Prizren Otvara se skola za Milicu

  • Izdanje: Potvrdi
IMATE PRIČU? Javite nam se.

IMATE PRIČU? Javite nam se.

IMATE PRIČU? Javite nam se.

Ubacite video ili foto

Možete da ubacite do 3 fotografije ili videa. Ne sme biti više od 25 MB.

Poruka uspešno poslata

Hvala što ste poslali vest.

Dodatno
Izdanje: Potvrdi

Ukucajte željeni termin u pretragu i pritisnite ENTER

Srbija

Prizren: Otvara se škola za Milicu

Milica Đorđević (6), jedino srpsko dete u Prizrenu, i pored toga što u gradu nema škole, krenuće u prvi razred. U okviru crkve Svetog Đorđa opremiće se učionica za devojčicu. Javljaju se učitelji dobrovoljci

Za desetak dana sva deca u Srbiji će poći u školu. Torbu već odavno sprema i mala Milica Đorđević, jedino srpsko dete u Prizrenu, gradu u kome nema ni Srba, ni srpske škole ni srpske učiteljice.

Ali u prvi razred krenuće i Milica. Posle posete i obećanja koje je dao direktor Vladine kancelarije za KiM Aleksandar Vulin, da će se Milica školovati, njena majka Evica Đorđević veruje da će i njena šestogodišnja devojčica sesti u školsku klupu.

Krenuće sa rancem na leđima, ali neće ući u puno školsko dvorište i neće je dočekati dečja graja. U Prizrenu, osim Bogoslovije koju je prošle godine pohađalo trinaest bogoslova, druge srpske škole od 1999. godine nema, a najbliže su u Velikoj Hoči i Štrpcu, udaljenim po 40 kilometara od Prizrena.

Zato bi trebalo da u crkvi Svetog Đorđa za Milicu bude opremljena jedna učionica i postavljena jedna školska klupa. Već su se prijavili učiteljica i učitelj koji su spremni da dolaze u ovu školu.

Sem Milice koja svaki čas zapitkuje gde su joj knjige, i njene majke, prvom školskom danu raduje se deda Adem Mujović, osamdesetjednogodišnji Prizrenac, Miličin zaštitnik, čovek sa kojim je prvi put izašla iz stana na ulicu, koji je njen jedini drug, njen Deda Mraz, plemeniti čovek koji je prošle godine za svoju humanost dobio priznanje „Najplemenitiji podvig“ lista "Novosti".

"Nadam se da će i moja Milica kao i sva druga deca poći na vreme u školu. Brinem se za njenu budućnost, brine me i to što Evica već godinama ne prima ni minimalac, koji primaju svi radnici koji su ostali bez posla u preduzećima i institucijama na Kosmetu", ne skriva zabrinutost deda Adam kome je, kaže, Milica važnija od sopstvenog života.

Za nju mu ništa nije teško. Ne smetaju mu ni godine da sa njom zagazi u reku, da je nosi u naručju kad se umori, trčkara za njom po parku...Ali brine ga njena i Evičina budućnost u gradu u kome je on njihov jedini oslonac.

"Da prethodnih godina nije bilo pomoći humanih ljudi poput Radmile Mićić iz Kanade, ali i naših ljudi koji dolaze u obilazak manastira, ne znam kako bismo ja i Milica preživele. Ali najveću zahvalnost što ja i moja devojčica izlazimo iz četiri zida, krećemo se, ipak pripada deda Adamu koji nam je najveći zaštitnik", priznaje Evica.

Ona je minimalna primanja na ime nekadašnjeg rada u Domu učenika srednjih škola prestala da dobija još 2004. godine i koja poslednjih sedam godina živi od socijalne pomoći kosovskih institucija, jer je i socijalna pomoć srpskog ministarstva prestala da stiže na njenu adresu. Sada se nada da će obećanje nadležnih da će nastaviti da prima minimalnu novčanu nadoknadu biti ispunjeno.

Deda Adam se hvali kako je njegovu Milicu upoznao i Ban Ki Mun, generalni sekretar UN, prilikom nedavne poste Kosmetu.

"Prvog čoveka UN moja Milica je sačekala sa vladikom Teodosijem. Posle nam je ispričala da je pomazio po glavi ali da nije razumela šta joj je rekao", priča deda Adem za "Novosti".
(MONDO/Foto: Ilustracija, Guliver/Getty Images)

Tagovi

Inicijalizacija u toku...

Komentari 0

Vaš komentar je prosleđen moderatorskom timu i biće vidljiv nakon odobrenja.

Slanje komentara nije uspelo.

Nevalidna CAPTCHA

PRIČE IZ SRPSKIH ZATVORA

MONDO & EU