Bez normalizacije odnosa Srbija i Kosovo neće biti primljeni u EU. Obe zemlje su nezavisne i treba da se ponašaju u skladu sa tim, kaže Marti Ahtisari.
Na pitanje da li dijalog Beograda i Prištine ima šanse na uspeh, bivši specijalni izaslanik generalnog sekretara UN u pregovorima oko budućeg statusa Kosova je kazao da najpre svi postignuti dogovori moraju biti primenjeni, a puno toga je dogovoreno, a ostalo je neprimenjeno.
"To je prvi korak. Nijedna zemlja ne može pristupiti EU ako ima interne probleme i probleme sa susedima", rekao je Ahtisari u razgovoru sa novinarima iz Srbije.
"Obe zemlje su nezavisne i treba da se ponašaju u skladu s tim", rekao je finski diplomata i dodao da ako žele da pristupe EU "moraju da nauče da žive zajedno".
On je ponovio da bez obzira na probleme iz prošlosti, EU neće prihvatiti Beograd i Prištinu ukoliko ne sarađuju sa susedima. "Moramo gledati u budućnost i priznati da možemo stvarati novu budućnost koliko god teška bila prošlost", poručio je Ahtisari obema stranama.
Po pitanju rešenja za sever Kosova Ahtisari je kazao da se ne zalaže za početak novih pregovora.
"Granice su kakve jesu, i one su bile takve kada sam počinjao pregovore. Savet bezbednosti UN je prihvatio te principe. Ne treba razmatrati neke planove 'B' ili 'C', već treba raditi na planu koji postoji. Ne treba stvarati probleme, jer to neće doprineti napretku ka EU", upozorio je bivši finski predsednik.
"Ja želim da ceo zapadni Balkan pristupi EU. To sam rekao i pre nego što sam počeo rad za UN", dodao je on. Ahtisari je naveo da kada je reč o severu Kosova njegov plan ne predviđa nikakav specijalni status.
Prema njegovim rečima, dobro funkcionišu šest srpskih opština na jugu, navodeći da se treba skoncentrisati na ekonomske teme, i zapošljavanje građana.
Potrebna je normalizacija odnosa bez obzira na ono što se desilo između Srbije i Kosova", rekao je Ahtisari navodeći da je "Srbija, posle stravičnih događaja koji su se dogodili, izgubila svako pravo da vlada Kosovom."
"Nadam se da će Srbija i Kosovo jednog dana biti članice EU. Bio bih razočaran da to ne bude. Želim da to još doživim, a pošto sam star treba da požure", rekao je bivši finski predsednik.
Ahtisari je naveo da je njegov plan uzeo u obzir sve strane, i dodao da, kada se radilo na predlogu rešenja, nije bilo nikakve saradnje sa Srbijom.
"Moje kolege i ja smo želeli da stvorimo najbolju zaštitu za manjine, posebno za Srbe na Kosovu. Mislim da nećete naći bolje mehanizme zaštite od onih u tom dokumentu", rekao je Ahtisari. On je ukazao da su "Srbi zaposleni u javnim institucijama na Kosovu bili zastrašivani da će izgubiti posao, i plate koje dobijaju iz Beograda, kada se radilo na predlogu rešenja".
"Nadam se da je puno vremena prošlo i da će svako iskoristiti mogućnosti koje plan nudi. Nije plan taj, već pristup koji zahteva poboljšanje sa obe strane", smatra bivši finski diplomata.
Ahtisari je naglasio da nisu samo vodeći političari ti koji treba da se menjaju i rukuju se, već su potrebne promene u svakodnevnom životu, a za to je potrebno još vremena.
Upitan da li postoji razlog za strah kod Srba nakon što je okončana nadgledana nezavisnost, Ahtisari je kazao da smatra da je ovo "samo jedna stanica na dugom putu razvoja". Prema njegovim rečima ne radi se o dramatičnoj promeni, jer se samo menja uloga međunarodne zajednice, ali akteri ostaju u drugačijem obliku na Kosovu.
