Tužilaštvo za ratne zločine ima svedoka koji je učestvovao u uzimanju organa srpskih zarobljenika sa Kosova krajem devedesetih.
Tužilac za ratne zločine Vladimir Vukčević. je kazao Tanjugu da je svedok tačno opisao da je jednom srpskom zarobljeniku odstranjeno srce na jednoj lokaciji u blizini Kukeša, na severu Albanije, a organ je transportovan na aerodrom Rinas u blizini Tirane.
Taj svedok je, naveo je Vukčević, kazao da je srce zatim prodato na crnom tržištu.
Vukčević je rekao da je taj svedok dao izjavu o lekarskoj proceduri, urađenoj na severu Albanije, i trgovini ljudskim organima Srba kidnapovanih 1998. i 1999. tokom sukoba na Kosovu.
Tužilac je pojasnio da je svedok do detalja ispričao proceduru trgovinu organima u kojoj je i sam učestvovao.
Zamenik tužioca za ratne zločine Bruno Vekarić rekao je danas Tanjugu da je tužilaštvo proverilo navode svedoka i učesnika medicinske procedure vađenja ljudskih organa srpskih zarobljenika sa Kosova, na severu Albanije krajem devedesetih godina i da se uverilo u njihovu tačnost.
"Njegova izjava je zaista frapantna i od velikog je značaja. Mi na ovome radimo već 16 meseci i proverili smo sve njegove navode", precizirao je Vekarić.
On je izrazio zadovoljstvo što zahvaljujući istrazi srpskog tužilaštva sada i sve relevantne međunarodne institucije mogu da provere navode tog svedoka i da se kako je rekao, "uvere u ono u šta smo se mi uverili, naravno i da se uključe u istragu", naglasio je Vekarić.
"Sada nam je najbitnija njegova bezbednost, i za to se stara specijalna jedinica Ministarstva unutrašnjih poslova Srbije, tako da je on potpuno siguran", istakao je Vekarić.
Tužilaštvo smatra da je najmanje 300 ratnih zatvorenika, Srba, bilo prebačeno sa Kosova u Albaniju na kraju konflikta.
Informacije o trgovini organima objavila je bivši tužilac Haškog tribunala Karla del Ponte u knjizi "Lov, ja i ratni
zločinci", a te navode potvrđuju i snimci sa uviđaja koji su u "Žutoj kući" 2004. godine obavili istražitelji UNMIK i
Haškog tribunala.
Haški tribunal pokrenuo je 13. januara 2005. godine istragu o trgovini organima, na osnovu predmeta koji su pronađeni u "Žutoj kući", za koje je postojala osnovana sumnja da su korišćeni za vađenje organa otetim Srbima i nealbancima.
Među predmetima koji su pronađeni, nalazili su plastične posude, prazne boce sa nazivima lekova koji se koriste pri hiruškim intervencijama i metalne krhotine koje su podsećale na ostatke hiruških instrumenata.
Prema istrazi koju je sprovelo srpsko Tužilaštvo za ratne zločine, hiruški zahvati nad žrtvama trgovne organima izvođeni su u domovima zdravlja ili bolnicama koji su tokom rata korišćeni za lečenje vojnika OVK.
Za te potrebe korišćeni su deo bolnice u kasarni "Bajram Curi", dom zdravlja u fabrici "Koka-Kole" u Tirani, neuropsihijatrijska bolnica u zatvoru broj 320 u mestu Burelj i privatna kuća adaptirana u bolnicu u blizini mesta Tropoja, takozvana žuta kuća, koja se nalazi u selu Ribe, nedaleko od grada Burela i danas je bele boje.
U njoj žive članovi porodice Katuči koja je po otkrivanju slučaja negirala da je njihova kuća ikada bila mesto na kome su zarobljenicima vađeni organi. Nakon što su istražitelji ispod bele fasade pronašli tragove žute boje, porodica je promenila priču, tvrdeći da je kuća ofarbana u žuto pred jednu svadbu.
