Tom prilikom on je poručio da je Srbija zemlja u kojoj svako može da veruje u svoja čuda, da ispoveda svoju religiju i da u svom hramu slavi svog boga.

"Ako bilo ko od našeg naroda pati, patiće cela Srbija", poručio je Nikolić, obraćajući se Jevrejima okupljenim u sinagogi, kojima je praznik čestitao na hebrejskom.

Osvrćući se na događaj iz jevrejske istorije na koji se Jevreji sećaju proslavljajući Hanuku, Nikolić je rekao da nisu religije stvarale čuda, već su čuda stvarala religije, i da je, u vreme kada su gospodari, sveštenici i narod gubili veru i volju, neko morao čudima da ih opomene da se vera, nada i volja nikada ne gube.

"Ja verujem da je ulje u Hramu gorelo osam dana, to ulje gori u vama i danas. Pripadate narodu koji je mnogo propatio kroz istoriju, a ima li naroda da nije patio kroz istoriju. I mi Srbi, kada smo gubili veru nadu i volju, neko je morao čudom da nas opominje da postojimo i da još gori naša nada i sveća", rekao je Nikolić.



Beogradski rabin Isak Asijel blagosiljao je predsednika Nikolića i, nakon besede o izvorima i značenju Hanuke, čestitao muslimanima srećnu hidžretsku novu godinu i hrišćanima novu 2013. godinu.

"Neka ova svetla donesu toliko očekivani i željeni mir koji nam svima nedostaje", poručio je Asijel. Hanuka je jedan od najvećih, ali i najmlađih jevrejskih praznika, uveden 165. godine pre nove ere, i obeležava se u znak sećanja na pobedu Jevreja u Makabejskom ustanku protiv Grka i očišćenje Solomonovog hrama, koji su okupatori nešto ranije oskrnavili.

U središtu proslave je obred paljenja sveća, kojim se Jevreji sećaju na čudo koje se dogodili prilikom očišćenja Hrama, kada je samo jednom posudom osvećenog maslinovog ulja, koja je bila dovoljna za samo jedan dan održavanja plamena u menori (obrednom sedmokrakom svećnjaku), plamen održavan čitavih osam dana.

Zato se i Hanuka praznuje osam dana, a hanukija, svećnjak za praznovanje tog blagdana ima devet krakova, osam za svaki dan Hanuke, i jedan za sveću kojom se pale sve ostale svećice.

Hanuka je praznik svetlosti, a paljenje sveća u svećnjaku predstavlja centralni čin celokupne proslave. Hanuka je veseli praznik, posebno za decu. Po paljenju svećica, svi članovi porodice (često i pozvani gosti) okupljaju se oko trpeze, gde se uz jelo i igranje igara proslavlja praznik.

Tradicionalna hrana za Hanuku je pržena i pripremljena sa dosta ulja, u znak sećanja na čudo da je mala količina ulja gorela osam dana i noći.

Službi u jedinoj aktivnoj jevrejskoj bogomolji u Srbiji prisustvovali su i muftija beogradski Muhamed Jusufspahić, predstavnici diplomatskog kora i princ Aleksandar Karađorđević.

(Tanjug)