Ipak je tačno da se traže hitne mere za sprečavanje zloupotrebe tog režima, rekli su danas agenciji Beta upućeni zvaničnici u Komisiji u Briselu.
Oni su time odgovorili na pitanje da li mogu da potvrde saopštenje poslanice Evropskog parlamenta Tanje Fajon da većina ili možda i sve članice EU smatraju da zbog povećanja broja "lažnih azilanata" treba staviti van snage viznu liberalizaciju za srpske državljane.
"Mi u Evropskoj komisiji nismo dobili nikakve poruke ili naznake da neke članice EU traže ponovno uvođenje viza za neku od zemalja Zapadnog Balkana, mada je jasno da su pojedine vlade EU veoma uznemirene činjenicom da broj zloupotreba 'lažnih azilanata' stalno raste", kažu funkcioneri u EK.
Moguće je, naveli su, da poslanici u EP imaju neke svoje izvore, ali Evropskoj komisiji nije stavljeno do znanja niti ima takve informacije.
Izvori u Briselu su ukazali na to da je sadašnji postupak mogućeg ponovnog uvođenja viza veoma dug i složen, pa su neke članice EU, koje su najviše pogođene prilivom "lažnih azilanata", i zahtevale da se ubrzanim postupkom u Evropskom parlamentu usvoji "zaštitna klauzula".
Kako navode, to bi bio mehanizam koji bi omogućio da se "u izuzetnim situacijama" relativno brzo privremeno stavi van snage režim bez viza za neku zemlju.
Pre nego što bude usvojen ovaj mehanizam, ništa se u nekom doglednom roku ne može učiniti, a i kad "zaštitna klauzula" stupi na snagu, Evropska komisija će tek na osnovu podataka i dokaza pojedinih zemalja članica predložiti konkretne mere.
Zato su šest zemalja EU, dodali su, i zatražile od Evropske komisije da se na predstojećem zasedanju Saveta ministara za pravosuđe i unutrašnje poslove razmotri šta sama EU ali i zemlje Zapadnog Balkana moraju preduzeti "da se smanji ono što najviše zabrinjava, a to je da broj onih koji zloupotrebljavaju režim bez viza stalno raste umesto da opada".
Tačno je, primetili su nadležni funkcioneri u EK, da su i same zemlje Zapadnog Balkana preduzele mnoge mere da se priliv "lažnih azilanata" spreči, ali njihov broj, uprkos svemu, raste i posebno šest članica Unije koje su najviše pogođene, smatraju da je to "potpuno neprihvatljivo i da je svakom strpljenju došao kraj".
"Nije tu reč", ukazali su izvori u Briselu, "naročito o samom broju onih koji uspevaju da zloupotrebe režim slobodnog putovanja bez viza u 'šengenski prostor' Unije, već činjenica da je 'lažnih azilanata' stalno sve više".
Ministri unutrašnjih poslova šest zemalja EU zatražili su da se na zasedanju Saveta ministara EU 25. oktobra razmotre hitne mere za zaustavljanje naglog priliva "lažnih azilanata" sa celog Zapadnog Balkana, ali nije zatraženo ponovno uvođenje viza za državljane tih zemalja, precizirao je juče portparol u Evropskoj komisiji Mikele Čerkone.
Čerkone, predstavnik za štampu evropske komesarke za unutrašnje poslova Sesilije Malmstrem, upozorio je da je "situacija ozbiljna i vrlo zabrinjavajuća", naglasivši da su u ogromnoj većini zahtevi za azil potpuno neutemeljeni i nema nikakvih razloga da se pruži zaštita takvim licima.
On je rekao da se poglavito pažnja pridaje činjenici da su "lažni azilanti" mahom Romi iz ekonomskih razloga, a ne s ciljem da dobiju azil.
Čerkone je naglasio da takva lica jako ometaju postupak u članicama EU za dodeljivanje azila i zaštite osobama koje zaista treba da budu zaštićene, jer su ugrožene i dolaze iz zemalja koje nemaju demokratski poredak i gde se ne poštuju ljudska prava.
Iako prema medijskim izveštajima i izjavama pojedinih zvaničnika u Briselu, može da izgleda da Srbiji preti neposredna opasnost da će ponovo i to po hitnom postupku dobiti vize, procedura je u praksi mnogo komplikovanija.
