Glavno pitanje u Evropi jeste kako prevazići različitosti i ostvariti koristi od suživota ali uz poštovanje identiteta.
Generalni sekretar Saveta Evrope (SE) Torbjorn Jagland izjavio danas u Beogradu da glavno pitanje u Evropi jeste kako prevazići različitosti i ostvariti koristi od suživota i istakao da se mora poštovati pravo Srbije na svoj identitet.
"I vi u Srbiji imate pravo na svoj identitet, i to mora da se poštuje", rekao je Jagland i čestitao Srbiji na dobijanju statusa kandida za članstvo u EU, uz ocenu da je država do tog momenta prešla dugačak put.
Predstavljajući izveštaj "Živeti zajedno: Različitosti i slobode u Evropi 21. veka", Jagland je u Domu Narodne skupštine, istovremeno, upozorio da Evropi preti opasnost od porasta ekstremizma, netrpeljivosti i diskriminacije, kao i jačanja podrške populističkim strankama koje šire ksenofobiju.
On je podsetio i kada je samo dva meseca nakon donošenja izveštaja, desničarski ekstremista Anders Bering Brejvik ubio 77 ljudi na ostrvu Utoja, u Norveškoj.
Jagland je rekao da u Evropi žive ljudi različitih nacionalnosti, kultura i religija i istakao da su najušpešnija ona društva koja uspeju da prevaziđu te različitosti.
On je rekao da su se evropska društva međusobno oduvek razlikovala i da su baš te različitosti bile izvor brojnih dostignuća u Evropi.
Prema njegovim rečima, u Evropi treba više pažnje da se povede o imigrantima i da Evropska komisija procenjuje da bi bez njih u EU u narednih 50 godina ukupan broj radno sposobnog stanoništva mogao opasti za skoro 100 miliona, čak i da u slučaju ukupan broj stanovnika nastavi da raste.
Jagland je ocenio da su vodeći nosioci promena u društvu edukatori, mediji, poslodavci, sindikati, civilno društvo, ali i crkve i verske zajednice.
On je kazao da izveštaj zastupa stanovište da je pitanje identiteta pitanje dobrovoljnog ličnog opredeljenja svakog pojedinaca, te da niko ne bi trebalo da bude primoran da prihvati jedan primarni identitet koji iskljkučuje ostale.
"Evropska društva treba da prigrle različitosti i prihvate da pojedinac može biti 'višeznačni' Evropljanin... Kao građani u demokratskom društvu svi treba da imaju zagarantovano pravo da učestvuju u donošenju zakona i njihova reč treba da se čuje u tom procesu", precizirao je Jagland.
On je rekao da se države podstiču da sva prava i obaveze državljana, uključujući i pravo glasa, prošire na što veći broj rezidenata.
Ambasador Velike Britanije u Srbiji Majkl Devenpoprt, govoreći u uspesima Srbije, rekao da je od 5. oktobra 2000. godine Srbija načinila veliki napredak i da je tada krenula novim pravcem - odnosno ka demokratskim promenama.
On je istakao da je na ovaj dan (obeležavanje ubistva premijera Đinđića) važno prisetititi se gde je Srbija bila pre 5. oktobra 200. godine, a gde je sada.
"Pre samo desetak dana Srbija je dobila status kandidata, a na putu dotle susrela se sa brojnim izazovima i pretnjama", izjavio je Devenport.
On je istakao da se Srbija obavezala da će uspostaviti sigurnost, političku stabilnost, demokratiju, poštovanje ljudskih i manjinskih prava.
Članica Grupe uglednih ličnosti Sonja Liht, koja je sa osam svojih kolega radila na izveštaju, rekla je da je razgovaranje na temu različitosti veoma važno u Srbiji.
Liht je istakla da zakoni u državama moraju da se poštuju, ali i da građani imaju jednaka prava bez obzira na nacionalne, verske i druge različitosti.
