Situacija na severu Kosova i dalje je nestabilna, što je posledica jednostranih pokušaja da se promeni realnost na terenu, rekao je danas ministar spoljnih poslova Srbije Vuk Jeremić.
On je istakao da Srbija neće odustati od rezolucije 1244 Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija (UN), kao uslova za predstavljanje Prištine u regionalnim forumima.
Srbija ostaje predana dijalogu sa Prištinom, jer je to jedini legitimni mehanizam da se prevaziđu razlike u mišljenima, izjavio je Jeremić u govoru na sednici Saveta bezbednosti UN.
Povodom problema predstavljanja Prištine u regionalnim forumima, koji će biti razmatran u sledećoj rundi dijaloga, Jeremić je poručio da Srbija nikada nije sprečavala da se čuje bilo čiji glas u ovom delu sveta, uključujući i Prištinu.
Ipak, to mora biti eksplicitno predstavljanje u skladu sa rezolucijom 1244, naglasio je Jeremić.
On je zatražio od Saveta bezbednosti da podrži važnost ove rezolucije u kontekstu dijaloga.
Posledice nametanja rešenja na severu Kosova, uz upotrebu sile, dominirale su političkom klimom tokom izveštajnog perioda, što je dovelo do postavljanje barikada, demonstracija i sukoba, rekao je Jeremić i naglasio da je Srbija odmah i jednoglasno osudila nasilje.
On je podsetio da je Beograd pozvao sve učesnike da reše probleme kroz pregovore i uzdrže se od akcija koje su štetne za uspostavljanje sigurnog i bezbednosnog okruženja.
Jeremić je ocenio da je, posle serije incidenata u novembru, situacija na severu Kosova počela da se poboljšava, dok za srpsku zajednicu na jugu nije bilo značajnijeg napretka, jer su se nastavili nasilni incidenti, a broj povratnika nije povećan.
Jedan od najtežih incidenata dogodio se u selu Dobruša, gde je srpska porodica otišla da obiđe svoja imanja, a sačekao ih je komšija Albanac. Kako smo saznali iz medija, komšija je otišao do svoje kuće, a onda je otvorio rafalnu paljbu na svoje komšije Srbe, jednog je ubio, a dvoje ranio, rekao je Jeremić.
Jeremić je istakao da je, tokom izveštajnog perioda o situaciji na Kosovu i Metohiji, Euleks učinio neke pozitivne korake u oblasti vladavine prava, odnosno počela su suđenja nekim kontroverznim javnim ličnostima i zvaničnicima za krivična dela organizovanog kriminala i korupcije.
On je podsetio da je predsednik Srbije Boris Tadić za Božić posetio manastir Visoki Dečani i da je tada uputio apel za sveobuhvatni mir između Srba i Albanaca.
Sačekali su ga protesti širom Kosova, uključujući i napad na njegovu kolonu, podsetio je Jeremić.
Prema njegovim rečima, Srbija je saglasna sa ocenama generalnog sekretara Ujedinih nacija, koji je izneo zabrinutost zbog procesa privatizacije na Kosovu.
Jeremić je ukazao da se oko 250 miliona evra nalazi u bankama država članica Ujedinjenih nacija i da će Kosovska privatizaciona agencija pokušati da dođe do tog novca.
Finansijske institucije koje čuvaju taj novac ne smeju ga dati dok ne bude postignut dogovor dve strane, ukazao je on.
"To je ozbiljno pitanje odgovornosti i nećemo se ustezati da iskoristimo sve pravne mehanizme koji su nam raspolaganju kako bi zaštitili svoje pravo svojine", upozorio je Jeremić.
On je izneo uverenje da je ovo pitanje koje zahteva hitnu pažnju Saveta bezbednosti, precizirajući da Srbija neće odustati ni od svog zahteva ovom telu da se pod njegovim okriljem vodi istraga o navodima o trgovini ljudskim organima na Kosovu i Albaniji.
