Najvažniji oblici kršenja ljudskih prava u Srbiji u 2011. godini bili su diskriminacija i nasilje prema manjinama, korupcija u zdravstvu, obrazovanju, sudstvu i više vladinih resora uključujući policiju, navodi se u godišnjem izveštaju američkog Stejt departmenta.
U ovom upravo objavljenom dokumentu ističe se da je pravosuđe u Srbiji neefikasno, što za rezultat ima duga suđenja i njihova odlaganja, kao i dugo zadržavanje u pritvoru.
Navodi se, takođe, da je sudstvo i dalje podložno korupciji i uticaju politike.
U ostala kršenja ljudskih prava spada fizičko maltretiranje pritvorenika, maltretiranje novinara, boraca za ljudska prava i ostalih koji kritikuju vlasti.
Tu su i nedostatak dugoročnih rešenja za ogroman broj interno raseljenih lica, društveno i porodično nasilje nad ženama i decom, kao i krijumčarenje ljudi.
Ukazuje se da je srpska vlada poduzela korake ka krivičnom gonjenju vladinih i policijskih zvaničnika, onda kada su zloupotrebe iznete u javnost.
Veruje se, međutim, da postoje brojni slučajevi korupcije, policijskog maltretiranja i drugih vidova zloupotreba koji nisu prijavljeni.
Ocenjuje se da je u pitanju sistemska korupcija, što prema Stejt departmentu, pokazuju i izveštaji Transparentnosti Srbija i Agencije za borbu protiv korupcije.
U odeljku o sudstvu, Stejt department kaže da Ustav Srbije govori o nezavisnom sudstvu, ali da su u praksi sudovi ostali podložni korupciji i političkom uticaju.
Sudovi su neefikasni i u nekim slučajevima su potrebne godine da bi se rešili predmeti, navodi Stejt department.
Dodaje se i da sudije i tužioci koji su se bavili slučajevima organizovanog kriminala i ratnih zločina, i dalje dobijaju pretnje smrću i zbog toga imaju stalnu zaštitu policije.
Kada su u pitanju mediji, Stejt department ocenjuje da, iako je dogovorena nova medijska strategija, do kraja 2011. godine nije učinjeno ništa da se ona implementira.
"Nezavisni mediji su bili aktivni i iskazivali različita viđenja, ali neke medijske organizacije su doživele i pretnje zbog objavljivanja stavova koji kritikuju Vladu", ocenjuje se u izveštaju.
Stejt department navodi da je većina štampanih i elektronskih medija u privatnim rukama, iako je država zadržala deo medijskog prostora jer nije sprovedena privatizacija opštinskih i lokalnih medija.
Takođe, neke novine nisu iznele podatke o svom vlasništvu, pa se postavlja pitanje njihove nezavisnosti, smatra Stejt deparment.
Izveštavanje RTS-a je ocenjeno kao najčešće objektivno, ali se dodaje da vlada ima priličan uticaj na RTS i RT Vojvodine.
"Takođe, mnoge televizijske stanice se oslanjaju na državnu agenciju Tanjug kao izvor za svoje vesti, dok se nezavisne agencije Beta i Fonet bune da Tanjug zbog državnog finansiranja ima nepravednu tržišnu prednost u odnosu na njih", piše u izveštaju.
Kada je reč o policiji, Stejt department navodi da se popravio kvalitet unutrašnje kontrole u toj instituciji.
"Hapšenja su vršena u skladu sa zakonom, iako je policija ponekad koristila silu ili pretnju za iznudu priznanja", navodi se u izveštaju.
Kao jedan od problema u kaznenoj politici, navodi se prenatrpanost zatvora u Srbiji.
Stejt department ističe da nema novih dokaza da su čuvari maltretirali zatvorenike, ali dodaje da se ne vode dobro statistički podaci o povredama zatvorenika.
