I Vlada Srbije i Albanci sa juga Srbije i dalje stoje na svojim stanovištima oko rušenja spornog spomenika OVPBM u Preševu.
Nedelju dana uoči isteka roka koji je premijer Srbije Ivica Dačić postavio za uklanjanje spomenika borcima takozvane Oslobodilačke vojske Preševa, Medveđe i Bujanovca u centru Preševa, Albanci sa juga Srbije i dalje odbijaju tu mogućnost, a nadležne državne institucije poručuju da se zakoni Srbije moraju poštovati i pozivaju da se problem reši na miran način.
I dok se lideri albanskih partija sa juga Srbije pripremaju za zajedničku skupštinu 12. januara sa koje će, kažu, poručiti da spomenik treba da ostane, u razrešenje problema, kao posrednici, uključili su se i predstavnici međunarodne zajednice.
Predsednik Koordinacionog tela Vlade Srbije za Preševo, Bujanovac i Medveđu Zoran Stanković rekao je Tanjugu da očekuje da problem spomenika bude rešen na miran i dostojanstven način uz primenu zakona Republike Srbije.
Stanković je dodao i da zahteva da bude pozvan na zajedničku sednicu parlamenata tri opštine sa juga Srbije.
"Vidim da su predstavnici lokalnih samouprava pozvali predstavnike međunarodne zajednice, ali da niko od predstavnika vlasti iz Srbije nije pozvan. Ja očekujem i zahtevam od njih da prisustvujem tom sastanku", poručio je Stanković.
Beogradski mediji pišu o značajnoj uključenosti međunarodnih predstavnika u rešavanje spora i navode da se među posrednicima nalaze ambasadori SAD, Velike Britanije, EU i Organizacije za bezbednost i saradnju u Evropi (OEBS).
Diplomatski predstavnici zapadnih zemalja predložili su političkim partijama Albanaca u Preševu da sami premeste sporni spomenik na drugu lokaciju, preneo je "Danas".
Ideja diplomata je, navodi list, da se na taj način "spreči intervencija pripadnika državnih organa Srbije".
S druge strane, lideri albanskih političkih partija sa juga Srbije se pripremaju za skupštinu albanskih odbornika koja treba da odluči o sudbini spomenika.
Učesnici se slažu da je reč o "važnom i značajnom skupu", na kome se "mora pronaći kompromisno rešenje kojim će svi biti zadovoljni", a za predsednika Odbora za ljudska prava u Preševu Belgzima Kamberija to podrazumeva legalizaciju spomenika, što će, rekao je Tanjugu, biti predloženo nakon sednice 12. januara.
Skupštinu 65 odbornika Preševa, Medveđe i Bujanovca, inače, priprema radna grupa u kojoj su predstavnici svih partija, Udruženja veterana OVPMB i preševskog Odbora za ljudska prava. Kamberi je rekao i da pozive za skupštinu šalju danas "nekim članovima vlada Srbije i Kosova, akreditovanim ambasadorima više zemalja Evrope i SAD, predstavnicima evropskih institucija i nekim uticajnim međunarodnim organizacijama".
"Može premijer Dačić dati nalog da se spomenik sruši. Ali, taj čin nije rešenje, jer ćemo ga mi ponovo podići. I šta ćemo time postići, osim što ćemo ugrožiti mir i bezbednost svih građana u Bujanovcu i Preševu", kaže Kamberi.
On postavlja pitanje vlastima u Beogradu šta će biti sa upravo završenim spomenikom koji su iznad albanskog sela Lučane kod Bujanovca podigli pripadnici Zzandarmerije, takođe, kako tvrdi, bez prethodno obezbeđenih dozvola i saglasnosti.
Najave uklanjanja spomenika je sa vanredne sednice osudio i Nacionalni savet albanske nacionalne manjine u Srbiji, koji je ocenio da su izjave srpskih zvaničnika "podsticaj za međunacionalne konflikte u Preševskoj dolini".
Predstavnici parlamentarne vlasti u Srbiji ranije su dali ocenu da je postavljanje spomenika u centru Preševa zapravo provokacija Prištine, koja time pokušava da zauzme bolje pozicije u pregovorima koji se vode pod pokroviteljstvom EU u Briselu.
Do sada su mnogi kosovski političari komentarisali pitanje spomenika i poziva premijera Dačića da se on mirnim putem ukoloni, a poslednji je i nekadašnji lider komunističke omladine u Titovoj Jugoslaviji Azem Vlasi koji smatra da bi jug Srbije mogao postati novo potencijalno žarište.
Kako kaže, zaoštravanjem odnosa sa tamošnjim Albancima državni vrh Srbije rizikuje širi sukob.
Vlasi smatra da Srbija zaoštrava odnose sa Albancima na jugu Srbije samo zato jer oni koriste svoju nacionalnu zastavu i žele da imaju, kako je rekao, "spomen obeležje albanskim žrtavama".
Na centralnom gradskom trgu u Preševu, 16. novembra 2012. godine, podignut je spomenik poginulim pripadnicima OVPMB, a nekoliko dana po otkrivanju, predsednik Vlade Srbije Ivica Dačić je poručio da je to "provokacija na koju država mora da reaguje" i najavio uklanjanje spomenika.
Ta reakcija izazvala je nove provokacije sa juga Srbije i ubrzo je premijer istakao da je 17. januara, kada se nastavlja dijalog sa kosovskim premijerom Hašimom Tačijem u Briselu, rok do koga treba ukloniti spomenik i više puta ponovi da će on "ako ne milom, biti uklonjen silom".