Jeremić je podsetio da je prošlog oktobra Klint Vilijamson postao glavni tužilac istražnog tima Euleksa i da je, tokom posete Beogradu, dobio uveravanja da će mu Srbija pomoći u svemu što može, kako bi se otkrilo šta se dešavalo na samoj teritoriji Kosova.
Ali, to nije dovoljno, jer većina od onoga što se dogodilo, dogodilo se van naše teritorije, rekao je Jeremić i istakao da Euleks nema mandat niti kapacitet da spovodi istragu van teritorije Kosova.
Samo istraga, koja se bi se vodila pod okriljem Saveta bezbednosti može to da osigura. U suprotnom, određen broj eventualno osumnjičenih za učešće u ovom ratnom zločinu mogao bi da ostane van domašaja pravde, upozorio je on.
Jeremić je naveo da je Tadić predložio rešenje za Kosovo koje mora da obezbedi međunarodnu zaštitu interesa Srbije u pokrajini, obezbeđivanjem realističnog rešenja za sever Kosova, zaštitu enklava južno od Ibra, očuvanje srpskog identiteta i verskog nasleđa i rešavanje imovinskih odnosa.
Jedini način da se obezbedi održivo i dugoročno rešenje za pitanje Kosova je da strane pregovaraju o svim otvorenim pitanjima, u dobroj veri, istakao je Jeremić.
Šef srpske diplomatije osvrnuo se i na deo Banovog izveštaja koji se tiče istrage o navodima o trgovini ljudskim organima, konkretno "slučaja Medikus".
On je podsetio da Euleks ne može da sa maksimalnim kapacitetom funkcioniše izvan Kosova i da nema odgovarajući mandat koji bi joj omogućio sprovođenje sveobuhvatne istrage.
"Samo istraga sprovedena pod okriljem Saveta bezbednosti to može da obezbedi" , poručio je on, upozorivši da bi u protivnom mnogi za koje se sumnja da su akteri ilegalne trgovine ljudskim organima mogli da ostanu izvan dometa pravde.
Naglasivši da Srbija pozdravlja ranije pokušaje da se u SB postigne konsenzus o tome kako da istraže ovi navodi, on je rekao da će Srbija tražiti nove konsultacije o tome u okviru ovog tela.
U Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija u Njujorku završena je sednica posvećena Kosovu i Metohiji.
Članicama Saveta obratili su se i pomoćnik generalnog sekretara UN zadužen za mirovne operacije Edmon Mule, šef UNMIK-a Farid Zarif i kosovski ministar spoljnih poslova Enver Hodžaj.
Na sastanku je razmatran redovni tromesečni izveštaj generalnog sekretara UN Ban Ki-muna, a u okviru toga razgovaralo se i o dijalogu Beograd-Priština, radu Euleksa i istrazi o navodima o trgovini ljudskim organima.
U izveštaju generalnog sekretara svetske organizacije ocenjeno je da potencijalno nestabilna situacija na Kosovu utiče na dijalog Prištine i Beograda, kao i na razgovore o evropskoj perspektivi čitavog regiona.
Ban je u izveštaju, koji obuhvata period od 16. oktobra prošle do 15. januara ove godine, istakao da iako je došlo da smanjenja tenzija u poslednjem periodu on ostaje zabrinut zbog nestabilne situacije i stalnog rizika od provokacija i eskalacija međuetničkih tenzija.
Generalni sekretar je podsetio da je Savet EU 9. decembra prošle godine odložio odluku o davanju statusa kandidata Srbiji do marta 2012. i da su neke članice to direktno povezale sa situacijom na severu Kosova.
"Događaji iz poslednjeg tromesečja 2011. ponovo su pokazali da i dalje postoji rizik po mir i stabilnost u vezi sa kosovskim problemom, i da se sa tim suočavaju kako ljudi na terenu, tako i međunarodna zajednica", piše u Banovom izveštaju.
