SRS je podnela je Ustavnom sudu inicijative za ocenu ustavnosti izmena i dopunama Zakona o narodnoj banci i izmena i dopuna Zakona o osnovama uređenja službi bezbednosti Srbije.
U Ustavnom sudu Tanjugu je potvrđeno da su inicijative radikala stigle 8. i 17. avgusta uz objašnjenje da će odluku o tome da li će ovi predmeti biti rešavani kao prioritetni, Sud doneti u septembru, kada bude usvajao tromesečni plan rada.
"Obe inicijative SRS je podnela zato što je njihovim donošenjem Narodna skupština predsedniku Srbije i Narodnoj banci dala određene nadležnosti koje Ustav ne poznaje, što je u našem pravnom poretku nedozvoljeno", izjavio je Tanjugu funkcioner radikala Nemanja Šarović .
On je objasnio da SRS osporava ustavnost odredbi šest članova zakona o NBS (3. 4. 5. 7. 9. i 10.) i član 1. izmena zakona o službama bezbednosti, a u suštini akt u celini, koji ima samo dva člana.
Izmenama zakona, kako je kazao, ugrožena je nezavisnost NBS time što je ustanovljena Uprava za nadzor u okviru banke, dok Ustav Srbije poznaje samo dva organa - guvernera i Savet guvernera.
Pored toga, prema Ustavu, Skupština bira i razrešava guvernera i članove Saveta, a izmenama zakona je njena nadležnost proširena i na izbor viceguvernera, što je protivustavno, rekao je Šarović.
SRS ne osporava Skupštini pravo da donosi zakone, ali zakoni se moraju donositi u okvirima Ustava, naglasio je on i dodao da Skupština ne može širiti, niti mimo Ustava izmišljati neke nove organe kao što je Uprava za nadzor u NBS ili funkcija sekretara u službi bezbednosti.
"Jasno je da je suština u donošenju izmena i dopuna ova dva zakona upravo dalja politizacija, odnosno partijska zloupotreba državnih institucija", naglasio je Šarović.
On je podsetio da su sve političke stranke u toku izborne kampanje pričale i departizaciji, a sada se, kako je kazao, "zakoni menjaju kako bi stranački kadrovi mogli biti imenovani na određene funkcije".
Stručnjaci za ustavno pravo su u izjavama Tanjugu imali različite stavove o osnovanosti inicijative kojom se osporava ustavnost izmena i dopuna zakona o Narodnoj banci Srbije.
Bivši predsednik Saveznog ustavnog suda prof. dr Momčilo Grubač smatra da ova inicijativa "ima punu osnovu" i da je NBS izmenam zakona stavljena pod znatno veću kontrolu Narodne skupštine.
Izmenama i dopunama zakona je ugrožena nezavisnost i samostalnost NBS, kazao je Grubač objasnivši da ova instiutucija ne može biti ni pod čijim uticajem i da je neustavno sve što utiče na njenu politiku, organizaciju i izbor guvernera.
Profesor Ustavnog prava, dr Ratko Marković je, međutim, ukazao da se nadležnosti Skupštine mogu proširivati i zakonom, tako da se teško može reći da postoji osnovana sumnja u ustavnost izmena i dopuna Zakona o Narodnoj banci.
Kada je reč o njenoj nezavisnosti i samostalnosti, Marković je naveo da to nije egzaktno pitanje, već stvar tumačenja, tako da i tu ima malo prostora za ocenu ustavnosti.
"Što se tiče službi bezbednosti, one nisu uopšte ustavna materija, već je zakonodavcu prepušteno da po sopstvenoj oceni, držeći se ustavnih principa, to pitanje uredi kako nađe za shodno, tako da ni tu ne vidim da ima mogućnosti za ocenu ustavnosti", zaključio je Marković.
(Tanjug, ilustracija: Guliver/Getty Images)
U Ustavnom sudu Tanjugu je potvrđeno da su inicijative radikala stigle 8. i 17. avgusta uz objašnjenje da će odluku o tome da li će ovi predmeti biti rešavani kao prioritetni, Sud doneti u septembru, kada bude usvajao tromesečni plan rada.
"Obe inicijative SRS je podnela zato što je njihovim donošenjem Narodna skupština predsedniku Srbije i Narodnoj banci dala određene nadležnosti koje Ustav ne poznaje, što je u našem pravnom poretku nedozvoljeno", izjavio je Tanjugu funkcioner radikala Nemanja Šarović .
On je objasnio da SRS osporava ustavnost odredbi šest članova zakona o NBS (3. 4. 5. 7. 9. i 10.) i član 1. izmena zakona o službama bezbednosti, a u suštini akt u celini, koji ima samo dva člana.
Izmenama zakona, kako je kazao, ugrožena je nezavisnost NBS time što je ustanovljena Uprava za nadzor u okviru banke, dok Ustav Srbije poznaje samo dva organa - guvernera i Savet guvernera.
Pored toga, prema Ustavu, Skupština bira i razrešava guvernera i članove Saveta, a izmenama zakona je njena nadležnost proširena i na izbor viceguvernera, što je protivustavno, rekao je Šarović.
SRS ne osporava Skupštini pravo da donosi zakone, ali zakoni se moraju donositi u okvirima Ustava, naglasio je on i dodao da Skupština ne može širiti, niti mimo Ustava izmišljati neke nove organe kao što je Uprava za nadzor u NBS ili funkcija sekretara u službi bezbednosti.
"Jasno je da je suština u donošenju izmena i dopuna ova dva zakona upravo dalja politizacija, odnosno partijska zloupotreba državnih institucija", naglasio je Šarović.
On je podsetio da su sve političke stranke u toku izborne kampanje pričale i departizaciji, a sada se, kako je kazao, "zakoni menjaju kako bi stranački kadrovi mogli biti imenovani na određene funkcije".
Stručnjaci za ustavno pravo su u izjavama Tanjugu imali različite stavove o osnovanosti inicijative kojom se osporava ustavnost izmena i dopuna zakona o Narodnoj banci Srbije.
Bivši predsednik Saveznog ustavnog suda prof. dr Momčilo Grubač smatra da ova inicijativa "ima punu osnovu" i da je NBS izmenam zakona stavljena pod znatno veću kontrolu Narodne skupštine.
Izmenama i dopunama zakona je ugrožena nezavisnost i samostalnost NBS, kazao je Grubač objasnivši da ova instiutucija ne može biti ni pod čijim uticajem i da je neustavno sve što utiče na njenu politiku, organizaciju i izbor guvernera.
Profesor Ustavnog prava, dr Ratko Marković je, međutim, ukazao da se nadležnosti Skupštine mogu proširivati i zakonom, tako da se teško može reći da postoji osnovana sumnja u ustavnost izmena i dopuna Zakona o Narodnoj banci.
Kada je reč o njenoj nezavisnosti i samostalnosti, Marković je naveo da to nije egzaktno pitanje, već stvar tumačenja, tako da i tu ima malo prostora za ocenu ustavnosti.
"Što se tiče službi bezbednosti, one nisu uopšte ustavna materija, već je zakonodavcu prepušteno da po sopstvenoj oceni, držeći se ustavnih principa, to pitanje uredi kako nađe za shodno, tako da ni tu ne vidim da ima mogućnosti za ocenu ustavnosti", zaključio je Marković.
(Tanjug, ilustracija: Guliver/Getty Images)
Pridruži se MONDO zajednici.