Kako je za Tanjug objasnila ekspert Evropske inicijative za stabilnost Aleksandra Stiglmajer, "hitne mere" podrazumevaju usvajanje mehanizma za suspenziju viza koji je u Evropskom savetu u proceduri već više od godinu dana.
Ministri unutrašnjih poslova će na oktobarskom sastanku, ukoliko usvoje predlog Nemačke i šest drugih članica, predložiti evropskom Savetu da ovaj paket usvoji po hitnoj proceduri.
Tek kada se većina u Savetu složi da usvoji taj mehanizam, on će u vidu amandmana biti podnet Evropskom parlamentu, koji takođe treba da ga usvoji.
Prema proceni poslanice Tanje Fajon, koja je izvestilac EP za pitanje viza, parlament to može da učini tek krajem godine.
"Mi u Parlamentu smo pod pritiskom da ovaj mehanizam usvojimo, ali smo u međuvremenu uspeli da značajno poboljšamo predloženi tekst", rekla je Fajon u današnjoj izjavi za medije, uz napomenu da su ta poboljšanja vezana za uslove pod kojima mehanizam može da se primeni.
Kada mehanizam bude usvojen, on može biti pokrenut na zahtev bilo koje zemlje članice, ali to još uvek ne znači automatsku suspenziju bezviznog režima.
Procedura uključuje i formiranje ekspertskog tima, koji treba da utvrdi da li je tokom šest meseci došlo do "značajnog povećanja" broja azilanata iz neke zemlje Zapadnog Balkana.
Tek ako eksperti utvrde da je priliv azilanata zaista značajno povećan, Savet može prostom većinom glasova da izglasa privremeno skidanje neke zemlje sa bele šengenske liste.
"Uprkos nekim medijskim izveštajima, zemlje članice ne mogu same da o tome odlučuju", objašnjava Fajon u današnjem saopštenju.
Sve ovo znači da bezvizni režim za Srbiju i za ostale zemlje Zapadnog Balkana ostaje bar do juna 2013. čak i u slučaju da mehanizam bude pokrenut neposredno nakon usvajanja.
Fajon se, međutim, nada da se to neće ni dogoditi, to jest da mehanizam nikada neće biti primenjen.
"Kada se mehanizam jednom primeni i bezvizni režim se privremeno suspenduje, može da bude teško skinuti suspenziju", rekla je Fajon na jučerašnjoj konferenciji za štampu u Evropskom parlamentu.
U današnjem saopštenju ona je, međutim, ponovo naglasila da je situacija ozbiljna, i pozvala sve zemlje u regionu da sačuvaju mogućnost slobode kretanja za svoje građane.
Fajon je takođe rekla da bi ukidanje vizne liberalizacije predstavljalo "težak udarac za evropsku viziju građana balkanskih zemalja".
I izvestilac Evropskog parlamenta Jelko Kacin izjavio je danas da je zahtev šest zemalja EU za ukidanje bezviznog režima Zapadnom Balkanu "najviši alarm za političke elite" u regionu, a da većina u Evropskom parlamentu taj zahtev ne podržava.
"Sve zavisi od reakcije u državama koje tangira ponovno uvođenje viza...države Zapadnog Balkana sada moraju u rekordnom vremenu pokazati koliko su operativne i sposobne napraviti promene u svojim prioritetima...Vlade moraju pokazati koliko je njima, a u ime država koje predstavljaju, stalo do opstanka u bezviznom režimu i koliko su one, zapravo, posvećene približavanju i ulasku u EU", rekao je Kacin, prenela je agencija Anadolija.
Po njegovim rečima, zahtev šest država je "politička akcija" i zato zahteva odgovor balkanskih država.
Zahtev su podnele Nemačka, Francuska, Holandija, Belgija, Austrija i Luksemburg, a biće razmatran 25. oktobra na sastanku ministara unutrašnjih poslova zemalja EU.
Kacin tvrdi i da će Evropski parlament "napraviti sve što je u njegovoj moći" da bi "dao svoje negativno mišljenje na ovakav zahtev".
"Morate znati da većina članova Parlamenta EU ne podupire takav pristup drugih institucija EU. Mi se zalažemo za slobodan protok", dodao je on.
(agencije/MONDO)
Oni su time odgovorili na pitanje da li mogu da potvrde saopštenje poslanice Evropskog parlamenta Tanje Fajon da većina ili možda i sve članice EU smatraju da zbog povećanja broja "lažnih azilanata" treba staviti van snage viznu liberalizaciju za srpske državljane.
