Đilas je poručio da će ubuduće politika DS biti bez kompromisa, tamo gde kompromisa ne može biti.
"Zemlja je u recesiji, vlada se vodi na zanimljiv i specifičan način, estradizacija politike je sve prisutnija, neodgovornost za date izjave takođe, kršenje rezolucija parlamenta i sve to vodi nečemu što DS nije tražila, a to su izbori", rekao je Đilas na obeležavanju 23 godine od obnove rada stranke.
"Zemlja je u recesiji, vlada se vodi na zanimljiv i specifičan način, estradizacija politike je sve prisutnija, neodgovornost za date izjave takođe, kršenje rezolucija parlamenta i sve to vodi nečemu što DS nije tražila, a to su izbori", rekao je Đilas na obeležavanju 23 godine od obnove rada stranke.
On je objasnio da DS nije tražila izbore jer je u procesu reformi, ali i zbog toga što svaki izbori zaustave zemlju, a da je, kao odgovorna stranka, dala šansu ovoj vladi uz ukazivanje da DS nije ideja rušenje vlade niti da bi Srbiji bilo mnogo gore da bi ljudi glasali za nas, već da se u Srbiji bolje živi.
Mislim da se tim izborima ipak približavamo i DS će izaći spremna sa svojim programima i politikom, poručio je lider DS.
On je dodao da želi da DS bude otvorena ka svima i "belim listićima" i intelektualcima i svim drugima kako bi svoj cilj, bolji život građana, mogla da sprovede.
Govoreći o DS u prethodnom periodu, Đilas je rekao da se poslednjih 12 godina DS i ljudi koji su je vodili morali da prave ogromne kompromise, navodeći da ih je pravio i Zoran Đinđić, želeći da umanji podele u Srbiji, i Boris Tadić "sa Koštunicom, a kasnije sa drugim koalicionim partnerima".
"DS je napravio pomak, ali je cena za te kompromise očigledno bila previsoka. Zato će politika DS ubuduće biti politika bez kompromisa na temama gde komprimisa ne može biti - reforma obrazovanja, javna uprava, pravosuđe, i svemu što je neophodno da se promeni da bi država bila bolja" naglasio je Đilas.
Đilas je rekao da je DS danas stranka koja je prihvatila ocenu građana pre sedam meseci, da je u procesu reformi i koja želi da bude jedinstvena i poručio da se sve što se danas radi radi da bi zaista bila jedinstvena.
"Prošlo je teških šest meseci, prošle su podele na Đilasove i Tadićeve i prošle su podele na mnogo načina, a zahvaljujući razumu i odgvornosti ljudi koji danas stoje ovde" rekao je Đilas.
On je dodao da DS dodatno radi na svome programu da bi svoju politiku mogao što bolje da sprovede kao i da se nada da će demokrate zadobiti poverenje građana koje su delimično izgubili.
Na skupu je saopšteno da je Predsedništvo DS donelo odluke o pokretanju incijative za postavljanje spomenika Zoranu Đinđiću u Beogradu, kao i osnivanje muzeja i naučno-istraživačkog centra koji će biti posvećeni Đinđiću.
Đilas je rekao da će se na taj način i Beograd i Srbija odužiti čoveku koji je dao život za reforme u zemlji.
Ukazujući da je DS bila prva opoziciona stranka, jedan od njenih osnivača i bivši predsednik Dragoljub Mićunović rekao je da je pre 23 godine DS stvorila nadu u Srbiji da će zemlja uspeti da "otvori vrata" i da će "udisati demokratski vazduh".
Kako je rekao, DS je odmah prihvatila evropske vrednosti i poštovanje ljudskih prava, od početka imala demokratski program i jedina stranka koja nije podlegla nacionalizmu, nije imala paravojne formacije i bila je okrenuta miru.
Mićunović je, ipak, ukazao da je DS trebalo da uradi više za promene u društvu i naglasio da je bitno negovati toleranciju, procedure, debatu, slobodu mišljenja i kritike, što je ujedno i u duhu DS i što će doprineti da demokrate sa puno prava traže reforme.
