U Srbiji je u poslednjih 20 godina počinjeno na desetine ubistava i samoubistava sa kultnim i ritualnim elementima, od "vudua" do "spaljivanja veštica", iza kojih stoje pripadnici raznoraznih sekti.
Iako niko ne postoji precizan podatak koliko verskih organizacija i samoiniciranih gurua i magova deluje na ovim prostorima, njihov broj je zabrinjavajuće velik, tvrdi za "Press" Andrej Protić iz Centra za antropološke studije.
Protić je bio jedan od učesnika petog sastanka Međupravoslavne mreže inicijativa za proučavanje religija i destruktivnih kultova, na temu "Guruizam u destruktivnim kultovima i drugde: lični - duhovni - društveni problemi i njihovo lečenje", koji je ove nedelje održan u Novom Sadu.
Zoran Luković, inspektor MUP-a i najveći domaći stručnjak za sekte, na predavanju koje je bilo zatvoreno za javnost predstavio je samo neke od najtežih slučajeva koji su potresli domaću javnost.
"Pre svega, to su bila masovna ubistva koja su 1993. godine izvršili Jožef Meneder i Nandor Kiš, u kasarnama u Šapcu i Vranju, nakon čega su izvršili samoubistva. Kod oba izvršioca pronađene su tetovaže i crteži sa jasnim kultnim i ezoterijskim sadržajima, iako prema podacima VBA istraga nije pouzdano utvrdila njihovu pripadnost bilo kakvoj konkretnoj ezoterijskoj grupi.
Zatim, naveli smo i druge tragične primere: ubistvo Dragojle Đ. (71), koje su 1994. po nagovoru njene unuke izvršili ćerka i zet, u bizarnom ritualu "spaljivanja veštica"; ubistvo Gordane B. (72), koje je 1996. izvršila njena unuka uz pomoć drugarice, tako što su starici zadale 133 uboda nožem u "vudu ritualu".
Podsetili smo i na slučaj kada je Vladimir P. (26) ubio svog oca (2005. godine) i danima držao leš u frižideru; slučaj Gorana A., koji je 2007. ubio dedu, a nakon toga izvršio samoubistvo; iste godine, Danijel J. (26) možda je izvršio i najgnusniji zločin ovakve vrste ubivši i iskasapivši petogodišnjeg dečaka i dečakovog ujaka, s kojim se inače družio", priča Protić.
Ovim slučajevima treba dodati i mnoštvo samoubistava koje potpisuju sekte. Za sve je zajedničko prisustvo jasnih kultnih i ritualnih elemenata u literaturi učinilaca, njihovim ličnim zabeleškama, tetovažama i, kao vrhunac svega, u samom načinu izvršenja zločina.
Međutim, dodaje Protić, ni u jednom od ovih slučajeva nema nesumnjivih dokaza (u nekima postoje tek indicije) o pripadnosti nekoj grupi ili organizaciji sektnog karaktera.
Sekte su vrlo vešte da novopridošle "bombarduju ljubavlju", da inicijalno pokažu razumevanje za sve čovekove mane i da prekomerno hvale njegove vrline, sposobnosti i posebnost bez kojih ga i ne bi primili u svoje redove.
Ovo je formula koja će i vrlo inteligentne ljude uvući u sektu - jedni će prići zbog radoznalosti, a drugi zato što im je neko apelovao na sujetu. I prema najgrubljim procenama, tek svaki deseti pripadnik sekte smogne snage, hrabrosti ili sreće da sektu i napusti.
Iako se misli da su adolescenti najčešća meta sekti, pravila nema. Svako je "koristan" za nešto: mladi ljudi mogu da besplatno rade (prodaja knjiga, "lekovitih" preparata i slično), a stariji pak mogu da odvajaju deo prihoda ili nekretnina za grupu.
"Tokom decenija prakse imali smo prilike da i u Srbiji i u inostranstvu čujemo nebrojena svedočenja o zanemarivanju, pa i zlostavljanju dece čiji su roditelji u sektama. Neke organizacije zabranjuju deci da se igraju, pohađaju školu i imaju druge aktivnosti neophodne za neometani psihoemotivni razvoj.
Često im se nameće poseban režim ishrane, od njih se očekuje da učestvuju u ritualima. Nažalost, roditelji u slučaju teških oboljenja dece ponekad donose rizične i štetne odluke u njihovo ime i izlažu im život opasnostima", otkriva Protić.
Američki stručnjaci su pre nekoliko godina uradili opsežno psihološko istraživanje koje je pokazalo zastrašujuće sličnosti između savremenih vođa sekti (gurua) i serijskih ubica. Mnogi od njih su u smrt poveli na stotine svojih sledbenika (Džim Džons, Žozef di Mambro, Maršal Eplvajt...) ili su pak naređivali ubistva nevinih (Čarls Menson, Šoko Asahara...).
