Nadmetanje litvanskog i srpskog kandidata za mesto predsedavajućeg Generalne skupštine UN, koje je pripalo Vuku Jeremiću, koči put Srbije ka EU, piše "Danas".
Od 27 država članica Evropske unije jedino Litvanija nije ratifikovala Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju Srbije Uniji, iako su vlasti u Vilnjusu najavljivale da je to praktično završena stvar.
Ratifikacija je uključena u prolećno zasedanje parlamenta, koje je trebalo da bude održano krajem juna.
I pored brojnih pokušaja da stupe u kontakt s nekim iz litvanskog parlamenta ili Ministarstva spoljnih poslova, novinarima to nije pošlo za rukom.
Iako je u javnosti spekulisano da je „kamen spoticanja“ sporna privatizacija Beogradske industrije piva, koju je kupila jedna litvanska kompanija, ipak veći razlog je nadmetanje litvanskog i srpskog kandidata za mesto predsedavajućeg Generalne skupštine Ujedinjenih nacija, koje je na kraju pripalo bivšem ministru spoljnih poslova Srbije Vuku Jeremiću.
Sagovornici "Danasa" Ognjen Pribićević i Seška
Stanojlović smatraju da ratifikacija SSP svakako ima veze sa izborom Jeremića za predsedavajućeg GS UN i poništenom privatizacijom BIP. Prema njihovom mišljenju, nije dobro što jedino Litvanija nije ratifikovala ovaj Sporazum i dodaju da je ovoj zemlji u interesu da odugovlače s tim pitanjem.
Ognjen Pribićević, saradnik Instituta društvenih nauka, kaže za Danas da činjenica da Litvanija nije ratifikovala SSP „svakako ima veze sa Jeremićevom pobedom u Ujedinjenim nacijama i sa poništenjem privatizacije Beogradske industrije piva“.
"Sve u životu ima svoju cenu i verovatno ćemo morati da plaćamo ceh za predsedavanje GS UN i za BIP. Pitanje je kako će se ključni igrači u evropskim integracijama, pre svega države Zapada, u prvom redu Francuska i Nemačka, ponašati prema Srbiji. Te zemlje sada sede i čekaju da vide koje će poteze preduzeti nova Vlada Srbije, naročito kada je reč o kosovskom pitanju. Francuzi i Nemci su „podigli obrve“ i sve zavisi od koraka koje će povući Dačićev kabinet. Litvaniji je, nesumnjivo, u interesu da odugovlači sa donošenjem odluke o ratifikaciji, ali ako zapadne zemlje pozitivno ocene Srbiju, i parlament te države će morati da ratifikuje SSP", smatra Pribićević.
Sličan stav zastupa Seška Stanojlović, dugogodišnja spoljnopolitička novinarka, koja ocenjuje za "Danas" da je ponašanje Litvanaca pre svega izazvano nezadovoljstvom zbog Jeremića.
"Mislim da je pobeda Jeremića u Ujedinjenim nacijama bila iznuđena i diplomatski nekorektna. Nije dobro za Srbiju što je Litvanija jedina država koja nije ratifikovala Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju i to je izazov koji je ostavljen novom ministru inostranih poslova Ivanu Mrkiću. Takav razvoj situacije predstavlja poruku i pouku Mrkiću za njegovo buduće diplomatsko delovanje", zaključuje Stanojlovićeva.
Jeremić je u januaru podneo kandidaturu na tu funkciju, iako se već odavno znalo da Litvanci imaju svog predstavnika, ambasadora pri UN Dačijusa Čekuolisa i da oni pretendiraju na mesto predsedavajućeg GS UN. Pošto je Jeremić izabran, sumnja se da su litvanske vlasti upravo zbog toga „ljute“ i da ne žele da ratifikuju SSP sa Srbijom.
Inače, sve članice Unije su ravnopravne i imaju mogućnost da zaustave odluke Brisela, kao što je to slučaj sa Grčkom, koja već godinama blokira napredak Makedonije u evrointegracijama zbog spora oko imena ove bivše jugoslovenske republike. Osim Litvanije, Srbija je ratifikaciju SSP dugo čekala i od Belgije i Rumunije.
Senat parlamenta Rumunije ratifikovao je ovaj Sporazum u aprilu, nakon što je potpisan protokol o pravima rumunske manjine u Srbiji. Što se tiče Belgije, kasna ratifikacije je usledila jer je ova zemlja imala problema sa formiranjem vlasti, pa im „naš problem“ nije bio prioritet.
SSP je međunarodni ugovor koji su Srbija i EU potpisale 29. aprila 2008. i koji uspostavlja pravni okvir za odnose potpisnica u oblastima političkog dijaloga, regionalne saradnje, slobodnog kretanja roba, ljudi, usluga i kapitala, pravosuđa i unutrašnjih poslova, konkurencije, finansijske saradnje, usklađivanja zakona, itd.
Dve najvažnije obaveze koje Srbija preuzima ovim sporazumom su uspostavljanje zone slobodne trgovine i usklađivanje zakonodavstva Srbije s pravom EU. Obaveza Srbije sastoji se u postepenom ukidanju carina na uvoz robe poreklom iz EU u prelaznom periodu. EU, s druge strane, ovim ugovorom potvrđuje slobodan pristup robi iz Srbije na tržište EU.
Da bi SSP stupio na snagu, neophodno je da bude ratifikovan u svim državama članicama EU i u Evropskom parlamentu. Do ratifikacije se primenjuje Prelazni sporazum o trgovini i trgovinskim pitanjima, koji prestaje da važi od trenutka stupanja na snagu SSP. Inače, ovaj Sporazum ratifikovan je u Skupštini Srbije 9. septembra 2008, a 19. januara 2011. u Evropskom parlamentu.