On je, ipak dodao, da je dijalog u Briselu pokazao da je moguće postići dogovor o rešavanju praktičnih problema ljudi na terenu i pohvalio Beograd i Prištinu zbog obnavljanja dijaloga u teškim okolnostima.
"Upućujem pohvale i zbog pokazane volje da se razlike rešavaju na miran način", dodao je generalni sekretar UN.
On je izrazio zadovoljstvo napretkom postignutim tokom razgovora u novembru i decembu, ocenivši da postoji vidljiv napredak u sprovođenju prethodno postignutih dogovora.
"Sporazum o integrisanom upravljanju prelazima, iako još nije implementiran, predstavlja važan proboj koji može voditi punoj normalizaciji stanja na severu i uspostavljanju pune slobode kretanja", naveo je Ban.
Prema njegovim rečima, Priština i Beograd su u poslednje vreme pokazali da shvataju značaj pozitivne retorike, što se vidi iz izjava prištinskih lidera da se ostvari bolja komunikacija sa ljudima i liderima opština sa severa Kosova.
"Takođe sam primetio i nedavne izjave lidera u Beogradu, koji ukazuju na potrebu nalaženja sveobuhvatnog i trajnog rešenja za Kosovo, isključujući mogućnost podela po etničkim linijama", ističe se u Banovom izveštaju.
On se osvrnuo i na najavljeni referendum o prihvatanju kosovskih institucija na severu Kosova zakazan za 14. i 15. februar, rekavši da za sada ostaje nejasno da li će biti održan, ali je podsetio da se Vlada Srbije javno izjasnila protiv održavanja referenduma.
Generalni sekretar je ukazao da postoji usporavanje u rešavanju problema raseljenih lica i pronalaženju nestalih, ocenivši da su ta dva pitanja od ključnog značaja za pomirenje.
"Nadam se da će po oba pitanja ove godine biti postignut napredak, za šta je potrebno da se udvostruče napori i poboljša neophodna saradnja", dodao je Ban.
On je pozvao SB UN da nastavi da pruža podršku ulozi UNMIK-a na Kosovu i dodao da je od velikog značaja da se sve inicijative međunarodne zajednice sprovode koordinisano i da budu u okviru rezoluciju 1244 Saveta bezbednosti UN.
Ban je pohvalio i ulogu Evropske unije, NATO i OEBS-a zbog saradnje sa UNMIK-om na Kosovu.
Ministar inostranih poslova Kosova Enver Hodžaj izjavio je danas da će, ukoliko Srbija bude nagrađena statusom kandidata za EU pre nego što rasformira "policijske i vojne strukture na severu Kosova" i ukloni barikade, posledice takve odluke biti zamrznuti konflikt, a postignuti sporazumi neće biti primenjeni.
Hodžaj je rekao da sporazumi ne znače ništa ako se ne primenjuju, a, prema njegovim rečima, Srbija nije ispunila nijednu svoju obavezu u ispunjavanju sporazuma.
Situacija na severu ostaje nestabilna zbog barikada onih koji su na platnom spisku Beograda, rekao je Hodžaj na sednici Saveta bzebednosti UN o Kosovu.
Kfor i Euleks ne mogu da obavljaju svoj mandat zbog barikada. Sever Kosova ne može ostati crna rupa na Kosovu.
Politika Srbije da teži i EU i Kosovu, tumači se kao podela Kosova i članstvo u EU, rekao je Hodžaj.
Kosovo je moderna, održiva država sa jasnim ciljem integracije u evroatlantske institucije, rekao je Hodžaj i pozvao države članice Ujedinjenih nacija (UN) da podrže učešće Prištine u regionalnim forumima.
Prema njegovim rečima, učešće Kosova u regionalnim forumima je od vitalne važnosti za stabilnost Kosova, Zapadnog Balkana i Evrope.