Fenomen savremenog guruizma je u tesnoj vezi sa problemom sekti. Protić kaže da je pojavu samoiniciranih gurua omogućila era masovnih medija i interneta, i tako otvorila neslućene mogućnosti pristupanja kultnom sistemu vrednosti bez formalnog ili neformalnog povezivanja sa nekom grupom.
"Samoinicirani guru je neko ko je satkao sopstveno ezoterijsko učenje. On može, ali i ne mora da ima sledbenike oko sebe. Tipičan skorašnji primer bio bi Brejvik. Pre gnusnog terorističkog akta koji je počinio, on je gotovo isključivo bio aktivan preko interneta i konstruisao je svoj sopstveni simbolički poredak, koji je kasnije došao u središte pažnje sudstva i medija.
Naivno bi bilo verovati da je Brejvik usamljeni primer. Postoje svi razlozi da savremeno društvo očekuje sve više sličnih zločina", priča Andrej Protić.
Često se u javnosti barata sa brojem sekti koje deluju u Srbiji, ali precizan podatak niko ne može da ima jer i dalje nemamo jasnu i pravno prepoznatljivu definiciju pojma sekta. Nadalje, sektno delovanje se na individualnom nivou može pojaviti čak i kod nekih radikalnijih "krila" tradicionalnih verskih zajednica, a moguća je i pojava neutvrđnog broja pojedinaca koji su sami sebe na neki način uveli u kultni sistem vrednosti - što se otkrije tek kada počine neki stravičan zločin.
"Složićete se da država vrlo teško može represivno da deluje na činjenicu da neko čita "problematičnu literaturu" ili pak iznosi neke radikalne stavove na internetu. I tako se dogodi da onda neki Brejvik ili Jakupek počini užasan zločin o kome priča čitav svet.
Iz ovih i mnogih drugih razloga nije moguće čak ni približno utvrditi broj pripadnika sekti i neozbiljan je svako ko tvrdi drugačije. Međutim, uprkos tome, čak i najgrublje statistike pokazuju da je taj broj u Srbiji zabrinjavajuće veliki.
Dovoljno je pogledati samo koliko se lažnih proroka i nadrilekara reklamira po medijima. Međutim, u cilju zaštite Ustavom zagarantovanih prava na veroispovest, država i društvo se nerado mešaju u ideje i verovanja svojih pojedinaca, sve dok njihovo verovanje ne proizvede neke konkretne društvene posledice, u najgorem slučaju ubistva i samoubistva", upozorava Protić za "Press".
(MONDO/Ilustracija. Guliver/Getty Images)
Protić je bio jedan od učesnika petog sastanka Međupravoslavne mreže inicijativa za proučavanje religija i destruktivnih kultova, na temu "Guruizam u destruktivnim kultovima i drugde: lični - duhovni - društveni problemi i njihovo lečenje", koji je ove nedelje održan u Novom Sadu.
Zoran Luković, inspektor MUP-a i najveći domaći stručnjak za sekte, na predavanju koje je bilo zatvoreno za javnost predstavio je samo neke od najtežih slučajeva koji su potresli domaću javnost.
"Pre svega, to su bila masovna ubistva koja su 1993. godine izvršili Jožef Meneder i Nandor Kiš, u kasarnama u Šapcu i Vranju, nakon čega su izvršili samoubistva. Kod oba izvršioca pronađene su tetovaže i crteži sa jasnim kultnim i ezoterijskim sadržajima, iako prema podacima VBA istraga nije pouzdano utvrdila njihovu pripadnost bilo kakvoj konkretnoj ezoterijskoj grupi.
Zatim, naveli smo i druge tragične primere: ubistvo Dragojle Đ. (71), koje su 1994. po nagovoru njene unuke izvršili ćerka i zet, u bizarnom ritualu "spaljivanja veštica"; ubistvo Gordane B. (72), koje je 1996. izvršila njena unuka uz pomoć drugarice, tako što su starici zadale 133 uboda nožem u "vudu ritualu".
Podsetili smo i na slučaj kada je Vladimir P. (26) ubio svog oca (2005. godine) i danima držao leš u frižideru; slučaj Gorana A., koji je 2007. ubio dedu, a nakon toga izvršio samoubistvo; iste godine, Danijel J. (26) možda je izvršio i najgnusniji zločin ovakve vrste ubivši i iskasapivši petogodišnjeg dečaka i dečakovog ujaka, s kojim se inače družio", priča Protić.
Ovim slučajevima treba dodati i mnoštvo samoubistava koje potpisuju sekte. Za sve je zajedničko prisustvo jasnih kultnih i ritualnih elemenata u literaturi učinilaca, njihovim ličnim zabeleškama, tetovažama i, kao vrhunac svega, u samom načinu izvršenja zločina.