Stejt department navodi da je "većina posmatrača uverena da srpske vlasti selektivno nadgledaju komunikacije, prisluškuju razgovore, čitaju fizičku i elektronsku poštu".
Takođe, ocenjuje se da su diskriminacija i društveno nasilje protiv manjina i dalje prisutni, kao i nasilje u porodici protiv žena i dece.
Kao najugroženija manjinska etnička zajednica navedeni su Romi, koji su prošle godine, prema izveštaju, bili meta policijskog nasilja, društvene diskriminacije i verbalnog i fizičkog maltretiranja.
Takođe, kao ozbiljan problem se navodi i nasilje prema LGBT populaciji.
Iako se napadi često dešavaju, samo deo njih se prijavljuje zbog straha od daljeg maltretiranja, ocenjuje u izveštaju.
Stejt department podseća da prošle godine u Srbiji nije održana Parada ponosa, za razliku od 2010.godine.
Kao dobre strane, u izveštaju se ističe činjenica da u Srbiji ne postoje politički zatvorenici, kao i da nije bilo slučajeva nestanka osoba koji bi bili politički motivisani.
Barikade koje je postavljala "tvrda linija među Srbima na severu Kosova ozbiljno su ugrozile osnovna prava, uključujući slobodu kretanja i isporuke dobara", navodi se u izveštaju koji se odnosi na Kosovo.
Takođe se navodi da su se "srpski tvrdolinijaši nasilno razračunavali sa neistomišljenicima u sopstvenom narodu, kao i sa pripadnicima međunarodnih snaga, zbog čega je bilo mrtvih i povređenih".
Na Kosovu je prisutna diskriminacija prema manjinama, osobama sa posebnim potrebama, pripadnicima lezbijske, gej, biseksualne i tranšeksualne zajednice (LGBT), kao i porodično nasilje – naročito nad ženama.
Spominje se i nasilje nad zatvorenicima, korupcija i favorizovanje u zatvorima, duga pritvaranja, neefikasnost sudstva, ponižavajuće ponašanje zvaničnika i kriminalnih elemenata prema medijima, slab napredak u vraćanju interno raseljenih lica, korupcija u vlastima, krijumčarenje ljudi i radna eksploatacija dece u "sivom" sektoru.
(agencije/MONDO)
Navodi se, takođe, da je sudstvo i dalje podložno korupciji i uticaju politike.
U ostala kršenja ljudskih prava spada fizičko maltretiranje pritvorenika, maltretiranje novinara, boraca za ljudska prava i ostalih koji kritikuju vlasti.
Tu su i nedostatak dugoročnih rešenja za ogroman broj interno raseljenih lica, društveno i porodično nasilje nad ženama i decom, kao i krijumčarenje ljudi.
Ukazuje se da je srpska vlada poduzela korake ka krivičnom gonjenju vladinih i policijskih zvaničnika, onda kada su zloupotrebe iznete u javnost.
Veruje se, međutim, da postoje brojni slučajevi korupcije, policijskog maltretiranja i drugih vidova zloupotreba koji nisu prijavljeni.
Ocenjuje se da je u pitanju sistemska korupcija, što prema Stejt departmentu, pokazuju i izveštaji Transparentnosti Srbija i Agencije za borbu protiv korupcije.
U odeljku o sudstvu, Stejt department kaže da Ustav Srbije govori o nezavisnom sudstvu, ali da su u praksi sudovi ostali podložni korupciji i političkom uticaju.
Sudovi su neefikasni i u nekim slučajevima su potrebne godine da bi se rešili predmeti, navodi Stejt department.
Dodaje se i da sudije i tužioci koji su se bavili slučajevima organizovanog kriminala i ratnih zločina, i dalje dobijaju pretnje smrću i zbog toga imaju stalnu zaštitu policije.
Kada su u pitanju mediji, Stejt department ocenjuje da, iako je dogovorena nova medijska strategija, do kraja 2011. godine nije učinjeno ništa da se ona implementira.