Hodžaj je izjavio da je Vlada Kosova investirala skoro 200 miliona evra u primenu Ahtisarijevog plana i da je većina srpske zajednice prihvatila učešće u kosovskim institucijama.
On je dodao da su formirane opštine Gračanica, Klokot, Štrpce, Parteš, Novo brdo, i da su obezbeđene zone zaštite srpskog kulturnog i verskog nasleđa, što je poboljšalo život kosovskih Srba.
Predstavnici Međunarodne upravljačke grupe su utvrdili na sastanku u Beču da treba početi pripreme za završetak nadzirane nezavisnosti i zatvaranje kancelarije međunarodnog civilnog predstavnika do kraja godine.
Ova grupa je apelovala na Srbiju da se pridržava svojih međunarodnih obaveza i ne meša u unutrašnja pitanja Kosova, rekao je Hodžaj, dodajući da su "nelegalne paramilitarne i policijske strukture Srbije onemogućile primenu Ahtisarijevog plana na severu".
Hodžaj je podsetio da će sledeće nedelje Kosovo proslaviti četvrtu godišnjicu nezavisnosti i poručio da je cilj Vlade da zameni politiku konflikta politikom pomirenja i evropskim integracijama.
Puno priznanje Kosova ostaje važan cilj za moju vladu, rekao je on i podsetio da je 85 članica UN formalno priznalo nezavisnost Kosovo.
Posle četiri godine nezavisnosti, Kosovo je izgradilo državu i ojačalo multietničke i demokratske institucije.
Vlada Kosova pozdravlja uspostavljanje Euleskovog tima za istragu svih optužbi iznetih u izveštaju Dika Martija o trgovini ljudskim organima.
Kosovske institucije su spremne da podrže potpuno razjašnjene ovih navoda, rekao je Hodžaj.
Predstavnici zemalja članica Saveta bezbednosti UN pozvali su danas Beograd i Prištinu da nastave dijalog i pozdravili dosad postignute dogovore, ali i ukazali da situacija na severu Kosova ostaje napeta.
Učesnici u diskusiji na sednici posvećenoj Kosovu založili su se takođe za temeljenu istragu navoda o trgovini organima iz izveštaja Dika Martija, a predstavnik Rusije Vitalij Čurkin pozvao je da se podrži inicijativa Srbije i istraga, umesto Euleksu, poveri mehanizmu pod okriljem Saveta bezbednosti UN.
Ruski ambasador je podsetio i na lošu situaciju na Kosovu po pitanju zaštite svedoka, što je potvrdio i Savet Evrope, a takođe izrazio sumnju i kada je reč o neutralnosti Kfora i Euleks.
Ambasadorka SAD pri UN Rozmari Di Karlo odbacila je kao "neodgovorne i neosnovane" navode o pristrasnosti Euleksovog tima za istragu navoda o trgovini ljudskim organima i šefa tima Vilijamsona.
Predstavnik Kine u Savetu bezbednosti UN izjavio je da Peking smatra da je potrebno tragati za obostrano prihvatljivim rešenjem u okviru dijaloga i koje bi bilo zasnovano na Rezoluciji SB UN 1244.
Predstavnik Nemačke je izrazio zabrinutost zbog situacije na severu Kosova, koja, kako je rekao, negativno utiče na dijalog Beograda i Prištine.
On je osudio postojanje barikada na severu, kao i svako nasilje protiv Kfora i Euleksa.
Pariz pozdravlja plan u četiri tačke predsednika Srbije Borisa Tadića jer bi taj predlog mogao da doprinese pomirenju i stabilnosti, izjavio je francuski predstavnik pri UN.
Na sednici su govorili i predstavnici Velike Britanije, Indije, Azerbjdžana, Portugalije, Pakistana, Južne Afrike, Kolumbije, Gvatemale i Toga koji su se složili u oceni da treba ohrabriti nastavak dijaloga Beograda i Prištine, ali i u konstataciji da situacija na severu ostaje napeta.
