Srpski premijer Vojislav Koštunica izrazio je spremnost Srbije da definiše politiku prema Crnoj Gori u sopstvenom i obostranom interesu, ali je izbegao da odgovori da li će i zvanično priznati rezultat referenduma i čestitati crnogorskim zvaničnicima.
Na konferenciji za novinare posle sednice vlade, Koštunica je ponovio da Srbija, posle crnogorskog referenduma, preuzima državno-pravni kontinuitet državne zajednice i postaje njen sledbenik. On je dodao da vlada priprema paket mera kako bi što pre definisala taj status i odnose sa Crnom Gorom.
Na pitanje da li priznaje rezultate referenduma u Crnoj Gori, on je rekao da "Vlada Srbije konstatuje odluku (predsednika Republičke referendumske komisije) Františeka Lipke" o rezultatima referenduma i ne želi da ih komentariše. "Konstatovanje da se prihvata mišljenje RRK znači da se prihvata mišljenje RRK", rekao je on na više puta postavljano pitanje novinara o priznavanju rezultata referenduma, koji je opisao kao "istorijski dogadjaj".
"Vlada Srbije konstatuje odluku Františeka Lipke i ne želi da komentariše" rezultate referenduma, dodao je on i rekao da je Srbija spremna da razgovara sa Crnom Gorom o imovinskim odnosima, obrazovanju, državljanstvu i drugim pitanjima "u najboljoj volji".
Koštunica je detaljno podseio na zalaganja Srbije za očuvanje državne zajednice, navodeći da je ona bila "najbolji način ostvarenja interesa i Srbije i Crne Gore" i ističući da Srbija nije učinila nijedan potez koji bi ugrozio interese Crne Gore, već je pokazala izuzetno strpljenje.
Koštunica je rekao i da Vlada Srbije nije mogla da utiče na odredjivanje uslova referenduma u crnoj Gori, ali je javno stavila do znanja da bi bilo demokratski da i 270.000 državljana Crne Gore, koji žive u Srbiji, trebalo da imaju pravo glasa. "Ispalo je da mogu da glasaju sa cele planete, ali ne i iz Srbije", rekao je on, ukazujući i na zalaganja Vlade Srbije da većina potrebna za odluku na referendumu bude "prirodna, odnosno 50 odsto plus jedan od ukupnog broja upisanih birača".
Prema oceni Koštunice, većina od 55 odsto izašlih, koju je predložila Evropska unija, "teško da se može obrazložiti".
Koštunica je ponovio i stav da je EU imala odlučujući uticaj i na uslove referenduma, kao i da je dala odlučujući glas u RRK o rezultatima.
On je rekao da će, po proglašenju nezavisnosti Crne Gore u crnogorskom parlamentu, Skupština Srbije doneti odluku kojom konstatuje da Srbija preuzima državno-pravni kontinuitet i postaje sledbenik državne zajednice.
To onda obavezuje vladu da preduzime niz mera, kao što je izmena zakona o ministarstvima, radi preuzimanja nadležnosti državne zajednice, kao i zakona o preuredjenju službi državne zajednice i zakona o važenju zakona donetih na nivou državne zajednice. Prema rečima Koštunice, taj posao treba povezati sa usvajanjem novog ustava, jer ne može biti potpun bez njega.
Na konferenciji za novinare posle sednice vlade, Koštunica je ponovio da Srbija, posle crnogorskog referenduma, preuzima državno-pravni kontinuitet državne zajednice i postaje njen sledbenik. On je dodao da vlada priprema paket mera kako bi što pre definisala taj status i odnose sa Crnom Gorom.
Na pitanje da li priznaje rezultate referenduma u Crnoj Gori, on je rekao da "Vlada Srbije konstatuje odluku (predsednika Republičke referendumske komisije) Františeka Lipke" o rezultatima referenduma i ne želi da ih komentariše. "Konstatovanje da se prihvata mišljenje RRK znači da se prihvata mišljenje RRK", rekao je on na više puta postavljano pitanje novinara o priznavanju rezultata referenduma, koji je opisao kao "istorijski dogadjaj".
"Vlada Srbije konstatuje odluku Františeka Lipke i ne želi da komentariše" rezultate referenduma, dodao je on i rekao da je Srbija spremna da razgovara sa Crnom Gorom o imovinskim odnosima, obrazovanju, državljanstvu i drugim pitanjima "u najboljoj volji".
Koštunica je detaljno podseio na zalaganja Srbije za očuvanje državne zajednice, navodeći da je ona bila "najbolji način ostvarenja interesa i Srbije i Crne Gore" i ističući da Srbija nije učinila nijedan potez koji bi ugrozio interese Crne Gore, već je pokazala izuzetno strpljenje.
Koštunica je rekao i da Vlada Srbije nije mogla da utiče na odredjivanje uslova referenduma u crnoj Gori, ali je javno stavila do znanja da bi bilo demokratski da i 270.000 državljana Crne Gore, koji žive u Srbiji, trebalo da imaju pravo glasa. "Ispalo je da mogu da glasaju sa cele planete, ali ne i iz Srbije", rekao je on, ukazujući i na zalaganja Vlade Srbije da većina potrebna za odluku na referendumu bude "prirodna, odnosno 50 odsto plus jedan od ukupnog broja upisanih birača".
Prema oceni Koštunice, većina od 55 odsto izašlih, koju je predložila Evropska unija, "teško da se može obrazložiti".
Koštunica je ponovio i stav da je EU imala odlučujući uticaj i na uslove referenduma, kao i da je dala odlučujući glas u RRK o rezultatima.
