Eventualno suspendovanje bezviznog režima za zemlje Zapadnog Balkana bila bi nepotrebna i drakonska mera koja bi samo podrila kredibilitet EU, kaže analiza ESI.
Takvim potezom samo bi bio podriven kredibiitet Unije i to ne samo na Balkanu već i u Moldaviji, Turskoj, Ukrajini.., navodi se analizi Evropske inicijative za stabilnost (ESI), neprofitne institucije koja se bavi analizom situacije na Balkanu i politike EU prema tom regionu.
U tekstu se ukazuje da su centri odlučivanja u EU sada pod pojačanim pritiskom da problem lažnih azilanata reše na direktan način - suspendovanjem sporazuma o viznoj liberalizaciji.
ESI navodi da je za tako kompleksne probleme teško pronaći jednostavna rešenja. Neizbežno je napraviti kompromise kada je u pitanju kontrola granica i slobodno kretanje ljudi, i između zaštite pojedinačnih sloboda i očuvanja javnog poretka.
Analiza ukazuje da postoje velike razlike između dve grupe zemalja unutar EU kada je u pitanju tretman azilanata, iako su prema pravilima EU sve članice dužne da azilantima obezbede finansijsku i materijalnu pomoć dok je njihov zahtev za azilom u razmatranju.
U prvoj grupi država, u koju spadaju Nemačka, Švedska i još neke zemlje, taj postupak odlučivanja o azilu može da traje do osam meseci, što se pokazalo kao veoma privlačno za lažne azilante.
Druga grupa država ima znatno bržu procedutu odlučivanja o zahtevu za azil, što je uticalo na značajno manji priliv lažnih azilanata.
Zbog toga ESI u analizi predlaže dva rešenja kojim bi se izbeglo ukidanje bezviznog režima. Prvi predlog podrazumeva rešenje na nacionalnom novou članica EU koje bi omogućilo značajno skraćenje procedura odlučivanja o zahtevu za azil. U tekstu se ukazuje na Švajcarsku, koja o takvim zahtevima lica sa Zapadnog Balkana odlučuje u roku od 24 časa.
Drugo rešenje moglo bi da bude na nivou EU. Unija bi mogla da sve zemlje koje su ušle u proces vizne liberalizacije proglasi sigurnim područjem, što bi odmah omogućilo ubrzanje procedure odlučivanja o zahtevima za azil.
ESI u analizi zaključuje da bi idealno bilo kombinacija oba rešenja. To bi takođe omogućilo da ostane na snazi bezvizni režim sa zemljama zapadnog Balkana.
(Beta, ilustracija; Guliver/Getty Images)
U tekstu se ukazuje da su centri odlučivanja u EU sada pod pojačanim pritiskom da problem lažnih azilanata reše na direktan način - suspendovanjem sporazuma o viznoj liberalizaciji.
ESI navodi da je za tako kompleksne probleme teško pronaći jednostavna rešenja. Neizbežno je napraviti kompromise kada je u pitanju kontrola granica i slobodno kretanje ljudi, i između zaštite pojedinačnih sloboda i očuvanja javnog poretka.
Analiza ukazuje da postoje velike razlike između dve grupe zemalja unutar EU kada je u pitanju tretman azilanata, iako su prema pravilima EU sve članice dužne da azilantima obezbede finansijsku i materijalnu pomoć dok je njihov zahtev za azilom u razmatranju.
U prvoj grupi država, u koju spadaju Nemačka, Švedska i još neke zemlje, taj postupak odlučivanja o azilu može da traje do osam meseci, što se pokazalo kao veoma privlačno za lažne azilante.
Druga grupa država ima znatno bržu procedutu odlučivanja o zahtevu za azil, što je uticalo na značajno manji priliv lažnih azilanata.
Zbog toga ESI u analizi predlaže dva rešenja kojim bi se izbeglo ukidanje bezviznog režima. Prvi predlog podrazumeva rešenje na nacionalnom novou članica EU koje bi omogućilo značajno skraćenje procedura odlučivanja o zahtevu za azil. U tekstu se ukazuje na Švajcarsku, koja o takvim zahtevima lica sa Zapadnog Balkana odlučuje u roku od 24 časa.
Drugo rešenje moglo bi da bude na nivou EU. Unija bi mogla da sve zemlje koje su ušle u proces vizne liberalizacije proglasi sigurnim područjem, što bi odmah omogućilo ubrzanje procedure odlučivanja o zahtevima za azil.
ESI u analizi zaključuje da bi idealno bilo kombinacija oba rešenja. To bi takođe omogućilo da ostane na snazi bezvizni režim sa zemljama zapadnog Balkana.
(Beta, ilustracija; Guliver/Getty Images)