(agencije/MONDO)
On je istakao da Srbija neće odustati od rezolucije 1244 Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija (UN), kao uslova za predstavljanje Prištine u regionalnim forumima.
Srbija ostaje predana dijalogu sa Prištinom, jer je to jedini legitimni mehanizam da se prevaziđu razlike u mišljenima, izjavio je Jeremić u govoru na sednici Saveta bezbednosti UN.
Povodom problema predstavljanja Prištine u regionalnim forumima, koji će biti razmatran u sledećoj rundi dijaloga, Jeremić je poručio da Srbija nikada nije sprečavala da se čuje bilo čiji glas u ovom delu sveta, uključujući i Prištinu.
Ipak, to mora biti eksplicitno predstavljanje u skladu sa rezolucijom 1244, naglasio je Jeremić.
On je zatražio od Saveta bezbednosti da podrži važnost ove rezolucije u kontekstu dijaloga.
Posledice nametanja rešenja na severu Kosova, uz upotrebu sile, dominirale su političkom klimom tokom izveštajnog perioda, što je dovelo do postavljanje barikada, demonstracija i sukoba, rekao je Jeremić i naglasio da je Srbija odmah i jednoglasno osudila nasilje.
On je podsetio da je Beograd pozvao sve učesnike da reše probleme kroz pregovore i uzdrže se od akcija koje su štetne za uspostavljanje sigurnog i bezbednosnog okruženja.
Jeremić je ocenio da je, posle serije incidenata u novembru, situacija na severu Kosova počela da se poboljšava, dok za srpsku zajednicu na jugu nije bilo značajnijeg napretka, jer su se nastavili nasilni incidenti, a broj povratnika nije povećan.
Jedan od najtežih incidenata dogodio se u selu Dobruša, gde je srpska porodica otišla da obiđe svoja imanja, a sačekao ih je komšija Albanac. Kako smo saznali iz medija, komšija je otišao do svoje kuće, a onda je otvorio rafalnu paljbu na svoje komšije Srbe, jednog je ubio, a dvoje ranio, rekao je Jeremić.
Jeremić je istakao da je, tokom izveštajnog perioda o situaciji na Kosovu i Metohiji, Euleks učinio neke pozitivne korake u oblasti vladavine prava, odnosno počela su suđenja nekim kontroverznim javnim ličnostima i zvaničnicima za krivična dela organizovanog kriminala i korupcije.
On je podsetio da je predsednik Srbije Boris Tadić za Božić posetio manastir Visoki Dečani i da je tada uputio apel za sveobuhvatni mir između Srba i Albanaca.
Sačekali su ga protesti širom Kosova, uključujući i napad na njegovu kolonu, podsetio je Jeremić.
Prema njegovim rečima, Srbija je saglasna sa ocenama generalnog sekretara Ujedinih nacija, koji je izneo zabrinutost zbog procesa privatizacije na Kosovu.
Jeremić je ukazao da se oko 250 miliona evra nalazi u bankama država članica Ujedinjenih nacija i da će Kosovska privatizaciona agencija pokušati da dođe do tog novca.
Finansijske institucije koje čuvaju taj novac ne smeju ga dati dok ne bude postignut dogovor dve strane, ukazao je on.
"To je ozbiljno pitanje odgovornosti i nećemo se ustezati da iskoristimo sve pravne mehanizme koji su nam raspolaganju kako bi zaštitili svoje pravo svojine", upozorio je Jeremić.
On je izneo uverenje da je ovo pitanje koje zahteva hitnu pažnju Saveta bezbednosti, precizirajući da Srbija neće odustati ni od svog zahteva ovom telu da se pod njegovim okriljem vodi istraga o navodima o trgovini ljudskim organima na Kosovu i Albaniji.