On je rekao da će, po proglašenju nezavisnosti Crne Gore u crnogorskom parlamentu, Skupština Srbije doneti odluku kojom konstatuje da Srbija preuzima državno-pravni kontinuitet i postaje sledbenik državne zajednice.
To onda obavezuje vladu da preduzime niz mera, kao što je izmena zakona o ministarstvima, radi preuzimanja nadležnosti državne zajednice, kao i zakona o preuredjenju službi državne zajednice i zakona o važenju zakona donetih na nivou državne zajednice. Prema rečima Koštunice, taj posao treba povezati sa usvajanjem novog ustava, jer ne može biti potpun bez njega.
"Srbija da počne da se bavi sobom"
Upitan da li će čestitati crnogorskim zvaničnicima, Koštunica je podsetio na prioritete Srbije i dodao da je vreme da Srbija počne da se bavi sama sobom.
On je dodao i da "jedna država može da postoji i bez priznanja", kao i da se diplomatski odnosi mogu uspostaviti na različite načine. "Može i odlaskom šefa države, i notom, ali to je manje važno u odnosu na probleme. Sve drugo je manifestacija, a ne suština", rekao je Koštunica, koji je izrazio i uverenje da će biti postignut konsenzus o usvajanju Ustava Srbije, koji bi, kako je rekao, automatski značio parlamentarne i predsedničke izbore.
Koštunica nije želeo da govori o rekonstrukciji vlade, navodeći da će javnost o tome biti obaveštena kada predlog bude podnet Skupštini Srbije.
Povodom izrade novog ustava Srbije, Koštunica je rekao da će za nedelju dana biti moguće "podvući crtu" i kazati šta je uradjeno u razgovorima o novom ustavu i da li će se ići na njegovu izradu.
"Raspoloženje postoji, a postoji i potreba", rekao je on i dodao da se, u slučaju neuspeha, mora utvrditi ko koči ustav.
Premijer je potvrdio da "novi ustav znači nove izbore", koji će biti održani, kako je rekao, "za sve institucije - nov sastav skupštine, vladu i novog predsednika Republike".
Povodom očekivane rekonstrukcije vlade, posle ostavke potpredsednika Miroljuba Labusa i crnogorskog referenduma, Koštunica nije želeo da saopšti detalje. "Imaćete detaljnu sliku o vladi onoga trenutka kada je dostavim Skupštini Srbije, Pre toga to neću učiniti, jer mi to i zakon zabranjuje, jer prvo moram da se obratim skupštini, pa da obavestim javnost", rekao je Koštunica.
Povodom zamrzavanja američke pomoći Srbiji, zbog nesaradnje sa Haškim tribunalom, Koštunica je rekao je da je posle 5. oktobra 2000. godine verovao da će se svi problemi rešavati u partnerskom odnosu, bez pritisaka i uslovljavanja, kako sa Briselom, tako i sa Vašingtonom.
"Političkim partnerstvom moglo bi da se uradi mnogo toga više", rekao je on i nazvao pritiske medjunarodne zajednice "omčom oko vrata".
On je ponovio i stav da u Srbiji postoji politička volja za punu saradnju sa Haškim tribunalom i podsetio da je, zahvaljujući tome,
17 optuženika i otišlo u Hag.
(Beta)
On je dodao i da "jedna država može da postoji i bez priznanja", kao i da se diplomatski odnosi mogu uspostaviti na različite načine. "Može i odlaskom šefa države, i notom, ali to je manje važno u odnosu na probleme. Sve drugo je manifestacija, a ne suština", rekao je Koštunica, koji je izrazio i uverenje da će biti postignut konsenzus o usvajanju Ustava Srbije, koji bi, kako je rekao, automatski značio parlamentarne i predsedničke izbore.
Koštunica nije želeo da govori o rekonstrukciji vlade, navodeći da će javnost o tome biti obaveštena kada predlog bude podnet Skupštini Srbije.
Povodom izrade novog ustava Srbije, Koštunica je rekao da će za nedelju dana biti moguće "podvući crtu" i kazati šta je uradjeno u razgovorima o novom ustavu i da li će se ići na njegovu izradu.
"Raspoloženje postoji, a postoji i potreba", rekao je on i dodao da se, u slučaju neuspeha, mora utvrditi ko koči ustav.
Premijer je potvrdio da "novi ustav znači nove izbore", koji će biti održani, kako je rekao, "za sve institucije - nov sastav skupštine, vladu i novog predsednika Republike".
Povodom očekivane rekonstrukcije vlade, posle ostavke potpredsednika Miroljuba Labusa i crnogorskog referenduma, Koštunica nije želeo da saopšti detalje. "Imaćete detaljnu sliku o vladi onoga trenutka kada je dostavim Skupštini Srbije, Pre toga to neću učiniti, jer mi to i zakon zabranjuje, jer prvo moram da se obratim skupštini, pa da obavestim javnost", rekao je Koštunica.
Povodom zamrzavanja američke pomoći Srbiji, zbog nesaradnje sa Haškim tribunalom, Koštunica je rekao je da je posle 5. oktobra 2000. godine verovao da će se svi problemi rešavati u partnerskom odnosu, bez pritisaka i uslovljavanja, kako sa Briselom, tako i sa Vašingtonom.
"Političkim partnerstvom moglo bi da se uradi mnogo toga više", rekao je on i nazvao pritiske medjunarodne zajednice "omčom oko vrata".
On je ponovio i stav da u Srbiji postoji politička volja za punu saradnju sa Haškim tribunalom i podsetio da je, zahvaljujući tome,
17 optuženika i otišlo u Hag.
(Beta)
Pridruži se MONDO zajednici.