Od NATO bombardovanja 1999. godine do danas podignuto je, privatnim novcem, mnoštvo spomen obeležja poginulima na obema stranama "fronta" 1999.
Spomenika ima 22 i to pripadnicima srpske vojskei policije, ali i pripadnicima albanske "Oslobodilačke vojske Preševa, Medveđe i Bujanovca" (OVPMB), koji niču na inicijativu i novcem lokalnih albanskih udruženja i biznismena.
Najviše spomen obeležja podignuto je u Bujanovcu - osam, Preševu i Vranju po pet i po jedan u Vladičinom Hanu i Bosilegradu.
Iznad sela Ličane, pored puta za Dobrosin, u toku je izgradnja spomenika palim pripadnicima Žandarmerije, dok u selu Oraovica kod Preševa, pripadnici albanske zajednice dižu Spomen-kompleks pripadnicima OVPMB.
"Građani i pripadnici Vojske Srbije, svojim i sredstvima mnogobrojnih donatora, podigli su sedam spomen obeležja palim pripadnicima vojske u poslednjim ratovima, ali i svim oslobodilačkim ratovima od 1878. godine i oslobođenja od Turaka do danas", rekao je Tanjugu komandant vranjskog garnizona, brigadni general Milosav Simović.
Simović kaže da se među vojnim spomen obeležjima posebno ističe Spomen soba, muzejski memorijalni kompleks u kome su oružje, predmeti, dokumenta i ispisana imena 5.440 boraca palih za slobodu juga Srbije od 1878. godine.
Portparol Policijske uprave u Vranju Dragan Stamenković kaže da je pripadnicima policije, na inicijativu Policijskih uprava iz Vranja, Bujanovca, Vladičinog Hana i Bosilgrada, podignuto pet spomen ploča.
"Tih pet spomen obeležja podignuti su u znak sećanja na policajce nastradale pre i tokom NATO bombardovanja, kao i u obračunima sa albanskim ekstremistima pre i tokom incidenata na jugu Srbije", rekao je Stamenković.
Najviše spomen obeležja - osam, na teritoriji opština Bujanovac i Preševo, podignuto je pripadnicima OVPMB, a njihovu izgradnju finansirali su građani, udruženja boraca OVPMB i Albanci - privatni biznismeni sa juga Srbije i iz inostranstva.
Po dva spomenika su u selima Veliki Trnovac, Dobrosin i Lučane, a po jedan u selu Končulj kod Bujanovca i Preševu.
Na ploči spomenika podignutog pripadnicima OVPMB u centru Preševa, koji je dospeo u žižu javnosti posle poziva ministra policije i premijera Ivice Dačića da bude uklonjen, nalaze se 27 imena nastradalih u sukobima na jugu Srbije od NATO bombardovanja 1999., do demilitarizacije, 31. maja 2001. godine, kada su pripadnici OVPMB položili oružje.
Iako albanski lideri sa juga Srbije ističu da se na sva lica, čija su imena uklesana na ploči, primenjuje Zakon o amnestiji iz 2001. sa dopunama iz 2002. godine, to nije tačno.
Dokaz je spisak imena uklesanih na spomeniku, sa koga se vidi da su prvih osam Albanca pripadnici terorističke Oslobodilačke vojske Kosova (OVK), a od broja 9. do 27. su pripadnici OVPMB.
Oslobodilačka vojska Preševa, Medveđe i Bujanovca formirana je u selu Dobrosin, krajem januara 2000. godine, a o tom činu javnost je obavestio sadašnji narodni poslanik Riza Halimi, koji je pripadnike OVPMB prvi put video u tom selu na sahrani braće Šaipa i Ise Saćipija, koji su nastradali u obračunu sa srpskom policijom.
(Tanjug, foto: Beta/STR/AV)
Najviše spomen obeležja podignuto je u Bujanovcu - osam, Preševu i Vranju po pet i po jedan u Vladičinom Hanu i Bosilegradu.
Iznad sela Ličane, pored puta za Dobrosin, u toku je izgradnja spomenika palim pripadnicima Žandarmerije, dok u selu Oraovica kod Preševa, pripadnici albanske zajednice dižu Spomen-kompleks pripadnicima OVPMB.
"Građani i pripadnici Vojske Srbije, svojim i sredstvima mnogobrojnih donatora, podigli su sedam spomen obeležja palim pripadnicima vojske u poslednjim ratovima, ali i svim oslobodilačkim ratovima od 1878. godine i oslobođenja od Turaka do danas", rekao je Tanjugu komandant vranjskog garnizona, brigadni general Milosav Simović.
Simović kaže da se među vojnim spomen obeležjima posebno ističe Spomen soba, muzejski memorijalni kompleks u kome su oružje, predmeti, dokumenta i ispisana imena 5.440 boraca palih za slobodu juga Srbije od 1878. godine.
Portparol Policijske uprave u Vranju Dragan Stamenković kaže da je pripadnicima policije, na inicijativu Policijskih uprava iz Vranja, Bujanovca, Vladičinog Hana i Bosilgrada, podignuto pet spomen ploča.
"Tih pet spomen obeležja podignuti su u znak sećanja na policajce nastradale pre i tokom NATO bombardovanja, kao i u obračunima sa albanskim ekstremistima pre i tokom incidenata na jugu Srbije", rekao je Stamenković.
Najviše spomen obeležja - osam, na teritoriji opština Bujanovac i Preševo, podignuto je pripadnicima OVPMB, a njihovu izgradnju finansirali su građani, udruženja boraca OVPMB i Albanci - privatni biznismeni sa juga Srbije i iz inostranstva.
Po dva spomenika su u selima Veliki Trnovac, Dobrosin i Lučane, a po jedan u selu Končulj kod Bujanovca i Preševu.
Na ploči spomenika podignutog pripadnicima OVPMB u centru Preševa, koji je dospeo u žižu javnosti posle poziva ministra policije i premijera Ivice Dačića da bude uklonjen, nalaze se 27 imena nastradalih u sukobima na jugu Srbije od NATO bombardovanja 1999., do demilitarizacije, 31. maja 2001. godine, kada su pripadnici OVPMB položili oružje.
Iako albanski lideri sa juga Srbije ističu da se na sva lica, čija su imena uklesana na ploči, primenjuje Zakon o amnestiji iz 2001. sa dopunama iz 2002. godine, to nije tačno.
Dokaz je spisak imena uklesanih na spomeniku, sa koga se vidi da su prvih osam Albanca pripadnici terorističke Oslobodilačke vojske Kosova (OVK), a od broja 9. do 27. su pripadnici OVPMB.
Oslobodilačka vojska Preševa, Medveđe i Bujanovca formirana je u selu Dobrosin, krajem januara 2000. godine, a o tom činu javnost je obavestio sadašnji narodni poslanik Riza Halimi, koji je pripadnike OVPMB prvi put video u tom selu na sahrani braće Šaipa i Ise Saćipija, koji su nastradali u obračunu sa srpskom policijom.
(Tanjug, foto: Beta/STR/AV)