Da je DS stranka budućnosti, a ne stranka "zaglavljena u '90-im", za Pajtića je pokazatelj to što se mladi i danas učlanjuju u tu stranku.
On je naglasio da bez te stranke nema stabilnog evropskog puta, kao i da se DS kao stranka optimizma nada da će za nekoliko meseci stvari izgledati drugačije.
"Na izborima DS nema takmaca u strankama ironije i cinizma i treba da dokaže da je bolja od same sebe i suguran sam da će to i ucicniti", poručio je Pajtić.
Obeležavanju godišnjice obnavljanja rada stranke prisustvovali su članovi Predsedništva DS, pojedini poslanici i gradski funkcioneri, ali nije bio prisutan počasni predsednik stranke Boris Tadić.
Predsedništvo stranke je odlučiolo da u Glavni odbor kooptira Filipa Filipovića iz Kuršumljije koji je sam uredio poštu i prikupio novac za paketiće za decu, za koga je Đilas rekao da je primer svima šta pojedinac može da uradi.
Odlučeno je i da se na svaku godišnjicu stranke uruči pomoć jednoj od najugroženijih porodica u Srbiji - ovoga puta u pitanju je porodica sa troje dece iz Kuršumlije, čija je majka preminula prošle godine.
Osnivačka skupština DS održana je pre 23 godine, 3. februara 1990. godine, čime je i formalno obnovljen rad izvorne Demokratske stranke Ljube Davidovića, koja je osnovana 1919. godine.
Za prvog predsednika obnovljene DS izabran je Dragoljub Mićunović, koji je danas predsednik Političkog saveta i poslanik demokrata u aktuelnom sazivu Skupštine Srbije.
Na Skupštini Demokratske stranke, koja je održana 5. januara 1994.godine, za predsednika stranke je izabran Zoran Đinđić, koji je obavljao funkciju predsednika Vlade Srbije od 25. januara 2001. godine do 12. marta 2003. godine kada je ubijen.
Posle ubistva premijera Đinđića, Skupština Srbije je na sednici održanoj 18. marta 2003. godine, za novog predsednika Vlade Srbije izabrala demokratu Zorana Živkovica.
(Tanjug/MONDO, foto: Tanjug Sava Radovanović)
On je dodao da želi da DS bude otvorena ka svima i "belim listićima" i intelektualcima i svim drugima kako bi svoj cilj, bolji život građana, mogla da sprovede.
Govoreći o DS u prethodnom periodu, Đilas je rekao da se poslednjih 12 godina DS i ljudi koji su je vodili morali da prave ogromne kompromise, navodeći da ih je pravio i Zoran Đinđić, želeći da umanji podele u Srbiji, i Boris Tadić "sa Koštunicom, a kasnije sa drugim koalicionim partnerima".
"DS je napravio pomak, ali je cena za te kompromise očigledno bila previsoka. Zato će politika DS ubuduće biti politika bez kompromisa na temama gde komprimisa ne može biti - reforma obrazovanja, javna uprava, pravosuđe, i svemu što je neophodno da se promeni da bi država bila bolja" naglasio je Đilas.
Đilas je rekao da je DS danas stranka koja je prihvatila ocenu građana pre sedam meseci, da je u procesu reformi i koja želi da bude jedinstvena i poručio da se sve što se danas radi radi da bi zaista bila jedinstvena.
"Prošlo je teških šest meseci, prošle su podele na Đilasove i Tadićeve i prošle su podele na mnogo načina, a zahvaljujući razumu i odgvornosti ljudi koji danas stoje ovde" rekao je Đilas.
On je dodao da DS dodatno radi na svome programu da bi svoju politiku mogao što bolje da sprovede kao i da se nada da će demokrate zadobiti poverenje građana koje su delimično izgubili.