Izveštaj "Živeti zajedno" napisalo je devet najuticajnijih lidera i mislilaca u Evropi, među kojima je i predsednica Beogradskog fonda za političku izuzetnost Sonja Liht.
(Tanjug)
"I vi u Srbiji imate pravo na svoj identitet, i to mora da se poštuje", rekao je Jagland i čestitao Srbiji na dobijanju statusa kandida za članstvo u EU, uz ocenu da je država do tog momenta prešla dugačak put.
Predstavljajući izveštaj "Živeti zajedno: Različitosti i slobode u Evropi 21. veka", Jagland je u Domu Narodne skupštine, istovremeno, upozorio da Evropi preti opasnost od porasta ekstremizma, netrpeljivosti i diskriminacije, kao i jačanja podrške populističkim strankama koje šire ksenofobiju.
On je podsetio i kada je samo dva meseca nakon donošenja izveštaja, desničarski ekstremista Anders Bering Brejvik ubio 77 ljudi na ostrvu Utoja, u Norveškoj.
Jagland je rekao da u Evropi žive ljudi različitih nacionalnosti, kultura i religija i istakao da su najušpešnija ona društva koja uspeju da prevaziđu te različitosti.
On je rekao da su se evropska društva međusobno oduvek razlikovala i da su baš te različitosti bile izvor brojnih dostignuća u Evropi.
Prema njegovim rečima, u Evropi treba više pažnje da se povede o imigrantima i da Evropska komisija procenjuje da bi bez njih u EU u narednih 50 godina ukupan broj radno sposobnog stanoništva mogao opasti za skoro 100 miliona, čak i da u slučaju ukupan broj stanovnika nastavi da raste.
Jagland je ocenio da su vodeći nosioci promena u društvu edukatori, mediji, poslodavci, sindikati, civilno društvo, ali i crkve i verske zajednice.
On je kazao da izveštaj zastupa stanovište da je pitanje identiteta pitanje dobrovoljnog ličnog opredeljenja svakog pojedinaca, te da niko ne bi trebalo da bude primoran da prihvati jedan primarni identitet koji iskljkučuje ostale.
"Evropska društva treba da prigrle različitosti i prihvate da pojedinac može biti 'višeznačni' Evropljanin... Kao građani u demokratskom društvu svi treba da imaju zagarantovano pravo da učestvuju u donošenju zakona i njihova reč treba da se čuje u tom procesu", precizirao je Jagland.
On je rekao da se države podstiču da sva prava i obaveze državljana, uključujući i pravo glasa, prošire na što veći broj rezidenata.
Ambasador Velike Britanije u Srbiji Majkl Devenpoprt, govoreći u uspesima Srbije, rekao da je od 5. oktobra 2000. godine Srbija načinila veliki napredak i da je tada krenula novim pravcem - odnosno ka demokratskim promenama.
On je istakao da je na ovaj dan (obeležavanje ubistva premijera Đinđića) važno prisetititi se gde je Srbija bila pre 5. oktobra 200. godine, a gde je sada.
"Pre samo desetak dana Srbija je dobila status kandidata, a na putu dotle susrela se sa brojnim izazovima i pretnjama", izjavio je Devenport.
On je istakao da se Srbija obavezala da će uspostaviti sigurnost, političku stabilnost, demokratiju, poštovanje ljudskih i manjinskih prava.
Članica Grupe uglednih ličnosti Sonja Liht, koja je sa osam svojih kolega radila na izveštaju, rekla je da je razgovaranje na temu različitosti veoma važno u Srbiji.
Liht je istakla da zakoni u državama moraju da se poštuju, ali i da građani imaju jednaka prava bez obzira na nacionalne, verske i druge različitosti.
Izveštaj "Živeti zajedno" napisalo je devet najuticajnijih lidera i mislilaca u Evropi, među kojima je i predsednica Beogradskog fonda za političku izuzetnost Sonja Liht.
(Tanjug)