On je naveo da Euleks ostaje i da će pomagati u oblasti zakonodavstva, kao i da postoje i drugi međunarodni akteri od kojih će prištinske vlasti tražiti da ostanu.
(Tanjug)
"To je prvi korak. Nijedna zemlja ne može pristupiti EU ako ima interne probleme i probleme sa susedima", rekao je Ahtisari u razgovoru sa novinarima iz Srbije.
"Obe zemlje su nezavisne i treba da se ponašaju u skladu s tim", rekao je finski diplomata i dodao da ako žele da pristupe EU "moraju da nauče da žive zajedno".
On je ponovio da bez obzira na probleme iz prošlosti, EU neće prihvatiti Beograd i Prištinu ukoliko ne sarađuju sa susedima. "Moramo gledati u budućnost i priznati da možemo stvarati novu budućnost koliko god teška bila prošlost", poručio je Ahtisari obema stranama.
Po pitanju rešenja za sever Kosova Ahtisari je kazao da se ne zalaže za početak novih pregovora.
"Granice su kakve jesu, i one su bile takve kada sam počinjao pregovore. Savet bezbednosti UN je prihvatio te principe. Ne treba razmatrati neke planove 'B' ili 'C', već treba raditi na planu koji postoji. Ne treba stvarati probleme, jer to neće doprineti napretku ka EU", upozorio je bivši finski predsednik.
"Ja želim da ceo zapadni Balkan pristupi EU. To sam rekao i pre nego što sam počeo rad za UN", dodao je on. Ahtisari je naveo da kada je reč o severu Kosova njegov plan ne predviđa nikakav specijalni status.
Prema njegovim rečima, dobro funkcionišu šest srpskih opština na jugu, navodeći da se treba skoncentrisati na ekonomske teme, i zapošljavanje građana.
Potrebna je normalizacija odnosa bez obzira na ono što se desilo između Srbije i Kosova", rekao je Ahtisari navodeći da je "Srbija, posle stravičnih događaja koji su se dogodili, izgubila svako pravo da vlada Kosovom."
"Nadam se da će Srbija i Kosovo jednog dana biti članice EU. Bio bih razočaran da to ne bude. Želim da to još doživim, a pošto sam star treba da požure", rekao je bivši finski predsednik.
Ahtisari je naveo da je njegov plan uzeo u obzir sve strane, i dodao da, kada se radilo na predlogu rešenja, nije bilo nikakve saradnje sa Srbijom.
"Moje kolege i ja smo želeli da stvorimo najbolju zaštitu za manjine, posebno za Srbe na Kosovu. Mislim da nećete naći bolje mehanizme zaštite od onih u tom dokumentu", rekao je Ahtisari. On je ukazao da su "Srbi zaposleni u javnim institucijama na Kosovu bili zastrašivani da će izgubiti posao, i plate koje dobijaju iz Beograda, kada se radilo na predlogu rešenja".
"Nadam se da je puno vremena prošlo i da će svako iskoristiti mogućnosti koje plan nudi. Nije plan taj, već pristup koji zahteva poboljšanje sa obe strane", smatra bivši finski diplomata.
Ahtisari je naglasio da nisu samo vodeći političari ti koji treba da se menjaju i rukuju se, već su potrebne promene u svakodnevnom životu, a za to je potrebno još vremena.
Upitan da li postoji razlog za strah kod Srba nakon što je okončana nadgledana nezavisnost, Ahtisari je kazao da smatra da je ovo "samo jedna stanica na dugom putu razvoja". Prema njegovim rečima ne radi se o dramatičnoj promeni, jer se samo menja uloga međunarodne zajednice, ali akteri ostaju u drugačijem obliku na Kosovu.
On je naveo da Euleks ostaje i da će pomagati u oblasti zakonodavstva, kao i da postoje i drugi međunarodni akteri od kojih će prištinske vlasti tražiti da ostanu.
(Tanjug)
