Predsednik Vlade Srbije Ivica Dačić smatra da bivši premijer Zoran Đinđić, koji je ubijen pred 10 godina, ne bi imao ništa protiv onoga što danas rade njegovi nekadašnji politički protivnici.
"Đinđić je bio poštovanja vredan politički protivnik. Ali, baš kao i mi, deo Srbije. Srbije koja se menja, kreće i ponešto uči. I danas, ubeđen sam, on ne bi imao ništa protiv što baš mi, njegovi politički protivnici, radimo ovo što radimo", naveo je Dačić za najnoviji "NIN".
U autorskom tekstu povodom godišnjice ubistva Đinđića, premijer ukazuje da Srbija, deset godina kasnije, još nije rešila pitanje koje je mučilo i Đinđićevu vladu, da još ne zna gde su joj granice i na kojoj teritoriji zaista ima suverenitet.
"Predstavnici vlasti u Srbiji i dalje nisu dobrodošli na Kosovu, za odlazak u pokrajinu, kako i dalje zovemo Kosovo, treba da dobiju dozvolu prištinskih vlasti, a gotovo da nemaju ni jedan jedini mehanizam kojim bi, eventualno, mogli da zaštite Srbe koji na Kosovu žive. Zoran Đinđić je o ovim činjenicama prvi u Srbiji pričao. I ironija je da je trebalo da prođe deset godina da to, u Srbiji, neko ponovi", ističe srpski premijer.
Dačić u tekstu "Đinđić je priča o Srbiji" piše i o tome da je bio deo vlasti koja je i ratom pokušala da reši kosovsko pitanje.
"Možda, zaista, ima neke pravde u tome, da danas budem najodgovorniji za mirno rešenje, rešenje kroz pregovore, i rešenje koje podrazumeva da svako po nešto izgubi. I da to otvoreno kaže", ocenio je on.
Kosovski mit je duboko u našem nacionalnom biću, kaze Dačić i dodaje da su taj mit mnogi zloupotrebili, "jer su ga koristili da opravdaju sopstvene neuspehe i poraze".
"Zoran Đinđić nije priznavao ni poraze ni opravdanja za poraze. I tvrdio je da je pravi patriotizam samo onaj koji ima konkretne rezultate. Onaj u kojem ne pričaš o ljubavi prema svojoj zemlji, nego nešto za nju radiš... Budućnost Srbije, njega je, uostalom, najviše i interesovala. I tu se apsolutno slažem s njim. Da je ta budućnost naš osnovni posao. Zbog Zoranove, moje, i naše dece. Ona treba da budu u njoj. Zajedno.", zaključio je premijer.
(Tanjug/Foto: Sava Radovanović, Tanjug)
U autorskom tekstu povodom godišnjice ubistva Đinđića, premijer ukazuje da Srbija, deset godina kasnije, još nije rešila pitanje koje je mučilo i Đinđićevu vladu, da još ne zna gde su joj granice i na kojoj teritoriji zaista ima suverenitet.
"Predstavnici vlasti u Srbiji i dalje nisu dobrodošli na Kosovu, za odlazak u pokrajinu, kako i dalje zovemo Kosovo, treba da dobiju dozvolu prištinskih vlasti, a gotovo da nemaju ni jedan jedini mehanizam kojim bi, eventualno, mogli da zaštite Srbe koji na Kosovu žive. Zoran Đinđić je o ovim činjenicama prvi u Srbiji pričao. I ironija je da je trebalo da prođe deset godina da to, u Srbiji, neko ponovi", ističe srpski premijer.
Dačić u tekstu "Đinđić je priča o Srbiji" piše i o tome da je bio deo vlasti koja je i ratom pokušala da reši kosovsko pitanje.
"Možda, zaista, ima neke pravde u tome, da danas budem najodgovorniji za mirno rešenje, rešenje kroz pregovore, i rešenje koje podrazumeva da svako po nešto izgubi. I da to otvoreno kaže", ocenio je on.
Kosovski mit je duboko u našem nacionalnom biću, kaze Dačić i dodaje da su taj mit mnogi zloupotrebili, "jer su ga koristili da opravdaju sopstvene neuspehe i poraze".
"Zoran Đinđić nije priznavao ni poraze ni opravdanja za poraze. I tvrdio je da je pravi patriotizam samo onaj koji ima konkretne rezultate. Onaj u kojem ne pričaš o ljubavi prema svojoj zemlji, nego nešto za nju radiš... Budućnost Srbije, njega je, uostalom, najviše i interesovala. I tu se apsolutno slažem s njim. Da je ta budućnost naš osnovni posao. Zbog Zoranove, moje, i naše dece. Ona treba da budu u njoj. Zajedno.", zaključio je premijer.
(Tanjug/Foto: Sava Radovanović, Tanjug)
