka. Niko ne može da nas spreči da brinemo o ljudima koji žive na KiM. U mom sistemu vrednosti najvažniji su ljudi, bez njih teritorije gube svaki smisao", rekao je Šutanovac za "Politiku".
Govoreći o mogućim rešenjima za pitanje Kosmeta, od kojih se kao jedno navodi i poseban status za sever pokrajine, Šutanovac je kazao da moramo biti realni i da je "neverovatno da su neki shvatili tek 2011. godine da je Srbija 1999. izgubila suverenitet na Kosovu".
"Ipak oko jedne stvari se slažemo - to je da ne priznamo nezavisnost", kazao je on.
Šutanovac je istakao da sadašnja vlast pokušava sve vreme da u žižu problema i rešenja postavi ljude.
"Srpske svetinje su pre svega Srbi, pa onda naši kulturno-istorijski i verski spomenici. Ukoliko ne bude Srba, ti spomenici će iščeznuti kao što su neke civilizacije isčezle. Moramo, pre svega, da se pobrinemo da Srbi u enklavama imaju zagarantovanu bezbednost i budu uposleni", naveo je Šutanovac.
S druge strane, kako je kazao, "činjenica je da Priština na severu Kosova ne može da uspostavi režim, pa zbog toga i Evropa i svet traže rešenja kroz dijalog".
"Smatramo da sever mora da ima specifičnost u odnosu na Kosmet, jer tamo funkcioniše regija koja je nezavisna od Prištine", rekao je Šutanovac, negirajući da to znači prećutno priznanje nezavisnosti Kosova.
"Svi koji danas bezuspešno ubeđuju građane da vlada i predsednik idu koracima ka nezavisnosti, upravo su oni koji su najviše učinili za nezavisnost 90-ih godina, bilo da su bili u vlasti ili je podržavali, deleći isti sistem vrednosti", kazao je Šutanovac.
Na pitanje da li je ikada bilo dileme u državnom vrhu da li je trebalo dopustiti rekonfiguraciju Unmika i izmeštanje kosovskog pitanja iz UN u EU, budući da je misija Euleks izašla iz okvira svog mandata, ministar je odgovorio da bi Srbija, da to nije učinjeno "bila potpuno izolovana, bez ekonomske i svake druge perspektive koja omogućava bolji život".
Šutanovac je, međutim, negirao da je Srbija morala da na to pristane pod pritiskom. "Jedini pritisak na koji Srbija mora da pristane je pritisak interesa građana Srbije. Velika je zabluda i neistina da nas Evropa primorava na integracije, kao i da je u globalnim razmerama Srbija bilo kome važna. Moramo naći način da budemo važni važnima", rekao je ministar odbrane za list.
Govoreći o narednim izborima, Šutanovac, koji je i potpredsednik Demokratske stranke, je kazao nema razumevanje za koalicione partnere koji se po pravilu u poslednjoj godini mandata distanciraju od vlasti, iako u njoj učestvuju, i da to partnerstvo treba preispitati.
"Nema dileme da su svi oni koji napadaju DS, a u isto vreme sede sa nama u vladi, pokrajini ili gradu, partneri koje treba da stavimo pod veliki znak pitanja", kazao je Šutanovac.
(agencije/MONDO)
"Podsetiću da mi te hektare nismo kontrolisali još od 1999. godine, čak ni jedan dobar deo hektara unutar Srbije nismo kontrolisali do 2001. godine. Ako u fokus stavimo život, to su i dalje dva odvojena koloseka. Niko ne može da nas spreči da brinemo o ljudima koji žive na KiM. U mom sistemu vrednosti najvažniji su ljudi, bez njih teritorije gube svaki smisao", rekao je Šutanovac za "Politiku".
Govoreći o mogućim rešenjima za pitanje Kosmeta, od kojih se kao jedno navodi i poseban status za sever pokrajine, Šutanovac je kazao da moramo biti realni i da je "neverovatno da su neki shvatili tek 2011. godine da je Srbija 1999. izgubila suverenitet na Kosovu".
"Ipak oko jedne stvari se slažemo - to je da ne priznamo nezavisnost", kazao je on.
Šutanovac je istakao da sadašnja vlast pokušava sve vreme da u žižu problema i rešenja postavi ljude.
"Srpske svetinje su pre svega Srbi, pa onda naši kulturno-istorijski i verski spomenici. Ukoliko ne bude Srba, ti spomenici će iščeznuti kao što su neke civilizacije isčezle. Moramo, pre svega, da se pobrinemo da Srbi u enklavama imaju zagarantovanu bezbednost i budu uposleni", naveo je Šutanovac.
S druge strane, kako je kazao, "činjenica je da Priština na severu Kosova ne može da uspostavi režim, pa zbog toga i Evropa i svet traže rešenja kroz dijalog".
"Smatramo da sever mora da ima specifičnost u odnosu na Kosmet, jer tamo funkcioniše regija koja je nezavisna od Prištine", rekao je Šutanovac, negirajući da to znači prećutno priznanje nezavisnosti Kosova.
"Svi koji danas bezuspešno ubeđuju građane da vlada i predsednik idu koracima ka nezavisnosti, upravo su oni koji su najviše učinili za nezavisnost 90-ih godina, bilo da su bili u vlasti ili je podržavali, deleći isti sistem vrednosti", kazao je Šutanovac.
Na pitanje da li je ikada bilo dileme u državnom vrhu da li je trebalo dopustiti rekonfiguraciju Unmika i izmeštanje kosovskog pitanja iz UN u EU, budući da je misija Euleks izašla iz okvira svog mandata, ministar je odgovorio da bi Srbija, da to nije učinjeno "bila potpuno izolovana, bez ekonomske i svake druge perspektive koja omogućava bolji život".
Šutanovac je, međutim, negirao da je Srbija morala da na to pristane pod pritiskom. "Jedini pritisak na koji Srbija mora da pristane je pritisak interesa građana Srbije. Velika je zabluda i neistina da nas Evropa primorava na integracije, kao i da je u globalnim razmerama Srbija bilo kome važna. Moramo naći način da budemo važni važnima", rekao je ministar odbrane za list.
Govoreći o narednim izborima, Šutanovac, koji je i potpredsednik Demokratske stranke, je kazao nema razumevanje za koalicione partnere koji se po pravilu u poslednjoj godini mandata distanciraju od vlasti, iako u njoj učestvuju, i da to partnerstvo treba preispitati.
"Nema dileme da su svi oni koji napadaju DS, a u isto vreme sede sa nama u vladi, pokrajini ili gradu, partneri koje treba da stavimo pod veliki znak pitanja", kazao je Šutanovac.
(agencije/MONDO)