Spomenik sa imenima 27 poginulih pripadnika takozvane Oslobodilačke vojske Preševa, Bujanovca i Medveđe (OVPBM), organizacije koja je u tom delu Srbije podigla oružanu pobunu protiv države, otkriven je u novembru ove godine u organizaciji veterana OVPBM.
(Tanjug Foto Beta Saša Đorđević)
I dok se lideri albanskih partija sa juga Srbije pripremaju za zajedničku skupštinu 12. januara sa koje će, kažu, poručiti da spomenik treba da ostane, u razrešenje problema, kao posrednici, uključili su se i predstavnici međunarodne zajednice.
Predsednik Koordinacionog tela Vlade Srbije za Preševo, Bujanovac i Medveđu Zoran Stanković rekao je Tanjugu da očekuje da problem spomenika bude rešen na miran i dostojanstven način uz primenu zakona Republike Srbije.
Stanković je dodao i da zahteva da bude pozvan na zajedničku sednicu parlamenata tri opštine sa juga Srbije.
"Vidim da su predstavnici lokalnih samouprava pozvali predstavnike međunarodne zajednice, ali da niko od predstavnika vlasti iz Srbije nije pozvan. Ja očekujem i zahtevam od njih da prisustvujem tom sastanku", poručio je Stanković.
Beogradski mediji pišu o značajnoj uključenosti međunarodnih predstavnika u rešavanje spora i navode da se među posrednicima nalaze ambasadori SAD, Velike Britanije, EU i Organizacije za bezbednost i saradnju u Evropi (OEBS).
Diplomatski predstavnici zapadnih zemalja predložili su političkim partijama Albanaca u Preševu da sami premeste sporni spomenik na drugu lokaciju, preneo je "Danas".
Ideja diplomata je, navodi list, da se na taj način "spreči intervencija pripadnika državnih organa Srbije".
S druge strane, lideri albanskih političkih partija sa juga Srbije se pripremaju za skupštinu albanskih odbornika koja treba da odluči o sudbini spomenika.
Učesnici se slažu da je reč o "važnom i značajnom skupu", na kome se "mora pronaći kompromisno rešenje kojim će svi biti zadovoljni", a za predsednika Odbora za ljudska prava u Preševu Belgzima Kamberija to podrazumeva legalizaciju spomenika, što će, rekao je Tanjugu, biti predloženo nakon sednice 12. januara.
Skupštinu 65 odbornika Preševa, Medveđe i Bujanovca, inače, priprema radna grupa u kojoj su predstavnici svih partija, Udruženja veterana OVPMB i preševskog Odbora za ljudska prava. Kamberi je rekao i da pozive za skupštinu šalju danas "nekim članovima vlada Srbije i Kosova, akreditovanim ambasadorima više zemalja Evrope i SAD, predstavnicima evropskih institucija i nekim uticajnim međunarodnim organizacijama".
"Može premijer Dačić dati nalog da se spomenik sruši. Ali, taj čin nije rešenje, jer ćemo ga mi ponovo podići. I šta ćemo time postići, osim što ćemo ugrožiti mir i bezbednost svih građana u Bujanovcu i Preševu", kaže Kamberi.
On postavlja pitanje vlastima u Beogradu šta će biti sa upravo završenim spomenikom koji su iznad albanskog sela Lučane kod Bujanovca podigli pripadnici Zzandarmerije, takođe, kako tvrdi, bez prethodno obezbeđenih dozvola i saglasnosti.
Najave uklanjanja spomenika je sa vanredne sednice osudio i Nacionalni savet albanske nacionalne manjine u Srbiji, koji je ocenio da su izjave srpskih zvaničnika "podsticaj za međunacionalne konflikte u Preševskoj dolini".
Predstavnici parlamentarne vlasti u Srbiji ranije su dali ocenu da je postavljanje spomenika u centru Preševa zapravo provokacija Prištine, koja time pokušava da zauzme bolje pozicije u pregovorima koji se vode pod pokroviteljstvom EU u Briselu.
Do sada su mnogi kosovski političari komentarisali pitanje spomenika i poziva premijera Dačića da se on mirnim putem ukoloni, a poslednji je i nekadašnji lider komunističke omladine u Titovoj Jugoslaviji Azem Vlasi koji smatra da bi jug Srbije mogao postati novo potencijalno žarište.
Kako kaže, zaoštravanjem odnosa sa tamošnjim Albancima državni vrh Srbije rizikuje širi sukob.
Vlasi smatra da Srbija zaoštrava odnose sa Albancima na jugu Srbije samo zato jer oni koriste svoju nacionalnu zastavu i žele da imaju, kako je rekao, "spomen obeležje albanskim žrtavama".
Na centralnom gradskom trgu u Preševu, 16. novembra 2012. godine, podignut je spomenik poginulim pripadnicima OVPMB, a nekoliko dana po otkrivanju, predsednik Vlade Srbije Ivica Dačić je poručio da je to "provokacija na koju država mora da reaguje" i najavio uklanjanje spomenika.
Ta reakcija izazvala je nove provokacije sa juga Srbije i ubrzo je premijer istakao da je 17. januara, kada se nastavlja dijalog sa kosovskim premijerom Hašimom Tačijem u Briselu, rok do koga treba ukloniti spomenik i više puta ponovi da će on "ako ne milom, biti uklonjen silom".
Spomenik sa imenima 27 poginulih pripadnika takozvane Oslobodilačke vojske Preševa, Bujanovca i Medveđe (OVPBM), organizacije koja je u tom delu Srbije podigla oružanu pobunu protiv države, otkriven je u novembru ove godine u organizaciji veterana OVPBM.
(Tanjug Foto Beta Saša Đorđević)