Pored pomenutih lokacija, srpsko tužilaštvo raspolaže podacima da je postojao i ilegalni zatvor u rudniku Deva koji se nalazi u pograničnom delu između Kosmeta i Albanije.
U izveštaju izvestioca Saveta Evrope Dika Martija, usvojenom u januaru 2001. godine u Parlamentarnoj skupštini Saveta Evrope, opisuje se trgovina ljudskim organima na teritoriji Albanije u vreme sukoba na Kosovu.
Marti je naveo i imena bivših gerilaca s Kosova, među kojima i Hašima Tačija, sadašnjeg premijera Kosova. Albanske vlasti odbacile su Martijeve navode da su se operacije obavljale na severu Albanije.
Posle usvajavanja Martijevog izveštaja, Evropska unija je imenovala američkog tužioca Džona Klinta Vilijamsona na čelo međunarodne ekipe istražitelja.
Kao odgovor, EU i Euleks su izjavili da oni smatraju da je izveštaj veoma ozbiljan i da traže dokaze, dok je Tači negirao sve optužbe i najavio tužbu protiv Martija.
Početkom januara 2011. u Istanbulu je uhapšen doktor Jusuf Sonmez, a dva meseca kasnije Euleks je doneo odluku o pokretanju krivičnog procesa protiv optuženih za trgovinu ljudskim organima na Kosovu i Metohiji.
Optužnice su podnete protiv Luftija Dervišija, Dritona Džilte, Sokola Hajdinija i Ilira Rečaja u vezi sa njihovim aktivnostima u prištinskoj klinici "Medikus" i suđenje je u toku.
Srpsko Tužilaštvo za ratne zločine na istrazi o trgovini ljudskim organima na Kosovu i Metohiji u klinici "Medikus", sarađuje i sa ruskim istražiteljima.
Intenzivna saradnja sa Rusijom zasnovana je na sporazumu koji su 12. januara ove godine u Moskvi potpisali republički javni tužilac Zagorka Dolovac i generalni tužilac Ruske Federacije Juri Čajka.
(MONDO/agenicje, ilustracija: Guliver/Getty Images)
Taj svedok je, naveo je Vukčević, kazao da je srce zatim prodato na crnom tržištu.
Vukčević je rekao da je taj svedok dao izjavu o lekarskoj proceduri, urađenoj na severu Albanije, i trgovini ljudskim organima Srba kidnapovanih 1998. i 1999. tokom sukoba na Kosovu.
Tužilac je pojasnio da je svedok do detalja ispričao proceduru trgovinu organima u kojoj je i sam učestvovao.
Zamenik tužioca za ratne zločine Bruno Vekarić rekao je danas Tanjugu da je tužilaštvo proverilo navode svedoka i učesnika medicinske procedure vađenja ljudskih organa srpskih zarobljenika sa Kosova, na severu Albanije krajem devedesetih godina i da se uverilo u njihovu tačnost.
"Njegova izjava je zaista frapantna i od velikog je značaja. Mi na ovome radimo već 16 meseci i proverili smo sve njegove navode", precizirao je Vekarić.
On je izrazio zadovoljstvo što zahvaljujući istrazi srpskog tužilaštva sada i sve relevantne međunarodne institucije mogu da provere navode tog svedoka i da se kako je rekao, "uvere u ono u šta smo se mi uverili, naravno i da se uključe u istragu", naglasio je Vekarić.
"Sada nam je najbitnija njegova bezbednost, i za to se stara specijalna jedinica Ministarstva unutrašnjih poslova Srbije, tako da je on potpuno siguran", istakao je Vekarić.
Tužilaštvo smatra da je najmanje 300 ratnih zatvorenika, Srba, bilo prebačeno sa Kosova u Albaniju na kraju konflikta.