Jeremić je podsetio da je prošlog oktobra Klint Vilijamson postao glavni tužilac istražnog tima Euleksa i da je, tokom posete Beogradu, dobio uveravanja da će mu Srbija pomoći u svemu što može, kako bi se otkrilo šta se dešavalo na samoj teritoriji Kosova.
Ali, to nije dovoljno, jer većina od onoga što se dogodilo, dogodilo se van naše teritorije, rekao je Jeremić i istakao da Euleks nema mandat niti kapacitet da spovodi istragu van teritorije Kosova.
Samo istraga, koja se bi se vodila pod okriljem Saveta bezbednosti može to da osigura. U suprotnom, određen broj eventualno osumnjičenih za učešće u ovom ratnom zločinu mogao bi da ostane van domašaja pravde, upozorio je on.
Jeremić je naveo da je Tadić predložio rešenje za Kosovo koje mora da obezbedi međunarodnu zaštitu interesa Srbije u pokrajini, obezbeđivanjem realističnog rešenja za sever Kosova, zaštitu enklava južno od Ibra, očuvanje srpskog identiteta i verskog nasleđa i rešavanje imovinskih odnosa.
Jedini način da se obezbedi održivo i dugoročno rešenje za pitanje Kosova je da strane pregovaraju o svim otvorenim pitanjima, u dobroj veri, istakao je Jeremić.
Šef srpske diplomatije osvrnuo se i na deo Banovog izveštaja koji se tiče istrage o navodima o trgovini ljudskim organima, konkretno "slučaja Medikus".
On je podsetio da Euleks ne može da sa maksimalnim kapacitetom funkcioniše izvan Kosova i da nema odgovarajući mandat koji bi joj omogućio sprovođenje sveobuhvatne istrage.
"Samo istraga sprovedena pod okriljem Saveta bezbednosti to može da obezbedi" , poručio je on, upozorivši da bi u protivnom mnogi za koje se sumnja da su akteri ilegalne trgovine ljudskim organima mogli da ostanu izvan dometa pravde.
Naglasivši da Srbija pozdravlja ranije pokušaje da se u SB postigne konsenzus o tome kako da istraže ovi navodi, on je rekao da će Srbija tražiti nove konsultacije o tome u okviru ovog tela.
U Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija u Njujorku završena je sednica posvećena Kosovu i Metohiji.
Članicama Saveta obratili su se i pomoćnik generalnog sekretara UN zadužen za mirovne operacije Edmon Mule, šef UNMIK-a Farid Zarif i kosovski ministar spoljnih poslova Enver Hodžaj.
Na sastanku je razmatran redovni tromesečni izveštaj generalnog sekretara UN Ban Ki-muna, a u okviru toga razgovaralo se i o dijalogu Beograd-Priština, radu Euleksa i istrazi o navodima o trgovini ljudskim organima.
U izveštaju generalnog sekretara svetske organizacije ocenjeno je da potencijalno nestabilna situacija na Kosovu utiče na dijalog Prištine i Beograda, kao i na razgovore o evropskoj perspektivi čitavog regiona.
Ban je u izveštaju, koji obuhvata period od 16. oktobra prošle do 15. januara ove godine, istakao da iako je došlo da smanjenja tenzija u poslednjem periodu on ostaje zabrinut zbog nestabilne situacije i stalnog rizika od provokacija i eskalacija međuetničkih tenzija.
Generalni sekretar je podsetio da je Savet EU 9. decembra prošle godine odložio odluku o davanju statusa kandidata Srbiji do marta 2012. i da su neke članice to direktno povezale sa situacijom na severu Kosova.
"Događaji iz poslednjeg tromesečja 2011. ponovo su pokazali da i dalje postoji rizik po mir i stabilnost u vezi sa kosovskim problemom, i da se sa tim suočavaju kako ljudi na terenu, tako i međunarodna zajednica", piše u Banovom izveštaju.
