Predsednik Srbije Tomislav Nikolić pozvao je danas azerbejdžanske privrednike da dođu i ulažu u Srbiju, naglasivši da će prijateljstvo dveju država i njegova reč biti garant njihovog poslovanja.
"Srbija je danas veliko gradilište. Za kratko vreme smo uspeli da redefinišemo ciljeve razvoja i osnove za njihovu realizaciju. Sve smo učinili za stabilno i predvidivo poslovno okruženje u kojem ćete i vi naći svoje mesto", rekao je Nikolić.
Prema njegovim rečima, prednosti Srbije u odnosu na druge države jesu: visokoobrazovana i kvalifikovana radna snaga, odličan geografski položaj, podsticajna poreska politika i dobra zakonska regulativa.
Podsetivši da je juče potpisana Deklaracija o strateškom partnerstvu, Nikolić je istakao da posle toga "ne bi smeo sebi da dozvoli da bilo ko iz Azerbejdžana bude oštećen".
U tom kontekstu, on je naveo da Srbija priznaje jurisdikciju vašingtonskog suda za strane investitore, što je, kako je rekao, još jedan dokaz da Srbija želi da zaštiti investitore.
Mi vas ne zovemo da vas prevarimo već da ostvarite profit, a mi da počnemo da radimo, rekao je Nikolić.
"Pozivamo vas da dođete u Srbiju. Naša vrata su vam otvorena. Očekujemo vas", poručio je predsednik Nikolić.
On je konstatovao da su politički odnosi Srbije i Azerbejdžana izvanredni, a da na ekonomskom planu "možemo i moramo da učinimo još toga".
Podsetivši da je u toku realizacija deonice Koridora 11, za koji je zajam dala azerbejdžanska vlada, Nikolić je izrazio nadu da će to biti "samo uvertira za buduće projekte od obostrane koristi".
Azerbejdžanski ministar ekonomije i razvoja Šahin Mustafajev izrazio je uverenje da će poseta predsednika Nikolića i poslovni forum dati doprinos razvoju ekonomskih odnosa dveju država i stimulans za međusobne investicije.
Na forumu je učestvovalo oko 50 predstavnika krupnih azerbejdžanskih kompanija iz oblasti energetike, infrastrukture, prehrabmene industrije i drugih.
Savetnik predsednika Srbije za privredna pitanja Predrag Mikić predstavio je okupljenim privrednicima tri projekta u koje bi mogli da investiraju: Vrnjačka Banja, slobodna zona između Čačka i Kraljeva uključujući aerodrom Lađevci i rudnik i hidrocentralu Štavalj u blizini granice sa Crnom Gorom.
Azerbejdžanske privrednike je posebno zanimalo kakve olakšice nudi Srbija stranim investitorima, da li strani investitori mogu da budu vlasnici zemljišta i nekretnina, zašto da izaberu baš Srbiju, a ne Hrvatsku ili neku drugu zemlju regiona i da li je ono u šta bi ulagali u privatnom ili državnom vlasništvu.
Predsednik Srbije je objasnio da je investitor vlasnik u zavisnosti od toga kolika je investicija.
Ako je u pitanju investicija od 100 odsto, onda je i vlasništvo 100 odsto, precizirao je on, dodavši da se država ne meša, osim u slučaju da su u pitanju nalazišta ruda, minerala i dr.
"Srbiji trebaju investicije i spremna je mnogo toga da da", rekao je Nikolić.
Mikić je naveo da je za projekat u Vranjačkoj Banji potrebno uložiti 90-100 miliona evra, ali da se te investicije mogu podeliti na više investitora, jer se radi kompleksu od šest hotela, 10 sportskih terena i akvaparku.
Investicija bi mogla da se vrati u roku od pet godina, rekao je on, dodavši da postoje još dva hotelska kompleksa - Fontana i Merkur - u koje bi moglo da se ulaže .
I jedan i drugi projekat obuhvataju hotelske komplekse u državnom vlasništvu.
Što se tiče rudnika i hidrocentrale Štavalj, godišnja eksploatacija uglja je 74.000 tona, a za 400 megavati električne energije koliko bi se proizvodilo u hidrocentrali na godišnjem nivou, potrebno je 33.000 tona uglja, dok bi ostatak bio za tržište.
Kada je reč o obimu investicija, u hidrocentralu bi trebalo uložiti 400 miliona evra, a u pokretanje rudnika oko 100 miliona.
Proizvedena struja bila bi prevashodno za srpsko tržište, ali u blizni su i Crna Gora i Kosovo u kojima često vlada nestašica struje.
Megavat struje bi koštao 32 evra dok je tržišna cena u regionu 56 evra.
Investicija bi mogla da se vrati za 5,5 godina, naveo je Mikić.
Ukoliko bi Azerbejdžan bi spreman da uloži u ovaj projekt, vlasništvo nad hidrocentralom bi moglo da bude 100 odsto azerbejdžansko, a kada je reč o rudniku - 49 odsto u vlasništvu investitora, a 51 odsto u vlasništvu države.
Mikić je još dodao da kada je reč o posebnim olakšicama ili stimulacijama za strane investitore, Srbija u ovom trenutku ne može da daje novčane podsticaje ali da su strane investicije više nego sigurne u Srbiji.