Informacije o trgovini organima objavila je bivši tužilac Haškog tribunala Karla del Ponte u knjizi "Lov, ja i ratni
zločinci", a te navode potvrđuju i snimci sa uviđaja koji su u "Žutoj kući" 2004. godine obavili istražitelji UNMIK i
Haškog tribunala.
Haški tribunal pokrenuo je 13. januara 2005. godine istragu o trgovini organima, na osnovu predmeta koji su pronađeni u "Žutoj kući", za koje je postojala osnovana sumnja da su korišćeni za vađenje organa otetim Srbima i nealbancima.
Među predmetima koji su pronađeni, nalazili su plastične posude, prazne boce sa nazivima lekova koji se koriste pri hiruškim intervencijama i metalne krhotine koje su podsećale na ostatke hiruških instrumenata.
Prema istrazi koju je sprovelo srpsko Tužilaštvo za ratne zločine, hiruški zahvati nad žrtvama trgovne organima izvođeni su u domovima zdravlja ili bolnicama koji su tokom rata korišćeni za lečenje vojnika OVK.
Za te potrebe korišćeni su deo bolnice u kasarni "Bajram Curi", dom zdravlja u fabrici "Koka-Kole" u Tirani, neuropsihijatrijska bolnica u zatvoru broj 320 u mestu Burelj i privatna kuća adaptirana u bolnicu u blizini mesta Tropoja, takozvana žuta kuća, koja se nalazi u selu Ribe, nedaleko od grada Burela i danas je bele boje.
U njoj žive članovi porodice Katuči koja je po otkrivanju slučaja negirala da je njihova kuća ikada bila mesto na kome su zarobljenicima vađeni organi. Nakon što su istražitelji ispod bele fasade pronašli tragove žute boje, porodica je promenila priču, tvrdeći da je kuća ofarbana u žuto pred jednu svadbu.
Pored pomenutih lokacija, srpsko tužilaštvo raspolaže podacima da je postojao i ilegalni zatvor u rudniku Deva koji se nalazi u pograničnom delu između Kosmeta i Albanije.
U izveštaju izvestioca Saveta Evrope Dika Martija, usvojenom u januaru 2001. godine u Parlamentarnoj skupštini Saveta Evrope, opisuje se trgovina ljudskim organima na teritoriji Albanije u vreme sukoba na Kosovu.
Marti je naveo i imena bivših gerilaca s Kosova, među kojima i Hašima Tačija, sadašnjeg premijera Kosova. Albanske vlasti odbacile su Martijeve navode da su se operacije obavljale na severu Albanije.
Posle usvajavanja Martijevog izveštaja, Evropska unija je imenovala američkog tužioca Džona Klinta Vilijamsona na čelo međunarodne ekipe istražitelja.
Kao odgovor, EU i Euleks su izjavili da oni smatraju da je izveštaj veoma ozbiljan i da traže dokaze, dok je Tači negirao sve optužbe i najavio tužbu protiv Martija.
Početkom januara 2011. u Istanbulu je uhapšen doktor Jusuf Sonmez, a dva meseca kasnije Euleks je doneo odluku o pokretanju krivičnog procesa protiv optuženih za trgovinu ljudskim organima na Kosovu i Metohiji.
Optužnice su podnete protiv Luftija Dervišija, Dritona Džilte, Sokola Hajdinija i Ilira Rečaja u vezi sa njihovim aktivnostima u prištinskoj klinici "Medikus" i suđenje je u toku.
Srpsko Tužilaštvo za ratne zločine na istrazi o trgovini ljudskim organima na Kosovu i Metohiji u klinici "Medikus", sarađuje i sa ruskim istražiteljima.
Intenzivna saradnja sa Rusijom zasnovana je na sporazumu koji su 12. januara ove godine u Moskvi potpisali republički javni tužilac Zagorka Dolovac i generalni tužilac Ruske Federacije Juri Čajka.
(MONDO/agenicje, ilustracija: Guliver/Getty Images)