On je, ipak dodao, da je dijalog u Briselu pokazao da je moguće postići dogovor o rešavanju praktičnih problema ljudi na terenu i pohvalio Beograd i Prištinu zbog obnavljanja dijaloga u teškim okolnostima.
"Upućujem pohvale i zbog pokazane volje da se razlike rešavaju na miran način", dodao je generalni sekretar UN.
On je izrazio zadovoljstvo napretkom postignutim tokom razgovora u novembru i decembu, ocenivši da postoji vidljiv napredak u sprovođenju prethodno postignutih dogovora.
"Sporazum o integrisanom upravljanju prelazima, iako još nije implementiran, predstavlja važan proboj koji može voditi punoj normalizaciji stanja na severu i uspostavljanju pune slobode kretanja", naveo je Ban.
Prema njegovim rečima, Priština i Beograd su u poslednje vreme pokazali da shvataju značaj pozitivne retorike, što se vidi iz izjava prištinskih lidera da se ostvari bolja komunikacija sa ljudima i liderima opština sa severa Kosova.
"Takođe sam primetio i nedavne izjave lidera u Beogradu, koji ukazuju na potrebu nalaženja sveobuhvatnog i trajnog rešenja za Kosovo, isključujući mogućnost podela po etničkim linijama", ističe se u Banovom izveštaju.
On se osvrnuo i na najavljeni referendum o prihvatanju kosovskih institucija na severu Kosova zakazan za 14. i 15. februar, rekavši da za sada ostaje nejasno da li će biti održan, ali je podsetio da se Vlada Srbije javno izjasnila protiv održavanja referenduma.
Generalni sekretar je ukazao da postoji usporavanje u rešavanju problema raseljenih lica i pronalaženju nestalih, ocenivši da su ta dva pitanja od ključnog značaja za pomirenje.
"Nadam se da će po oba pitanja ove godine biti postignut napredak, za šta je potrebno da se udvostruče napori i poboljša neophodna saradnja", dodao je Ban.
On je pozvao SB UN da nastavi da pruža podršku ulozi UNMIK-a na Kosovu i dodao da je od velikog značaja da se sve inicijative međunarodne zajednice sprovode koordinisano i da budu u okviru rezoluciju 1244 Saveta bezbednosti UN.
Ban je pohvalio i ulogu Evropske unije, NATO i OEBS-a zbog saradnje sa UNMIK-om na Kosovu.
Ministar inostranih poslova Kosova Enver Hodžaj izjavio je danas da će, ukoliko Srbija bude nagrađena statusom kandidata za EU pre nego što rasformira "policijske i vojne strukture na severu Kosova" i ukloni barikade, posledice takve odluke biti zamrznuti konflikt, a postignuti sporazumi neće biti primenjeni.
Hodžaj je rekao da sporazumi ne znače ništa ako se ne primenjuju, a, prema njegovim rečima, Srbija nije ispunila nijednu svoju obavezu u ispunjavanju sporazuma.
Situacija na severu ostaje nestabilna zbog barikada onih koji su na platnom spisku Beograda, rekao je Hodžaj na sednici Saveta bzebednosti UN o Kosovu.
Kfor i Euleks ne mogu da obavljaju svoj mandat zbog barikada. Sever Kosova ne može ostati crna rupa na Kosovu.
Politika Srbije da teži i EU i Kosovu, tumači se kao podela Kosova i članstvo u EU, rekao je Hodžaj.
Kosovo je moderna, održiva država sa jasnim ciljem integracije u evroatlantske institucije, rekao je Hodžaj i pozvao države članice Ujedinjenih nacija (UN) da podrže učešće Prištine u regionalnim forumima.
Prema njegovim rečima, učešće Kosova u regionalnim forumima je od vitalne važnosti za stabilnost Kosova, Zapadnog Balkana i Evrope.
Hodžaj je izjavio da je Vlada Kosova investirala skoro 200 miliona evra u primenu Ahtisarijevog plana i da je većina srpske zajednice prihvatila učešće u kosovskim institucijama.