Međutim, dodaje Protić, ni u jednom od ovih slučajeva nema nesumnjivih dokaza (u nekima postoje tek indicije) o pripadnosti nekoj grupi ili organizaciji sektnog karaktera.
Sekte su vrlo vešte da novopridošle "bombarduju ljubavlju", da inicijalno pokažu razumevanje za sve čovekove mane i da prekomerno hvale njegove vrline, sposobnosti i posebnost bez kojih ga i ne bi primili u svoje redove.
Ovo je formula koja će i vrlo inteligentne ljude uvući u sektu - jedni će prići zbog radoznalosti, a drugi zato što im je neko apelovao na sujetu. I prema najgrubljim procenama, tek svaki deseti pripadnik sekte smogne snage, hrabrosti ili sreće da sektu i napusti.
Iako se misli da su adolescenti najčešća meta sekti, pravila nema. Svako je "koristan" za nešto: mladi ljudi mogu da besplatno rade (prodaja knjiga, "lekovitih" preparata i slično), a stariji pak mogu da odvajaju deo prihoda ili nekretnina za grupu.
"Tokom decenija prakse imali smo prilike da i u Srbiji i u inostranstvu čujemo nebrojena svedočenja o zanemarivanju, pa i zlostavljanju dece čiji su roditelji u sektama. Neke organizacije zabranjuju deci da se igraju, pohađaju školu i imaju druge aktivnosti neophodne za neometani psihoemotivni razvoj.
Često im se nameće poseban režim ishrane, od njih se očekuje da učestvuju u ritualima. Nažalost, roditelji u slučaju teških oboljenja dece ponekad donose rizične i štetne odluke u njihovo ime i izlažu im život opasnostima", otkriva Protić.
Američki stručnjaci su pre nekoliko godina uradili opsežno psihološko istraživanje koje je pokazalo zastrašujuće sličnosti između savremenih vođa sekti (gurua) i serijskih ubica. Mnogi od njih su u smrt poveli na stotine svojih sledbenika (Džim Džons, Žozef di Mambro, Maršal Eplvajt...) ili su pak naređivali ubistva nevinih (Čarls Menson, Šoko Asahara...).
Fenomen savremenog guruizma je u tesnoj vezi sa problemom sekti. Protić kaže da je pojavu samoiniciranih gurua omogućila era masovnih medija i interneta, i tako otvorila neslućene mogućnosti pristupanja kultnom sistemu vrednosti bez formalnog ili neformalnog povezivanja sa nekom grupom.
"Samoinicirani guru je neko ko je satkao sopstveno ezoterijsko učenje. On može, ali i ne mora da ima sledbenike oko sebe. Tipičan skorašnji primer bio bi Brejvik. Pre gnusnog terorističkog akta koji je počinio, on je gotovo isključivo bio aktivan preko interneta i konstruisao je svoj sopstveni simbolički poredak, koji je kasnije došao u središte pažnje sudstva i medija.
Naivno bi bilo verovati da je Brejvik usamljeni primer. Postoje svi razlozi da savremeno društvo očekuje sve više sličnih zločina", priča Andrej Protić.
Često se u javnosti barata sa brojem sekti koje deluju u Srbiji, ali precizan podatak niko ne može da ima jer i dalje nemamo jasnu i pravno prepoznatljivu definiciju pojma sekta. Nadalje, sektno delovanje se na individualnom nivou može pojaviti čak i kod nekih radikalnijih "krila" tradicionalnih verskih zajednica, a moguća je i pojava neutvrđnog broja pojedinaca koji su sami sebe na neki način uveli u kultni sistem vrednosti - što se otkrije tek kada počine neki stravičan zločin.
"Složićete se da država vrlo teško može represivno da deluje na činjenicu da neko čita "problematičnu literaturu" ili pak iznosi neke radikalne stavove na internetu. I tako se dogodi da onda neki Brejvik ili Jakupek počini užasan zločin o kome priča čitav svet.
Iz ovih i mnogih drugih razloga nije moguće čak ni približno utvrditi broj pripadnika sekti i neozbiljan je svako ko tvrdi drugačije. Međutim, uprkos tome, čak i najgrublje statistike pokazuju da je taj broj u Srbiji zabrinjavajuće veliki.
Dovoljno je pogledati samo koliko se lažnih proroka i nadrilekara reklamira po medijima. Međutim, u cilju zaštite Ustavom zagarantovanih prava na veroispovest, država i društvo se nerado mešaju u ideje i verovanja svojih pojedinaca, sve dok njihovo verovanje ne proizvede neke konkretne društvene posledice, u najgorem slučaju ubistva i samoubistva", upozorava Protić za "Press".
(MONDO/Ilustracija. Guliver/Getty Images)
