U vlasotinačkom selu Dadince danas je otkriveno spomen obeležje nekadašnjem predsedniku Vlade Jugoslavije Dragiši Cvetkoviću (1893-1969), koji je poreklom iz tog sela.
Spomen obeležje podigli su leskovački ginekolog Slavko Krstić i njegov brat građevinski inženjer Žarko Krstić pored škole u Dadincu, čiju je izgradnju pomogao Cvetković.
"Podižući spomenik toj grandioznoj ličnosti, ispunio sam svoj san da na ovim prostorima više ne lebde podele i da bude ispravljena jedna velika istorijska nepravda", kazao je Slavko Krstić.
Otkrivanju spomen obeležja nekadašnjem novinaru, gradnačelniku Niša, ministru u tri ministarstva Vlade Kraljevine Jugoslavije i predsedniku te vlade u burnim istorijskim vremenima, prisustvovao je veliki broj zvanica, ali i Cvetkovićeva unuka Milica Ranković i praunuk Ivan Biliškov iz Beograda.
"Veoma sam uzbuđena i volela bih da su ovo dočekali i ostali članovi naše familije. Moja majka Zora je živa, ali nije mogla da dođe zbog godina i bolesti. Nisam očekivala da se ovako nešto desi u postojbini moga dede", rekla je Beti Rankovićeva, koja je jedva prikrivala suze.
Dragiša Cvetković je rođen u Nišu, ali je kao dečak dolazio u Dadince, rodno selo svoga oca Jovana. Potomci njegovih drugova pričaju da je voleo da se kupa u obližnjoj reci, i da je, kada je postao važna ličnost, pomagao seljane.
"Mom dedi je omogućio da služi vojsku u Nišu, da bude bliži porodici", rekao je Dragan Popović predsednik Mesne zajednice togplaninskog sela u kome ima oko 200 žitelja.
Jedan od trojice idejnih tvoraca spomen obeležja Žarko Krstić ispričao je da je Dragiša i kao čovek na položaju dolazio u Dadince i da ga seljani pamte kao dobrotvora.
"Dadince je još pre Drugog svetskog rata imalo struju jer je Dagiša donirao turbinu koja je crpila vodu iz reke, pa su svi seljani imali sijalicu. Najsiromašnijima je nalazio poslove širom Jugoslavije", ispričao je Krstić.
Dragiša Cvetković bio je predsednik Vlade Kraljevine Jugoslavije od 1939 do 1941. godine kada je vlada svrgnuta posle puča 27. marta.
Više puta je odbio saradnju sa okupatorom, pa je dva puta bio odvođen u logor Banjica. Prebegao je u Bugarsku septembra 1944. godine i preko Turske stigao do Pariza gde je i umro.
Sahranjen je na srpskom delu pariskog groblja Tijea.
Proglašen je za izdajnika i imovina mu je konfiskovana. Okružni sud u Nišu rehabilitovao ga je 2009. godine.
Istorija ga pamti kao predsednika Vlade koji je potpisao protokol o Trojnom paktu između sila osovine - Nemačke, Italije i Japana, ali su današnji govornici rekli da je on bio heroj jer je tim činom želo da izbegne stradanje svog naroda u skoro porobljenoj Evropi.
Spomen obeležje u Dadincu je jedino obeležje bivšem predsedniku Vlade Jugoslavije Cvetkoviću na prostorima Srbije i bivše Jugoslavije.
Po njegovim imenu nazvana je i jedna ulica u Nišu.
(Beta)
"Podižući spomenik toj grandioznoj ličnosti, ispunio sam svoj san da na ovim prostorima više ne lebde podele i da bude ispravljena jedna velika istorijska nepravda", kazao je Slavko Krstić.
Otkrivanju spomen obeležja nekadašnjem novinaru, gradnačelniku Niša, ministru u tri ministarstva Vlade Kraljevine Jugoslavije i predsedniku te vlade u burnim istorijskim vremenima, prisustvovao je veliki broj zvanica, ali i Cvetkovićeva unuka Milica Ranković i praunuk Ivan Biliškov iz Beograda.
"Veoma sam uzbuđena i volela bih da su ovo dočekali i ostali članovi naše familije. Moja majka Zora je živa, ali nije mogla da dođe zbog godina i bolesti. Nisam očekivala da se ovako nešto desi u postojbini moga dede", rekla je Beti Rankovićeva, koja je jedva prikrivala suze.
Dragiša Cvetković je rođen u Nišu, ali je kao dečak dolazio u Dadince, rodno selo svoga oca Jovana. Potomci njegovih drugova pričaju da je voleo da se kupa u obližnjoj reci, i da je, kada je postao važna ličnost, pomagao seljane.
"Mom dedi je omogućio da služi vojsku u Nišu, da bude bliži porodici", rekao je Dragan Popović predsednik Mesne zajednice togplaninskog sela u kome ima oko 200 žitelja.
Jedan od trojice idejnih tvoraca spomen obeležja Žarko Krstić ispričao je da je Dragiša i kao čovek na položaju dolazio u Dadince i da ga seljani pamte kao dobrotvora.
"Dadince je još pre Drugog svetskog rata imalo struju jer je Dagiša donirao turbinu koja je crpila vodu iz reke, pa su svi seljani imali sijalicu. Najsiromašnijima je nalazio poslove širom Jugoslavije", ispričao je Krstić.
Dragiša Cvetković bio je predsednik Vlade Kraljevine Jugoslavije od 1939 do 1941. godine kada je vlada svrgnuta posle puča 27. marta.
Više puta je odbio saradnju sa okupatorom, pa je dva puta bio odvođen u logor Banjica. Prebegao je u Bugarsku septembra 1944. godine i preko Turske stigao do Pariza gde je i umro.
Sahranjen je na srpskom delu pariskog groblja Tijea.
Proglašen je za izdajnika i imovina mu je konfiskovana. Okružni sud u Nišu rehabilitovao ga je 2009. godine.
Istorija ga pamti kao predsednika Vlade koji je potpisao protokol o Trojnom paktu između sila osovine - Nemačke, Italije i Japana, ali su današnji govornici rekli da je on bio heroj jer je tim činom želo da izbegne stradanje svog naroda u skoro porobljenoj Evropi.
Spomen obeležje u Dadincu je jedino obeležje bivšem predsedniku Vlade Jugoslavije Cvetkoviću na prostorima Srbije i bivše Jugoslavije.
Po njegovim imenu nazvana je i jedna ulica u Nišu.
(Beta)
