Kosovski premijer Hašim Tači izjavio je da Kosovo i Srbija "treba da normalizuju odnose", i naglasio da se "nikada neće dopustiti odvajanje severne enklave u kojoj pretežno žive Srbi".
"Kosovo se opredelilo za dijalog sa Srbijom, za normalizaciju odnosa. Kosovo će imati koristi, Srbija će imati koristi. To će značiti kraj ere konflikta u regionu i bržem procesu integracije svih zemalja (u EU)", rekao je Tači u danas objavljenom intervjuu agenciji Asošiejted pres.
Tači je kazao da su sudbina Srba na Kosovu i "čvrsti stisak" Srbije kada je u pitanju sever Kosova glavni kamen spoticanja na relaciji Begrad-Priština.
Neki srpski zvaničnici predlažu podelu kao najbolje rešenje za Kosovo, ali Tači je decidan da bi prekrajanje granica bio opasan presedan za Balkan i da Srbi sa severa Kosova treba da se integrišu u kosovsko društvo, navodi američka agencija.
AP ističe da je taj zadatak dodatno otežan, jer su "Srbi sa severa Kosova bili obmanjivani od zvaničnog Beograda punih 12 godina da će doći do podele".
"To se nikada neće dogoditi. Podela (Kosova) podrazumeva promenu granica za najmanje šest zemalja'', naglasio je Tači.
Drugi "kamen spoticanja" je izveštaj Dika Martija, specijalnog izvestioca Saveta Evrope iz 2010. godine, u kome je optužio pripadnike "Oslobodilačke vojske Kosova", uključujući i Tačija, za ubistvo zarobljenih srpskih civila tokom 90-ih godina prošlog veka i prodaju njihovih unutrašnjih organa, što su zvanična Priština i Tirana u više navrata negirala, ističe AP.
Ranije ovog meseca, srpski tužilac za ratne zločine Vladimir Vukčević je obelodanio svedočenje ključnog svedoka, koji je "u detalje opisao teške optužbe" na račun Tačija i njegovih saboraca koje EU sada istražuje.
Tači je, u intervjuu za AP, odbacio te optužbe i ocenio da je to "naučna fantastika'', mada je priznao su one "narušile njegovu sliku i sliku Kosova".
Američka agencija podseća da je više od 90 država priznalo nezavisnost Kosova, uključujući i veći deo Evrope, ali da Srbija insistira da nikada neće priznati nezavisnost Kosova koje gleda kao "srce svoje nacije", uprkos tome što EU traži od zvaničnog Beograda da normalizuje odnose s Prištinom, kao preduslov za članstvo u EU.
"Mi treba da počnemo. Što je više odlaganja (dijaloga) o problemima s kojim se suočavamo, teže će taj proces biti završiti. Zato, i Kosovo i Srbija treba da se bore da uhvate korak u cilju bržih integracionih proces", kazao je Tači.
EU će 10. oktobra, kako navodi AP, objaviti izveštaj o napretku Kosova na putu za otpočinjanja procesa stabilizacije i pridruživanja, uprkos tome što je 5.600 pripadnika NATO snaga i dalje zadužen za nadgledanje bezbednosti na Kosovu, a 3.000 pripadnika misije EU i dalje ima konačnu reč u pravosuđu.
Korupcija, organizovani kriminal, krijumčarenje i visoka stopa nezaposlenosti i dalje su veliki problemi Kosova, navodi američka agencija.
"Mi smo radili veoma naporno, ali sam svestan da nam je potrebno da uradimo više. Nas sada svet vidi kao državu koja normalno funkcioniše", ocenjuje kosovski premijer.
AP ističe da Kosovo, sa oko dva miliona stanovnika, pretežno etničkih Albanaca muslimanske vere, ima članstvo u Međunarodnom monetarnom fondu i Svetskoj banci, ali da nema svoj međunarodni telefonski pozivni broj, jer nije članica Ujedinjenih nacija.
