Kao datum njegove smrti sud je 31. jul 1946. godine.

Pošto je utvrdio sve neophodne činjenica o smrti, sud je doneo rešenje kojim je on i zvanično proglašen mrtvim, rekla je Tanjugu portparol suda Gordana Vuković.

To rešenje je bilo neophodno, jer bez dokaza o smrti, Viši sud u Beogradu ne može da odluči o zahtevu za rehabilitaciju Mihailovića, odnosno da poništi presudu od 15. jula 1946. godine, kojom je Mihailović osuđen na smrt streljanjem, pošto nema zvaničnih podataka o tome gde je i kad pogubljen i sahranjen.

Kada to rešenje postane pravosnažno činjenica smrti će biti upisana i u matičnu knjigu umrlih.

Proces za rehabilitaciju Mihailovića pred Višim sudom u Beogradu nastavlja se 8. oktobra.

Tokom postupka za rehabilitaciju, koji traje više od godinu dana pred Višim sudom u Beogradu, ni predlagači rehabilitacije niti sud nisu uspeli da pribave dokaz o Mihailovićevoj smrti od Bezbednosno informativne agencije, Istorijskog arhiva i matičara opštine Ivanjica u kojoj je Mihailović rođen.

Jedini trag o Mihajlovićevoj smrti, koji su sudu dostavili predlagači, bio je izveštaj lista "Borba" koji je 18. jula 1946. objavio da je nad Mihailovićem izvršena smrtna kazna streljanjem dan ranije.

Državna komisija za tajne grobnice streljanih posle Drugog svetskog rata utvrdila je da je Mihajlović streljan na Adi Ciganliji 17. jula 1946. godine, ali je sud kao datum njegove smrti odredio 31. juli 1946. godine

(Tanjug)