"Nezavisni mediji su bili aktivni i iskazivali različita viđenja, ali neke medijske organizacije su doživele i pretnje zbog objavljivanja stavova koji kritikuju Vladu", ocenjuje se u izveštaju.
Stejt department navodi da je većina štampanih i elektronskih medija u privatnim rukama, iako je država zadržala deo medijskog prostora jer nije sprovedena privatizacija opštinskih i lokalnih medija.
Takođe, neke novine nisu iznele podatke o svom vlasništvu, pa se postavlja pitanje njihove nezavisnosti, smatra Stejt deparment.
Izveštavanje RTS-a je ocenjeno kao najčešće objektivno, ali se dodaje da vlada ima priličan uticaj na RTS i RT Vojvodine.
"Takođe, mnoge televizijske stanice se oslanjaju na državnu agenciju Tanjug kao izvor za svoje vesti, dok se nezavisne agencije Beta i Fonet bune da Tanjug zbog državnog finansiranja ima nepravednu tržišnu prednost u odnosu na njih", piše u izveštaju.
Kada je reč o policiji, Stejt department navodi da se popravio kvalitet unutrašnje kontrole u toj instituciji.
"Hapšenja su vršena u skladu sa zakonom, iako je policija ponekad koristila silu ili pretnju za iznudu priznanja", navodi se u izveštaju.
Kao jedan od problema u kaznenoj politici, navodi se prenatrpanost zatvora u Srbiji.
Stejt department ističe da nema novih dokaza da su čuvari maltretirali zatvorenike, ali dodaje da se ne vode dobro statistički podaci o povredama zatvorenika.
Stejt department navodi da je "većina posmatrača uverena da srpske vlasti selektivno nadgledaju komunikacije, prisluškuju razgovore, čitaju fizičku i elektronsku poštu".
Takođe, ocenjuje se da su diskriminacija i društveno nasilje protiv manjina i dalje prisutni, kao i nasilje u porodici protiv žena i dece.
Kao najugroženija manjinska etnička zajednica navedeni su Romi, koji su prošle godine, prema izveštaju, bili meta policijskog nasilja, društvene diskriminacije i verbalnog i fizičkog maltretiranja.
Takođe, kao ozbiljan problem se navodi i nasilje prema LGBT populaciji.
Iako se napadi često dešavaju, samo deo njih se prijavljuje zbog straha od daljeg maltretiranja, ocenjuje u izveštaju.
Stejt department podseća da prošle godine u Srbiji nije održana Parada ponosa, za razliku od 2010.godine.
Kao dobre strane, u izveštaju se ističe činjenica da u Srbiji ne postoje politički zatvorenici, kao i da nije bilo slučajeva nestanka osoba koji bi bili politički motivisani.
Barikade koje je postavljala "tvrda linija među Srbima na severu Kosova ozbiljno su ugrozile osnovna prava, uključujući slobodu kretanja i isporuke dobara", navodi se u izveštaju koji se odnosi na Kosovo.
Takođe se navodi da su se "srpski tvrdolinijaši nasilno razračunavali sa neistomišljenicima u sopstvenom narodu, kao i sa pripadnicima međunarodnih snaga, zbog čega je bilo mrtvih i povređenih".
Na Kosovu je prisutna diskriminacija prema manjinama, osobama sa posebnim potrebama, pripadnicima lezbijske, gej, biseksualne i tranšeksualne zajednice (LGBT), kao i porodično nasilje – naročito nad ženama.
Spominje se i nasilje nad zatvorenicima, korupcija i favorizovanje u zatvorima, duga pritvaranja, neefikasnost sudstva, ponižavajuće ponašanje zvaničnika i kriminalnih elemenata prema medijima, slab napredak u vraćanju interno raseljenih lica, korupcija u vlastima, krijumčarenje ljudi i radna eksploatacija dece u "sivom" sektoru.
(agencije/MONDO)