"Mi u Evropskoj komisiji nismo dobili nikakve poruke ili naznake da neke članice EU traže ponovno uvođenje viza za neku od zemalja Zapadnog Balkana, mada je jasno da su pojedine vlade EU veoma uznemirene činjenicom da broj zloupotreba 'lažnih azilanata' stalno raste", kažu funkcioneri u EK.
Moguće je, naveli su, da poslanici u EP imaju neke svoje izvore, ali Evropskoj komisiji nije stavljeno do znanja niti ima takve informacije.
Izvori u Briselu su ukazali na to da je sadašnji postupak mogućeg ponovnog uvođenja viza veoma dug i složen, pa su neke članice EU, koje su najviše pogođene prilivom "lažnih azilanata", i zahtevale da se ubrzanim postupkom u Evropskom parlamentu usvoji "zaštitna klauzula".
Kako navode, to bi bio mehanizam koji bi omogućio da se "u izuzetnim situacijama" relativno brzo privremeno stavi van snage režim bez viza za neku zemlju.
Pre nego što bude usvojen ovaj mehanizam, ništa se u nekom doglednom roku ne može učiniti, a i kad "zaštitna klauzula" stupi na snagu, Evropska komisija će tek na osnovu podataka i dokaza pojedinih zemalja članica predložiti konkretne mere.
Zato su šest zemalja EU, dodali su, i zatražile od Evropske komisije da se na predstojećem zasedanju Saveta ministara za pravosuđe i unutrašnje poslove razmotri šta sama EU ali i zemlje Zapadnog Balkana moraju preduzeti "da se smanji ono što najviše zabrinjava, a to je da broj onih koji zloupotrebljavaju režim bez viza stalno raste umesto da opada".
Tačno je, primetili su nadležni funkcioneri u EK, da su i same zemlje Zapadnog Balkana preduzele mnoge mere da se priliv "lažnih azilanata" spreči, ali njihov broj, uprkos svemu, raste i posebno šest članica Unije koje su najviše pogođene, smatraju da je to "potpuno neprihvatljivo i da je svakom strpljenju došao kraj".
"Nije tu reč", ukazali su izvori u Briselu, "naročito o samom broju onih koji uspevaju da zloupotrebe režim slobodnog putovanja bez viza u 'šengenski prostor' Unije, već činjenica da je 'lažnih azilanata' stalno sve više".
Ministri unutrašnjih poslova šest zemalja EU zatražili su da se na zasedanju Saveta ministara EU 25. oktobra razmotre hitne mere za zaustavljanje naglog priliva "lažnih azilanata" sa celog Zapadnog Balkana, ali nije zatraženo ponovno uvođenje viza za državljane tih zemalja, precizirao je juče portparol u Evropskoj komisiji Mikele Čerkone.
Čerkone, predstavnik za štampu evropske komesarke za unutrašnje poslova Sesilije Malmstrem, upozorio je da je "situacija ozbiljna i vrlo zabrinjavajuća", naglasivši da su u ogromnoj većini zahtevi za azil potpuno neutemeljeni i nema nikakvih razloga da se pruži zaštita takvim licima.
On je rekao da se poglavito pažnja pridaje činjenici da su "lažni azilanti" mahom Romi iz ekonomskih razloga, a ne s ciljem da dobiju azil.
Čerkone je naglasio da takva lica jako ometaju postupak u članicama EU za dodeljivanje azila i zaštite osobama koje zaista treba da budu zaštićene, jer su ugrožene i dolaze iz zemalja koje nemaju demokratski poredak i gde se ne poštuju ljudska prava.
Iako prema medijskim izveštajima i izjavama pojedinih zvaničnika u Briselu, može da izgleda da Srbiji preti neposredna opasnost da će ponovo i to po hitnom postupku dobiti vize, procedura je u praksi mnogo komplikovanija.
Kako je za Tanjug objasnila ekspert Evropske inicijative za stabilnost Aleksandra Stiglmajer, "hitne mere" podrazumevaju usvajanje mehanizma za suspenziju viza koji je u Evropskom savetu u proceduri već više od godinu dana.
Ministri unutrašnjih poslova će na oktobarskom sastanku, ukoliko usvoje predlog Nemačke i šest drugih članica, predložiti evropskom Savetu da ovaj paket usvoji po hitnoj proceduri.