Posle obraćanja privrednicima predsednik Srbije je posetio ambasadu Srbije u Bakuu, a obilskom Starog grada završava posetu Azerbejdžanu.
(Tanjug, foto: screenshot/Tanjug)
Prema njegovim rečima, prednosti Srbije u odnosu na druge države jesu: visokoobrazovana i kvalifikovana radna snaga, odličan geografski položaj, podsticajna poreska politika i dobra zakonska regulativa.
Podsetivši da je juče potpisana Deklaracija o strateškom partnerstvu, Nikolić je istakao da posle toga "ne bi smeo sebi da dozvoli da bilo ko iz Azerbejdžana bude oštećen".
U tom kontekstu, on je naveo da Srbija priznaje jurisdikciju vašingtonskog suda za strane investitore, što je, kako je rekao, još jedan dokaz da Srbija želi da zaštiti investitore.
Mi vas ne zovemo da vas prevarimo već da ostvarite profit, a mi da počnemo da radimo, rekao je Nikolić.
"Pozivamo vas da dođete u Srbiju. Naša vrata su vam otvorena. Očekujemo vas", poručio je predsednik Nikolić.
On je konstatovao da su politički odnosi Srbije i Azerbejdžana izvanredni, a da na ekonomskom planu "možemo i moramo da učinimo još toga".
Podsetivši da je u toku realizacija deonice Koridora 11, za koji je zajam dala azerbejdžanska vlada, Nikolić je izrazio nadu da će to biti "samo uvertira za buduće projekte od obostrane koristi".
Azerbejdžanski ministar ekonomije i razvoja Šahin Mustafajev izrazio je uverenje da će poseta predsednika Nikolića i poslovni forum dati doprinos razvoju ekonomskih odnosa dveju država i stimulans za međusobne investicije.
Na forumu je učestvovalo oko 50 predstavnika krupnih azerbejdžanskih kompanija iz oblasti energetike, infrastrukture, prehrabmene industrije i drugih.
Savetnik predsednika Srbije za privredna pitanja Predrag Mikić predstavio je okupljenim privrednicima tri projekta u koje bi mogli da investiraju: Vrnjačka Banja, slobodna zona između Čačka i Kraljeva uključujući aerodrom Lađevci i rudnik i hidrocentralu Štavalj u blizini granice sa Crnom Gorom.
Azerbejdžanske privrednike je posebno zanimalo kakve olakšice nudi Srbija stranim investitorima, da li strani investitori mogu da budu vlasnici zemljišta i nekretnina, zašto da izaberu baš Srbiju, a ne Hrvatsku ili neku drugu zemlju regiona i da li je ono u šta bi ulagali u privatnom ili državnom vlasništvu.
Predsednik Srbije je objasnio da je investitor vlasnik u zavisnosti od toga kolika je investicija.
Ako je u pitanju investicija od 100 odsto, onda je i vlasništvo 100 odsto, precizirao je on, dodavši da se država ne meša, osim u slučaju da su u pitanju nalazišta ruda, minerala i dr.
"Srbiji trebaju investicije i spremna je mnogo toga da da", rekao je Nikolić.
Mikić je naveo da je za projekat u Vranjačkoj Banji potrebno uložiti 90-100 miliona evra, ali da se te investicije mogu podeliti na više investitora, jer se radi kompleksu od šest hotela, 10 sportskih terena i akvaparku.
Investicija bi mogla da se vrati u roku od pet godina, rekao je on, dodavši da postoje još dva hotelska kompleksa - Fontana i Merkur - u koje bi moglo da se ulaže .
I jedan i drugi projekat obuhvataju hotelske komplekse u državnom vlasništvu.
Što se tiče rudnika i hidrocentrale Štavalj, godišnja eksploatacija uglja je 74.000 tona, a za 400 megavati električne energije koliko bi se proizvodilo u hidrocentrali na godišnjem nivou, potrebno je 33.000 tona uglja, dok bi ostatak bio za tržište.
Kada je reč o obimu investicija, u hidrocentralu bi trebalo uložiti 400 miliona evra, a u pokretanje rudnika oko 100 miliona.
Proizvedena struja bila bi prevashodno za srpsko tržište, ali u blizni su i Crna Gora i Kosovo u kojima često vlada nestašica struje.
Megavat struje bi koštao 32 evra dok je tržišna cena u regionu 56 evra.
Investicija bi mogla da se vrati za 5,5 godina, naveo je Mikić.
Ukoliko bi Azerbejdžan bi spreman da uloži u ovaj projekt, vlasništvo nad hidrocentralom bi moglo da bude 100 odsto azerbejdžansko, a kada je reč o rudniku - 49 odsto u vlasništvu investitora, a 51 odsto u vlasništvu države.
Mikić je još dodao da kada je reč o posebnim olakšicama ili stimulacijama za strane investitore, Srbija u ovom trenutku ne može da daje novčane podsticaje ali da su strane investicije više nego sigurne u Srbiji.
Posle obraćanja privrednicima predsednik Srbije je posetio ambasadu Srbije u Bakuu, a obilskom Starog grada završava posetu Azerbejdžanu.
(Tanjug, foto: screenshot/Tanjug)