Članstvo Kosova u UN blokira saveznik Srbije - Rusija, koja je uložila veto u Savetu bezbednosti, podseća američka agencija i prenosi Tačijeve reči da će put Kosova u UN biti otvoren "posle normalizacije odnosa sa Srbijom".
(Tanjug/Foto: Tanjug/AP)
Tači je kazao da su sudbina Srba na Kosovu i "čvrsti stisak" Srbije kada je u pitanju sever Kosova glavni kamen spoticanja na relaciji Begrad-Priština.
Neki srpski zvaničnici predlažu podelu kao najbolje rešenje za Kosovo, ali Tači je decidan da bi prekrajanje granica bio opasan presedan za Balkan i da Srbi sa severa Kosova treba da se integrišu u kosovsko društvo, navodi američka agencija.
AP ističe da je taj zadatak dodatno otežan, jer su "Srbi sa severa Kosova bili obmanjivani od zvaničnog Beograda punih 12 godina da će doći do podele".
"To se nikada neće dogoditi. Podela (Kosova) podrazumeva promenu granica za najmanje šest zemalja'', naglasio je Tači.
Drugi "kamen spoticanja" je izveštaj Dika Martija, specijalnog izvestioca Saveta Evrope iz 2010. godine, u kome je optužio pripadnike "Oslobodilačke vojske Kosova", uključujući i Tačija, za ubistvo zarobljenih srpskih civila tokom 90-ih godina prošlog veka i prodaju njihovih unutrašnjih organa, što su zvanična Priština i Tirana u više navrata negirala, ističe AP.
Ranije ovog meseca, srpski tužilac za ratne zločine Vladimir Vukčević je obelodanio svedočenje ključnog svedoka, koji je "u detalje opisao teške optužbe" na račun Tačija i njegovih saboraca koje EU sada istražuje.
Tači je, u intervjuu za AP, odbacio te optužbe i ocenio da je to "naučna fantastika'', mada je priznao su one "narušile njegovu sliku i sliku Kosova".
Američka agencija podseća da je više od 90 država priznalo nezavisnost Kosova, uključujući i veći deo Evrope, ali da Srbija insistira da nikada neće priznati nezavisnost Kosova koje gleda kao "srce svoje nacije", uprkos tome što EU traži od zvaničnog Beograda da normalizuje odnose s Prištinom, kao preduslov za članstvo u EU.
"Mi treba da počnemo. Što je više odlaganja (dijaloga) o problemima s kojim se suočavamo, teže će taj proces biti završiti. Zato, i Kosovo i Srbija treba da se bore da uhvate korak u cilju bržih integracionih proces", kazao je Tači.
EU će 10. oktobra, kako navodi AP, objaviti izveštaj o napretku Kosova na putu za otpočinjanja procesa stabilizacije i pridruživanja, uprkos tome što je 5.600 pripadnika NATO snaga i dalje zadužen za nadgledanje bezbednosti na Kosovu, a 3.000 pripadnika misije EU i dalje ima konačnu reč u pravosuđu.
Korupcija, organizovani kriminal, krijumčarenje i visoka stopa nezaposlenosti i dalje su veliki problemi Kosova, navodi američka agencija.
"Mi smo radili veoma naporno, ali sam svestan da nam je potrebno da uradimo više. Nas sada svet vidi kao državu koja normalno funkcioniše", ocenjuje kosovski premijer.
AP ističe da Kosovo, sa oko dva miliona stanovnika, pretežno etničkih Albanaca muslimanske vere, ima članstvo u Međunarodnom monetarnom fondu i Svetskoj banci, ali da nema svoj međunarodni telefonski pozivni broj, jer nije članica Ujedinjenih nacija.
Članstvo Kosova u UN blokira saveznik Srbije - Rusija, koja je uložila veto u Savetu bezbednosti, podseća američka agencija i prenosi Tačijeve reči da će put Kosova u UN biti otvoren "posle normalizacije odnosa sa Srbijom".
(Tanjug/Foto: Tanjug/AP)