Tek kada se većina u Savetu složi da usvoji taj mehanizam, on će u vidu amandmana biti podnet Evropskom parlamentu, koji takođe treba da ga usvoji.
Prema proceni poslanice Tanje Fajon, koja je izvestilac EP za pitanje viza, parlament to može da učini tek krajem godine.
"Mi u Parlamentu smo pod pritiskom da ovaj mehanizam usvojimo, ali smo u međuvremenu uspeli da značajno poboljšamo predloženi tekst", rekla je Fajon u današnjoj izjavi za medije, uz napomenu da su ta poboljšanja vezana za uslove pod kojima mehanizam može da se primeni.
Kada mehanizam bude usvojen, on može biti pokrenut na zahtev bilo koje zemlje članice, ali to još uvek ne znači automatsku suspenziju bezviznog režima.
Procedura uključuje i formiranje ekspertskog tima, koji treba da utvrdi da li je tokom šest meseci došlo do "značajnog povećanja" broja azilanata iz neke zemlje Zapadnog Balkana.
Tek ako eksperti utvrde da je priliv azilanata zaista značajno povećan, Savet može prostom većinom glasova da izglasa privremeno skidanje neke zemlje sa bele šengenske liste.
"Uprkos nekim medijskim izveštajima, zemlje članice ne mogu same da o tome odlučuju", objašnjava Fajon u današnjem saopštenju.
Sve ovo znači da bezvizni režim za Srbiju i za ostale zemlje Zapadnog Balkana ostaje bar do juna 2013. čak i u slučaju da mehanizam bude pokrenut neposredno nakon usvajanja.
Fajon se, međutim, nada da se to neće ni dogoditi, to jest da mehanizam nikada neće biti primenjen.
"Kada se mehanizam jednom primeni i bezvizni režim se privremeno suspenduje, može da bude teško skinuti suspenziju", rekla je Fajon na jučerašnjoj konferenciji za štampu u Evropskom parlamentu.
U današnjem saopštenju ona je, međutim, ponovo naglasila da je situacija ozbiljna, i pozvala sve zemlje u regionu da sačuvaju mogućnost slobode kretanja za svoje građane.
Fajon je takođe rekla da bi ukidanje vizne liberalizacije predstavljalo "težak udarac za evropsku viziju građana balkanskih zemalja".
I izvestilac Evropskog parlamenta Jelko Kacin izjavio je danas da je zahtev šest zemalja EU za ukidanje bezviznog režima Zapadnom Balkanu "najviši alarm za političke elite" u regionu, a da većina u Evropskom parlamentu taj zahtev ne podržava.
"Sve zavisi od reakcije u državama koje tangira ponovno uvođenje viza...države Zapadnog Balkana sada moraju u rekordnom vremenu pokazati koliko su operativne i sposobne napraviti promene u svojim prioritetima...Vlade moraju pokazati koliko je njima, a u ime država koje predstavljaju, stalo do opstanka u bezviznom režimu i koliko su one, zapravo, posvećene približavanju i ulasku u EU", rekao je Kacin, prenela je agencija Anadolija.
Po njegovim rečima, zahtev šest država je "politička akcija" i zato zahteva odgovor balkanskih država.
Zahtev su podnele Nemačka, Francuska, Holandija, Belgija, Austrija i Luksemburg, a biće razmatran 25. oktobra na sastanku ministara unutrašnjih poslova zemalja EU.
Kacin tvrdi i da će Evropski parlament "napraviti sve što je u njegovoj moći" da bi "dao svoje negativno mišljenje na ovakav zahtev".
"Morate znati da većina članova Parlamenta EU ne podupire takav pristup drugih institucija EU. Mi se zalažemo za slobodan protok", dodao je on.
(agencije/MONDO)
Tužna partija Partizana: Navijači promrzli i nisu videli ama baš ništa!
Kraj serije "Sablja": Večeras gledamo finale trilera o ubistvu premijera Zorana Đinđića, evo šta nas očekuje
Temperatura pada na -15 stepeni! Čubrilo otkrio detaljnu prognozu za zimu, evo kada će u Srbiji biti najhladnije
Srbija i Aleksa pregazili Dansku u Beogradu: Sad smo na Evropskom prvenstvu!
Kakav debakl Hrvatske u košarci, i to od Bosne! Odlazak na Eurobasket će biti nemoguća misija