(MONDO/Foto: Tanjug: Jeremić sa suprugom u Londonu/Miloš Jelesijević)
Ratifikacija je uključena u prolećno zasedanje parlamenta, koje je trebalo da bude održano krajem juna.
I pored brojnih pokušaja da stupe u kontakt s nekim iz litvanskog parlamenta ili Ministarstva spoljnih poslova, novinarima to nije pošlo za rukom.
Iako je u javnosti spekulisano da je „kamen spoticanja“ sporna privatizacija Beogradske industrije piva, koju je kupila jedna litvanska kompanija, ipak veći razlog je nadmetanje litvanskog i srpskog kandidata za mesto predsedavajućeg Generalne skupštine Ujedinjenih nacija, koje je na kraju pripalo bivšem ministru spoljnih poslova Srbije Vuku Jeremiću.
Sagovornici "Danasa" Ognjen Pribićević i Seška
Stanojlović smatraju da ratifikacija SSP svakako ima veze sa izborom Jeremića za predsedavajućeg GS UN i poništenom privatizacijom BIP. Prema njihovom mišljenju, nije dobro što jedino Litvanija nije ratifikovala ovaj Sporazum i dodaju da je ovoj zemlji u interesu da odugovlače s tim pitanjem.
Ognjen Pribićević, saradnik Instituta društvenih nauka, kaže za Danas da činjenica da Litvanija nije ratifikovala SSP „svakako ima veze sa Jeremićevom pobedom u Ujedinjenim nacijama i sa poništenjem privatizacije Beogradske industrije piva“.
"Sve u životu ima svoju cenu i verovatno ćemo morati da plaćamo ceh za predsedavanje GS UN i za BIP. Pitanje je kako će se ključni igrači u evropskim integracijama, pre svega države Zapada, u prvom redu Francuska i Nemačka, ponašati prema Srbiji. Te zemlje sada sede i čekaju da vide koje će poteze preduzeti nova Vlada Srbije, naročito kada je reč o kosovskom pitanju. Francuzi i Nemci su „podigli obrve“ i sve zavisi od koraka koje će povući Dačićev kabinet. Litvaniji je, nesumnjivo, u interesu da odugovlači sa donošenjem odluke o ratifikaciji, ali ako zapadne zemlje pozitivno ocene Srbiju, i parlament te države će morati da ratifikuje SSP", smatra Pribićević.
Sličan stav zastupa Seška Stanojlović, dugogodišnja spoljnopolitička novinarka, koja ocenjuje za "Danas" da je ponašanje Litvanaca pre svega izazvano nezadovoljstvom zbog Jeremića.
"Mislim da je pobeda Jeremića u Ujedinjenim nacijama bila iznuđena i diplomatski nekorektna. Nije dobro za Srbiju što je Litvanija jedina država koja nije ratifikovala Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju i to je izazov koji je ostavljen novom ministru inostranih poslova Ivanu Mrkiću. Takav razvoj situacije predstavlja poruku i pouku Mrkiću za njegovo buduće diplomatsko delovanje", zaključuje Stanojlovićeva.
Jeremić je u januaru podneo kandidaturu na tu funkciju, iako se već odavno znalo da Litvanci imaju svog predstavnika, ambasadora pri UN Dačijusa Čekuolisa i da oni pretendiraju na mesto predsedavajućeg GS UN. Pošto je Jeremić izabran, sumnja se da su litvanske vlasti upravo zbog toga „ljute“ i da ne žele da ratifikuju SSP sa Srbijom.
Inače, sve članice Unije su ravnopravne i imaju mogućnost da zaustave odluke Brisela, kao što je to slučaj sa Grčkom, koja već godinama blokira napredak Makedonije u evrointegracijama zbog spora oko imena ove bivše jugoslovenske republike. Osim Litvanije, Srbija je ratifikaciju SSP dugo čekala i od Belgije i Rumunije.
Senat parlamenta Rumunije ratifikovao je ovaj Sporazum u aprilu, nakon što je potpisan protokol o pravima rumunske manjine u Srbiji. Što se tiče Belgije, kasna ratifikacije je usledila jer je ova zemlja imala problema sa formiranjem vlasti, pa im „naš problem“ nije bio prioritet.
SSP je međunarodni ugovor koji su Srbija i EU potpisale 29. aprila 2008. i koji uspostavlja pravni okvir za odnose potpisnica u oblastima političkog dijaloga, regionalne saradnje, slobodnog kretanja roba, ljudi, usluga i kapitala, pravosuđa i unutrašnjih poslova, konkurencije, finansijske saradnje, usklađivanja zakona, itd.
Dve najvažnije obaveze koje Srbija preuzima ovim sporazumom su uspostavljanje zone slobodne trgovine i usklađivanje zakonodavstva Srbije s pravom EU. Obaveza Srbije sastoji se u postepenom ukidanju carina na uvoz robe poreklom iz EU u prelaznom periodu. EU, s druge strane, ovim ugovorom potvrđuje slobodan pristup robi iz Srbije na tržište EU.
Da bi SSP stupio na snagu, neophodno je da bude ratifikovan u svim državama članicama EU i u Evropskom parlamentu. Do ratifikacije se primenjuje Prelazni sporazum o trgovini i trgovinskim pitanjima, koji prestaje da važi od trenutka stupanja na snagu SSP. Inače, ovaj Sporazum ratifikovan je u Skupštini Srbije 9. septembra 2008, a 19. januara 2011. u Evropskom parlamentu.
(MONDO/Foto: Tanjug: Jeremić sa suprugom u Londonu/Miloš Jelesijević)