Na skupu je saopšteno da je Predsedništvo DS donelo odluke o pokretanju incijative za postavljanje spomenika Zoranu Đinđiću u Beogradu, kao i osnivanje muzeja i naučno-istraživačkog centra koji će biti posvećeni Đinđiću.
Đilas je rekao da će se na taj način i Beograd i Srbija odužiti čoveku koji je dao život za reforme u zemlji.
Ukazujući da je DS bila prva opoziciona stranka, jedan od njenih osnivača i bivši predsednik Dragoljub Mićunović rekao je da je pre 23 godine DS stvorila nadu u Srbiji da će zemlja uspeti da "otvori vrata" i da će "udisati demokratski vazduh".
Kako je rekao, DS je odmah prihvatila evropske vrednosti i poštovanje ljudskih prava, od početka imala demokratski program i jedina stranka koja nije podlegla nacionalizmu, nije imala paravojne formacije i bila je okrenuta miru.
Mićunović je, ipak, ukazao da je DS trebalo da uradi više za promene u društvu i naglasio da je bitno negovati toleranciju, procedure, debatu, slobodu mišljenja i kritike, što je ujedno i u duhu DS i što će doprineti da demokrate sa puno prava traže reforme.
Da je DS stranka budućnosti, a ne stranka "zaglavljena u '90-im", za Pajtića je pokazatelj to što se mladi i danas učlanjuju u tu stranku.
On je naglasio da bez te stranke nema stabilnog evropskog puta, kao i da se DS kao stranka optimizma nada da će za nekoliko meseci stvari izgledati drugačije.
"Na izborima DS nema takmaca u strankama ironije i cinizma i treba da dokaže da je bolja od same sebe i suguran sam da će to i ucicniti", poručio je Pajtić.
Obeležavanju godišnjice obnavljanja rada stranke prisustvovali su članovi Predsedništva DS, pojedini poslanici i gradski funkcioneri, ali nije bio prisutan počasni predsednik stranke Boris Tadić.
Predsedništvo stranke je odlučiolo da u Glavni odbor kooptira Filipa Filipovića iz Kuršumljije koji je sam uredio poštu i prikupio novac za paketiće za decu, za koga je Đilas rekao da je primer svima šta pojedinac može da uradi.
Odlučeno je i da se na svaku godišnjicu stranke uruči pomoć jednoj od najugroženijih porodica u Srbiji - ovoga puta u pitanju je porodica sa troje dece iz Kuršumlije, čija je majka preminula prošle godine.
Osnivačka skupština DS održana je pre 23 godine, 3. februara 1990. godine, čime je i formalno obnovljen rad izvorne Demokratske stranke Ljube Davidovića, koja je osnovana 1919. godine.
Za prvog predsednika obnovljene DS izabran je Dragoljub Mićunović, koji je danas predsednik Političkog saveta i poslanik demokrata u aktuelnom sazivu Skupštine Srbije.
Na Skupštini Demokratske stranke, koja je održana 5. januara 1994.godine, za predsednika stranke je izabran Zoran Đinđić, koji je obavljao funkciju predsednika Vlade Srbije od 25. januara 2001. godine do 12. marta 2003. godine kada je ubijen.
Posle ubistva premijera Đinđića, Skupština Srbije je na sednici održanoj 18. marta 2003. godine, za novog predsednika Vlade Srbije izabrala demokratu Zorana Živkovica.
(Tanjug/MONDO, foto: Tanjug Sava Radovanović)
Moćne reči Ajzeje Kenana: Došao sam u Crvenu zvezdu da osvojimo Evroligu
"Neka me streljaju, okrenuću se ka zidu, ni 'a' neću reći": Blažić opet šokirao na suđenju - Znam šta me čeka u zatvoru
Goranu Vesiću se pogoršalo zdravstveno stanje: Prebačen u Institut za kardiovaskularne bolesti u Sremskoj Kamenici
Mondo ukrštenica za 26. novembar: Jutarnja zabava i "razgibavanje" mozga!
Ružan tekst Nemaca o navijačima Zvezde i Beogradu: Upozorili navijače na sve, pa i na vodu?