Zamenik predsednika DS i predsednik Vlade Vojvodine Bojan Pajtić izjavio je da se posledice ubistva Zorana Đinđića osećaju i danas jednako snažno i bolno, kao što su se osećale pre deset godina.
Izgubili smo tog 12. marta 2003. godine najtalentovanijeg političara na ovim prostorima, vizionara i istinskog državnika, rekao je Pajtić nedeljnom novosadskom "Dnevniku" i dodao da je, nakon Djinđićeve smrti, stotine hiljada mladih izgubilo veru u bolje sutra i rešilo da napusti zemlju.
Za jednim velikim talasom tokom devedesetih, posle Zoranovog ubistva usledio je drugi, odnoseći najdarovitije, najobrazovanije, najsposobnije.
"Oni danas vuku napred, ne Srbiju nego Nemačku, Kanadu, SAD, Norvešku i bojim se da ova zemlja teško može nadoknaditi tolike gubitke", istakao je Pajtić.
Odgovarajući na pitanje gde je Srbija danas, deset godina posle ubistva Djinđića, Pajtić je rekao da je mesto na kojem se nalazimo prirodna posledica činjenice da je izostala lustracija i da mi danas, kako je ocenio, imamo vladu sastavljenu od ljudi koji su devedesetih godina bili visoko pozicionirani u političkim strukturama koje su dugoročno, za više decenija unazadile Srbiju.
Izostanak lustracije posledica je činjenice da je Zoran, u želji da naše društvo temeljno izmeni, bio tragično usamljen, ocenio je Pajtić dodajući da je Vojislav Koštunica kao beneficijar podrške koju je DOS pridobio kod građana Srbije, činio sve da, kako je rekao, u suštini reafirmiše bezbednosne, finansijske i političke strukture koje su devastirale zemlju.
Zamenik predsednika DS smatra da Djinđić za takve korenite promene države i društva nije tada imao podršku ni velikog dela DOS-a, pa ni ogromnog broja građana, i to treba otvoreno reći.
Ne stoji teza da DS posle Zorana nije povlačio rizične političke poteze, da se okrenuo marketingu, demagogiji, istakao je Pajtić napomenuvši da su modernizacija i reformisanje društva u Srbiji oduvek nailazili na veoma snažan otpor.
Uostalom, 2007. godine smo svega godinu dana bili u vladi da bismo iz nje izašli kada smo shvatili da tadašnji premijer Vojislav Koštunica nema nameru da vodi evropsku politiku, jer nam nije bila bitna vlast već kuda ide Srbija, kazao je Pajtić i dodao da je DS na evropskoj politici dobila 2008. godine široku podršku građana.
"Upravo stoga je veoma rizično i nimalo popularno bilo posle toga ući u koaliciju sa SPS-om, tim pre što niko ne uzima u obzir šta bi se sa zemljom dešavalo da nismo progutali tu itekako veliku žabu", rekao je Pajtić parafrazirajući poznatu Djinđićevu metaforu.
Komentarišući konstataciju da deo intelektualne elite sve otvorenije poredi Aleksandra Vučića sa Zoranom Djinđićem, Pajtić je rekao - "to je pre svega uvreda za Zorana Djinđića".
"Pretpostavljam da taj deo intelektualne elite ima razloga zašto to čini, s tim da ti razlozi sigurno nisu ideološki niti su zasnovani na ozbiljnom promišljanju stanja u zemlji, nego su pragmatične prirode kakve, u to ne bih ulazio.
A ukoliko nije tako, ukoliko zaista misle da se može staviti znak jednakosti između Djinđića i Vučića, onda se intelekt te i takve intelektualne elite samo može staviti pod znak pitanja", zaključio je Pajtić.
(Beta, foto Beta, Vladimir Milovanović)
Za jednim velikim talasom tokom devedesetih, posle Zoranovog ubistva usledio je drugi, odnoseći najdarovitije, najobrazovanije, najsposobnije.
"Oni danas vuku napred, ne Srbiju nego Nemačku, Kanadu, SAD, Norvešku i bojim se da ova zemlja teško može nadoknaditi tolike gubitke", istakao je Pajtić.
Odgovarajući na pitanje gde je Srbija danas, deset godina posle ubistva Djinđića, Pajtić je rekao da je mesto na kojem se nalazimo prirodna posledica činjenice da je izostala lustracija i da mi danas, kako je ocenio, imamo vladu sastavljenu od ljudi koji su devedesetih godina bili visoko pozicionirani u političkim strukturama koje su dugoročno, za više decenija unazadile Srbiju.
Izostanak lustracije posledica je činjenice da je Zoran, u želji da naše društvo temeljno izmeni, bio tragično usamljen, ocenio je Pajtić dodajući da je Vojislav Koštunica kao beneficijar podrške koju je DOS pridobio kod građana Srbije, činio sve da, kako je rekao, u suštini reafirmiše bezbednosne, finansijske i političke strukture koje su devastirale zemlju.
Zamenik predsednika DS smatra da Djinđić za takve korenite promene države i društva nije tada imao podršku ni velikog dela DOS-a, pa ni ogromnog broja građana, i to treba otvoreno reći.
Ne stoji teza da DS posle Zorana nije povlačio rizične političke poteze, da se okrenuo marketingu, demagogiji, istakao je Pajtić napomenuvši da su modernizacija i reformisanje društva u Srbiji oduvek nailazili na veoma snažan otpor.
Uostalom, 2007. godine smo svega godinu dana bili u vladi da bismo iz nje izašli kada smo shvatili da tadašnji premijer Vojislav Koštunica nema nameru da vodi evropsku politiku, jer nam nije bila bitna vlast već kuda ide Srbija, kazao je Pajtić i dodao da je DS na evropskoj politici dobila 2008. godine široku podršku građana.
"Upravo stoga je veoma rizično i nimalo popularno bilo posle toga ući u koaliciju sa SPS-om, tim pre što niko ne uzima u obzir šta bi se sa zemljom dešavalo da nismo progutali tu itekako veliku žabu", rekao je Pajtić parafrazirajući poznatu Djinđićevu metaforu.
Komentarišući konstataciju da deo intelektualne elite sve otvorenije poredi Aleksandra Vučića sa Zoranom Djinđićem, Pajtić je rekao - "to je pre svega uvreda za Zorana Djinđića".
"Pretpostavljam da taj deo intelektualne elite ima razloga zašto to čini, s tim da ti razlozi sigurno nisu ideološki niti su zasnovani na ozbiljnom promišljanju stanja u zemlji, nego su pragmatične prirode kakve, u to ne bih ulazio.
A ukoliko nije tako, ukoliko zaista misle da se može staviti znak jednakosti između Djinđića i Vučića, onda se intelekt te i takve intelektualne elite samo može staviti pod znak pitanja", zaključio je Pajtić.
(Beta, foto Beta, Vladimir Milovanović)