On je dodao da su formirane opštine Gračanica, Klokot, Štrpce, Parteš, Novo brdo, i da su obezbeđene zone zaštite srpskog kulturnog i verskog nasleđa, što je poboljšalo život kosovskih Srba.
Predstavnici Međunarodne upravljačke grupe su utvrdili na sastanku u Beču da treba početi pripreme za završetak nadzirane nezavisnosti i zatvaranje kancelarije međunarodnog civilnog predstavnika do kraja godine.
Ova grupa je apelovala na Srbiju da se pridržava svojih međunarodnih obaveza i ne meša u unutrašnja pitanja Kosova, rekao je Hodžaj, dodajući da su "nelegalne paramilitarne i policijske strukture Srbije onemogućile primenu Ahtisarijevog plana na severu".
Hodžaj je podsetio da će sledeće nedelje Kosovo proslaviti četvrtu godišnjicu nezavisnosti i poručio da je cilj Vlade da zameni politiku konflikta politikom pomirenja i evropskim integracijama.
Puno priznanje Kosova ostaje važan cilj za moju vladu, rekao je on i podsetio da je 85 članica UN formalno priznalo nezavisnost Kosovo.
Posle četiri godine nezavisnosti, Kosovo je izgradilo državu i ojačalo multietničke i demokratske institucije.
Vlada Kosova pozdravlja uspostavljanje Euleskovog tima za istragu svih optužbi iznetih u izveštaju Dika Martija o trgovini ljudskim organima.
Kosovske institucije su spremne da podrže potpuno razjašnjene ovih navoda, rekao je Hodžaj.
Predstavnici zemalja članica Saveta bezbednosti UN pozvali su danas Beograd i Prištinu da nastave dijalog i pozdravili dosad postignute dogovore, ali i ukazali da situacija na severu Kosova ostaje napeta.
Učesnici u diskusiji na sednici posvećenoj Kosovu založili su se takođe za temeljenu istragu navoda o trgovini organima iz izveštaja Dika Martija, a predstavnik Rusije Vitalij Čurkin pozvao je da se podrži inicijativa Srbije i istraga, umesto Euleksu, poveri mehanizmu pod okriljem Saveta bezbednosti UN.
Ruski ambasador je podsetio i na lošu situaciju na Kosovu po pitanju zaštite svedoka, što je potvrdio i Savet Evrope, a takođe izrazio sumnju i kada je reč o neutralnosti Kfora i Euleks.
Ambasadorka SAD pri UN Rozmari Di Karlo odbacila je kao "neodgovorne i neosnovane" navode o pristrasnosti Euleksovog tima za istragu navoda o trgovini ljudskim organima i šefa tima Vilijamsona.
Predstavnik Kine u Savetu bezbednosti UN izjavio je da Peking smatra da je potrebno tragati za obostrano prihvatljivim rešenjem u okviru dijaloga i koje bi bilo zasnovano na Rezoluciji SB UN 1244.
Predstavnik Nemačke je izrazio zabrinutost zbog situacije na severu Kosova, koja, kako je rekao, negativno utiče na dijalog Beograda i Prištine.
On je osudio postojanje barikada na severu, kao i svako nasilje protiv Kfora i Euleksa.
Pariz pozdravlja plan u četiri tačke predsednika Srbije Borisa Tadića jer bi taj predlog mogao da doprinese pomirenju i stabilnosti, izjavio je francuski predstavnik pri UN.
Na sednici su govorili i predstavnici Velike Britanije, Indije, Azerbjdžana, Portugalije, Pakistana, Južne Afrike, Kolumbije, Gvatemale i Toga koji su se složili u oceni da treba ohrabriti nastavak dijaloga Beograda i Prištine, ali i u konstataciji da situacija na severu ostaje napeta.
(agencije/MONDO)
Pridruži se MONDO zajednici.